Tasovac: Višestruka korist od izmena Zakona o kulturi
Skupština Srbije počela je 9. februara raspravu o Predlogu izmena i dopuna Zakona o kulturi, koji je izazvao burne reakcije u javnosti i prethodno je odbačen na sednici resornog odbora, ali je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac ponovio uverenje da će predložene izmene doneti višestruku korist sistemu kulture.
Tasovac je, predstavljajući predloženi zakon, izrazio uverenje da je reč o tekstu koji obezbeđuje dobra sistemska rešenja i optimalne uslove za održiv i ravnomeran razvoj kulture.
Istakao je da predloženi zakon preciznije utvrđuje načela kulturnog razvoja i uspostavlja jasne prioritete kulturne politike, preciznije utvrđuje opšti interes u kulturi i terminološko i suštinski, redefiniše oblasti kulturne delatnosti, preciznije i jasnije utvrđuje proceduru javnih konkursa za izbor direktora, kao i odgovornosti i obaveze upravnih odbora i samog Ministarstva kulture i informisaja, rešava probleme uočene u proceduri konkursa i korišćenju budžetskih sredstava, te obezbeđuje ravnomernu zastupljenost svih kulturnih delatnosti u Nacionalnom savetu za kulturu i preciznije definiše rad tog tela kako bi se izbegla konfuzija u njegovoj nadležnosti i odgovornosti, uz uvođenje naknade za rad njegovih članova.
Povodom burnih reakcija javnosti na predloženo ukidanje priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, Tasovac je rekao da je dodela tih priznanja koja su “sinonim za tzv. nacionalne penzije” od početka izazivala kontroverze, uz status ustanova od nacionalnog značaja i ugovor o radu na tri godine.
Tasovac je rekao da bi ostanak tih zakonskih odredbi “dodatno unosio konfuziju i podele u oblasti kulture koja mora biti što bliže tački konzenzusa svih”.
Povodom odluke Odbora za kulturu i informisanje da većinom glasova ne prihvati predloženi zakon, te poziv predsednice tog tela Vesne Marjanović da ga vlada povuče iz procedure ili da skupštinska većina prihvati oko 80 amandmana, Tasovac je rekao da će se truditi da svih 250 poslanika ubedi da podrže izmene Zakona o kulturi “svim argumentima do kojih se došlo dugotrajnim radom, u konsultacijama sa strukom i korišćenjem pozitivnih rešenja iz međunarodne prakse”.
Tasovac je istakao i da je profesionalan, odgovoran i održiv sistem kulture nemoguć bez jasnog zakonskog okvira.
“Kao i u svakom javnom sistemu, i u kulturi je neophodno da svi učesnici ne samo poznaju opšta pravila igre, nego da ih se i pridržavaju”, rekao je Tasovac, podsećajući i na put predloženog zakona, počev od nacrta koji je sačinila radna grupa Ministarstva kulture, preko teksta koji je bio predmet javnih rasprava u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Dodao je da je čitav proces pratila otvorena debata u medijima, kao i da je nakon javnog slušanja u Skupštini Srbije, tekst zakona izmenjen na osnovu prihvaćenih predloga i poslat Evropskoj komisiji koja “nije imala nijednu jedinu primedbu”.
Tasovac je ponovio da je važeći Zakon o kulturi usvojen 2009. godine, a stupio na snagu 2010. godine, te da je tokom njegove primene uočen niz nedostataka i praktičnih problema.
Izmene i dopune krovnog Zakona o kulturi u Srbiji našle su se pred poslanicima više od pola godine nakon ulaska u skupštinsku proceduru i više od godinu dana nakon burne javne rasprave koja neformalno još traje, s obzirom na brojne proteste umetnika, kulturih radnika i apele NSK. Nedavno je pokrenuta i onlajn peticija grupe od 50 uglednih kulturnih radnika i umetnika, koje je podržalo u međuvremenu više od 1.200 potpisnika, koji se protive ukidanju priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i izražavaju podršku primedbama NSK koje su u više navrata upućene na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
(SEEcult.org)
