NKSS ne odustaje od Magacina

Predstavnici Asocijacije Nezavisna kulturna sceni Srbije (NKSS) pozvali su Dom omladine Beograda, kao formalnog korisnika prostora Magacina u Kraljevića Marka, kao i nadležne gradske vlasti, da reše problem statusa tog kulturnog centra pravnim formalizovanjem modela koji se uspešno primenjuje već dve godine, a zasnovan je na gotovo desetogodišnjoj praksi organizacija civilnog društva u kulturi. NKSS je ujedno poručila 12. decembra sa konferencije za novinare u Medija centru da se organizacije koje rade i stvaraju u Magacinu neće iseliti iz tog prostora, kojem je zapretilo zatvaranje zbog odluke DOB-a da ga vrati Gradu, uz obrazloženje da nema dovoljno ljudskih i finansijskih kapaciteta da o njemu brine.

NKSS je o potrebi iseljenja organizacija iz Magacina u roku od 15 dana obaveštena dopisom DOB-a, sa kojim je, inače, protekle dve godine vođen dijalog o načinu na koji bi mogao da bude rešen slučaj tog jedinstvenog kulturnog centra u Savamali, koji je još pre deset godina namenjen nezavisnoj kulturnoj sceni odlukom gradskih vlasti, a formalno dat na upravljanje DOB-u.

“Umesto da na kraju godine sumiramo šta smo sve postigli i hvalimo se uspesima koji su, što se tiče Magacina, stvarno značajni, mi vas zovemo u odbranu ovog prostora i očuvanje njegove namene“, rekao je predsednik Upravnog odbora Asocijacije NKSS Radomir Lazović, navodeći da je samo u ovoj godini u Magacinu, na principu otvorenog kalendara, realizovano oko hiljadu događaja, odnosno prosečno tri dnevno. Više od 60 organizacija učestvovalo je u zajedničkom radu i deljenju resursa, i to bez trošenja javnih sredstava i uprkos nebrizi i zanemarivanju od strane gradskih institucija koji su zadužene za Magacin, rekao je Lazović i dodao da su organizacije sa nezavisne scene, umesto podršske, sigurnosti i priznanja, dobile od Doma omladine 15-dnevni rok za iseljenje iz prostora.

Lazović je rekao da nisu jasni razlozi takvog odnosa gradskih institucija prema “retko pozitivnom primeru u ovom teškom trenutku za umetnost i kulturu u Srbiji - kada su muzeji zatvoreni, bioskopi devastirani, galerije ustupaju mesto palačinkarnicama, a problemi u svim oblastima brojni”.

“Smatramo da je Magacin primer sa kojim svi možemo da se ponosimo i da ga čuvamo i unapređujemo, koji već funkcioniše i koji ne traži nikakva dodatna sredstva i nema nikakvih prepreka za njegov opstanak“, rekao je Lazović, podsećajući da je NKSS u protekle dve godine pokušala da sa DOB-om i Sekretarijatom za kulturu pronađe prihvatljivo rešenje, a predložila je model koji se naslanja na dosadašnju praksu korišćenja Magacina koji je otvoren još 2007. godine na osnovu konkursa Doma omladine za izbor nezavisnih organizacija koje bi ga koristile, a sa kojima do danas nije, međutim, potpisan bilo kakav ugovor.

“Pozivam sadašnju sekretarku za kulturu (Ivonu Jevtić), kao i Dom omladine i sve nadležne, da pravni status Magacina reše tako što će ovaj model ozvaničiti, a ne ugroziti, iseljavati, zatvarati... Ovaj grad nema luksuz da se jedno ovako mesto zatvori, a kulturna scena nije zaslužila da se sa ovakvom nebrigom odnose prema njoj”, poručio je Lazović.

