Sensometria

Umetnice Sanja Tomašević, Vanja Perović i Biljana Popović predstaviće se 7. juna zajedničkom izložbom skulptura “Sensometria” u Galeriji savremene umetnosti u Smederevu, a zajedničko njihovim radovima je što su nastali u terakoti.

Prema navodima Nikole Šuice, glinena praosnova oblikovanja i konstruisanja pokazuje poigravanje sa stereotipima i, ujedno, senzualnu avanturu stvaranja. Skromnost terakote ne ometa složenost opstanaka, te se ispoljava kao odražavanje oneobičenog krajolika ili pokretljive energije (Sanja Tomašević, Vanja Perović), a jednako i antropometrijske zatvorenosti (Biljana Popović).

Zajednički imenitelj dela u terakoti, kako je naveo Šuica u tekstu povodom izložbe, jeste i autorsko zaustavljeno vreme u prirodnom materijalu raznorodnih dimenzija. Sakupljen, on približuje razvojnost izložbene celine iz vlastitih prostora svojevrsnog umetničkog stanovanja.

Dostojanstvo skulpture nastale od pečene zemlje, kroz iskustva izrade, društvenih razloga i postavljanja, ima posledičnu putanju, naveo je Šuica, dodajući da je dostojanstvenost takvog rada i slobode dinamizovana, i time u otklonu od ekspanzivnih potencijala meteža savremene kulture.

“Kroz prenos između odživljenog iskustva i ispoljene trodimenzionalnosti pa bilo skulpture, objekta i arhitekture, nastaje paradoks čulnog traganja u fizičkom svetu civilizacije. Lokacije za stvoreno delo, njihovo postavljanje i pobuđivanje javne pažnje osvajaju relacione i vrlo lične afere, izvedene same za sebe sa dejstvom koje izbiva ili ne proističe iz datog okružujućeg života i okolnosti. Prostorni izvodi takvih tvorevina emituju sledeće: skulptura po sopstvenoj izolovanosti odaje ili malenu privatnost, izbiva iz statusa relikvije, kao i što naglašava memorisanje ličnosti i događaja”, naveo je Šuica.

Prema njegovim rečima, u svim zamislivim materijalima i neverovatnim kombinovanjima i savremena umetnost novog milenijuma pokatkad upućuje na sopstvene snage i izazove okrenute ka samosvesti izrade.

“Dosegnuti su, a u prirodnosti materijala terakote učestalije i tragovi kosmičke ili božanske energije iskazujući razvojnost unutarnjeg stvaralačkog poniranja. Vajarska formula o prisustvu, proživljenom iskustvu i odgovornosti ispoljenoj u datim vremenima kroz antropometrijske principe zajedništva otvara predstavu arhetipa, dimenzije i razmere, primordijalnih otkrića, a jednako i ekvilibrijuma vajarske statike. Otud takva strujanja iskazuju neophodnu realizaciju nerazrešivog paradoksa stalnog protoka vremena”, naveo je Šuica.

Izložba će biti otvorena do 18. juna.

(SEEcult.org)