Političnost fondova za kulturu
Političnost fondova za kulturu i uticaj projektnog finansiranja na kulturnu produkciju tema je nove sesije dijaloške platforme “Sređivanje dvorišta” Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), koja će biti odrzana 24. februara u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, uz učešće predstavnika nezavisne scene, institucija i fondacija.
Na koji način u realnosti funkcioniše veza između novca/moći i kulturne produkcije? Koliko i kako domaći i strani fondovi pod pokrićem dotacija za kulturu i projekata u oblasti kulture stimulišu i generišu političke sadržaje? S druge strane, kakav odnos umetnici, menadžeri i generalno profesionalci u oblasti kulture uspostavljaju sa ovakvim sistemom? Šta se dešava ako oni uspevaju da ostvare svoje stvaralačke namere koje se ne poklapaju uvek sa očekivanjima onih koji rad generalno podržavaju? Da li postoji alternativa ovakvom načinu rada (koja ne bi bila ruralni eskapizam)? Na šta treba biti spreman ukoliko neko želi da se odupre ovakvom uzročno-posledičnom redu stvari? Gde su kritički oslonci za promišljanje ovakvih škakljivih tema?
To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnice razgovora - Branka Ćurčić (kuda.org, Grupa za konceptualnu politiku, Novi Sad), Milica Ivić (Matrijaršija), Jasna Dimitrijević (Kolarčeva zadužbina) i Paola Petrić (Fond Hajnrih Bel).
Moderatorka nove sesije “Sređivanja dvorišta”, koja počinje u 19 sati, biće Mirjana Boba Stojadinović.
“Sređivanje dvorišta” osmišljeno je kao dijaloška platforma Asocijacije NKSS, a posvećeno je pitanjima koja su važna za delovanje organizacija i inicijativa civilnog društva u kulturi. Razgovori su usmereni na preispitivanje i artikulaciju zajedničke pozicije organizacija i inicijativa u oblasti civilnog društva u odnosu na javne politike, kao i na aktivnije delovanje šireg opsega.
Serija dijaloga u okviru “Sređivanje dvorišta” započeta je krajem 2014. godine razgovorom o značenju pojma nezavisnosti, odnosno pitanjima ograničenja, odnosno sloboda u delovanju aktera nezavisne kulturne scene u odnosu na državu, donatore, tržište i druge faktore koji mogu da utiču na njihov rad.
U dosadašnjim razgovorima, između ostalog, bilo je reči i o očekivanjima nezavisnog sektora u kulturi od države, slučaju Magacina u Kraljevića Marka, čiji status nije regulisan ni deset godina posle odluke gradskih vlasti da ga dodeli nezavisnoj sceni na korišćenje, vaninstitucionalnoj savremenoj umetničkoj produkciji u kontekstu ideološkog (ne)pozicioniranja…
(SEEcult.org)