Ističući da model NKSS, koji je i prihvaćen posle javne rasprave početkom 2015. godine, transparentno i javno utvrđuje način funkcionisanja centra, uslove i principe korišćenja, oblasti delovanja, mehanizme izbora korisnika kroz otvoreni kalendar, ali predviđa i evaluaciju uspešnosti modela, Lazović je naveo da je praksa takvih centara brojna i u regioni i u svetu, a prepoznata je i u Strategiji razvoja civilnog društva na teritoriji Beograda od 2012. do 2017. godine, u kojoj se navodi potreba “odgovornog i transparentnog upravljanja resursima Grada i njihove ravnomerne alokacije” kao “jedno od temeljnih pitanja saradnje Grada i civilnog društva”.

Lazović je podsetio i na pozitivan stav ministra kulture i informisanja Srbije Vladana Vukosavljevića koji je izrekao na javnoj raspravi o novom modelu za Magacin na kojoj je učestvovao 2015. godine kao tadašnji gradski sekretar za kulturu.

Programski karakteristično za taj model jeste to što nema uredništvo, kustosa i programskog određenja, s obzirom da program zavisi od organizacija i pojedinaca u oblasti avremenog umetničkog stvaralaštva koji se prijave da ga i koriste. Kristi se stoga kao resurs centar u kojem se dele resursi, zajednički radi i posebno predstavlja podršku malim produkcijama.

U pogledu rešenja godinama neregulisanog statusa Magacina, prepoznata su bila tri načina, počev od prvobitno planiranog da DOB obezbedi sprovođenje modela, koji se u praksi proteklih godina pokazao da ne funkcioniše i što su i sami priznali. Drugi način bio je da se formira nova institucija koju bi činili predstavnici vlasti i civilnog sektora, poput modela Pogona – Zagrebačkog centra za kulturu i mlade u Zagrebu, ali je to naišlo na odlučno odbijanje, jer Grad ne želi nove troškove. Treći način bi podrazumevao da se Magacin ustupi Asocijaciji NKSS koja bi bila odgovorna za sprovođenje modela funkcionisanja, koji je i predložila i koji se primenjuje već dve godine, rekao je Lazović.

“Smatramo da je Asocijacija NKSS u prethodnom periodu dokazala i uspešnosti i otvorenost u korišćenju Magacina i da je u najboljem interesu scene da ovaj prostor nastavi da funkcioniše kao i do sada, ali sa regulisanim pravnim statusom”, naglasio je Lazović.

Koordinatorka Asocijacije NKSS Lana Gunjić, koja je detaljnije predstavila model otvorenog kalendara, istakla je da u na taj način u Magacinu u ovoj godini održane mnogobrojne probe, predstave, književne večeri, izložbe, performansi, filmske projekcije, tribine, radionice, promocije, konferencije, cirkuske predstave, sastanci... Takođe, mnogi programi koji se realiziju za publiku na drugim mestima u gradu prethodno su pripremani, uvežbani i stvoreni u Magacinu koji je posebno važan za savremenu plesnu scenu za koju je jedino mesto u gradu.

“Poređenja radi, formalni korisnik ovog prostora, Dom omladine Beograda, godišnje izvede ukupno oko 1.600 programa, i to uz veliki broj zaposlenih, naplatu karata i značajna budžetska sredstva. Samo poređenje sa ovom institucijom govori o kakvom doprinosu umetničkoj sceni se radi. Pritom, broj zaposlenih u Magacinu je nula, a prostor funkcioniše samoorganizovanjem korisnika”, rekla je Lana Gunjić, dodajući da DOB i Grad, nažalost, umesto da im je prvi prioritet nesmetan rad organizacija, u još jednoj seriji prebacivanja odgovornosti koje traje godinama, rešenje vide u potpunom gašenju tog kulturnog centra.

Predstavnici NKSS istakli su da se programi pripremani u Magacinu realizuju ne samo u drugim prostorima u Beogradu, već su i u inostranstvu, pa je tako Karkatag kolektiv učestvovao kao deo nacionalne selekcije Srbije na poslednjem Praškom kvadrijenalu upravo radom koji je stvoren u radionici u podrumskom prostoru Magacina. Takođe, Karkatag je nedavno gostovao u prestižnom Barbiken centru u Londonu i na festivalu Ars elektronika u Lincu radovima koje je pripremio u Magacinu.

“Grad bi više ‘profitirao’ kada bi stao iza Magacina kao svog centra, a ne najavljivao njegovo zatvaranje”, rekla je Ana Dimitrijević iz Karkataga.

“Očekujemo da nakon deset godina grešaka, Grad učini nešto čime će i sam moći da se kiti”, rekao je član UO Asocijacije NKSS Luka Knežević-Strika.

NKSS podseća i da ovo nije prvi put da se preti iseljenjem organizacija iz Magacina, koje su tom godinama nekorišćenom prostoru u bivšem Nolitovom skladištu dale u protekloj deceniji dodatnu vrednost svojim delovanjem i programskim aktivnostima u njemu.

Darka Radosavljević iz Remonta ocenila je da je Magacin "trn u oku" iz potpuno iracionalnih razloga, jer je prostor prilično nefunkcionalan za neke druge namene, s obzirom da je u stambenom bloku. Ona je rekla i da veruje da je uzrok pritisaka na Magacin to što ne može da se prihvati da postoje i neki drugi modeli funkcionisanja. "Sumnjam da su u pitanju neki drugi razlozi i ideje", rekla je ona.

Lazović je rekao da krejm 2014. godine, kada se pretilo zatvaranjem Magacina, jeste bilo indicija da je plan da se taj prostor iskoristi za komercijalne svrhe, a da trenutno nema takvih naznaka. I u slučaju i da postoje, kako je naglasio, potrebno je prestati sa povlačenjem, odustajanjem i preuzimanjem uloge žrtve.

Povodom novonastale situacije u Magacinu, predstavnici NKSS zahvalili su brojnim umetnicima, kulturnim radnicima, novinarima i građanima na podršci koja je stizala ovih dana, a pozvali su i celokupnu javnost da ne dozvoli da rad Magacina bude ugrožen i da taj centar ostane otvoren i dostupan svima kojima je potreban.

U Magacinu je 12. decembra organizovan i celovečernji program "Sačuvajmo Magacin - kulturni centar dostupan svima" kojim će biti predstavljen deo rezultata rada organizacija koje u njemu deluju, uz jasnu poruku da se od tog kulturnog centra ne odustaje.

Između ostalog, biće otvorena izložba “Rascenzurisaše li ti se umetnici“ koja će predstaviti neke od radova koji su u različitim institucijama bili predmet cenzure koja, kako napominju u NKSS, ne znači samo zabranjivanje ili uklanjanje radova, već može da bude i u vidu onemogućavanja rada oduzimanjem prostora.

Izložbom se ujedno otvara Ostavinska galerija u Magacinu u Kraljevića Marka 8, prostoru koji je u originalnom planu pripadao celom kompleksu namenjenom nezavisnoj sceni, a kako je Luka Knežević-Strika skrenuo pažnju, zanimljiv je i zbog toga što njegova sudbina demantuje izjave zvaničnika da je pravno nemoguće da se Magacin dodeli Asocijaciji NKSS.

“Zapravo sam prostor Osmice, koji je deo Magacina, posebnim je ugovorom bio dodeljen Gete institutu dugi niz godina, u isto vreme kada su davane te izjave. U tom smislu, ta neka pravna igra, koja je do sada bila strategija Grada u javnom razgovoru o ovome, nije toliko komplikovana, i ne treba ni javnost, ni mi da je se plašimo. Činjenica je da odluka o tome može da se donese i to je prostor mogućeg, kako u stvarnosti, tako i u pravnim okvirima, jer je dosadašnja praksa pokazala da je tako”, rekao je Knežević-Strika, dodajući da je potrebno samo napraviti dovoljan pritisak da gradske vlasti shvate da je to pravo rešenje i za njih na kraju.

(SEEcult.org)