Titov bunker
Paralelno sa četvrtim Bijenalom savremene umetnosti D-0 ARK Underground, 27. maja u Štutgartu biće otvorena izložba “Titov bunker” sa radovima više od 20 umetnika i umetničkih grupa koji fenomenu nekadašnjeg atomskog podzemnog bunkera u Konjicu prilaze sa distance i u njegovom odsustvu – kao prema svojevrsnom fantomu.
Kustosi četvrtog Bijenala u Konjicu, Iris Dressler i Hans D. Christ iz Štutgarta, odabrali su video radove, fotografije, instalacije i objekte, koji su producirani za Titov bunker i dodatno razvijeni ili reprodukovani za izložbu u Nemačkoj. Bave se infrastrukturom bunkera, kao i njegovom transformacijom od vojnog skloništa u umetnički i vojni muzej.
Na izložbi u Württembergischer Kunstverein učestvuje sedmoro umetnika koji su se predstavili i u Konjicu – Jan Peter E.R. Sonntag (Berlin), Jan Peter Hammer (Berlin), Jorge Ribalta (Barselona), Annalisa Cannito (Akva Tera), Dan Perjovschi (Sibiu), Lia Perjovschi (Sibiu) i Milomir Kovačević Strašni (Sarajevo/Pariz).
Takođe, učestvuju i umetnici: Taysir Batniji, Bernd Behr, David Brognon/Stéphanie Rollin, Olga Chernysheva, Edith Dekyndt, James T. Hong, Susanne Kriemann, Dorit Margreiter, Eduardo Paolozzi, Vesna Pavlović, Alexander Sokurow, The Errorists (Hilary Koob-Saen, Andreas Kőhler & collaborators), Sandra Vitaljić i drugi.
Vesna Pavlović, Fabrics of Socialism. Fototeka, 2013/2017
Titov bunker, koji je poslužio za koncept izložbe kao konkretna lokacija i metafora, izgrađen je po nalogu doživotnog predsednika Jugoslavije i vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita kao tajno gigantsko atomsko sklonište površine 6.500 kvadratnih metara. Predviđeno je da posluži kao utočište za 350 odabranih predstavnika političke i vojne elite, uključujući jednu jedinu ženu – Titovu suprugu Jovanku Broz. Izgradnja bunkera, koja je koštala 4,6 milijardi dolara, završena je 1979. godine – samo godinu dana pre Titove smrti.
Sve do 90-ih postojanje bunkera u Konjicu bilo je tajna. Do tada se, srećom, nije dogodio nuklearni rat, ali je nacija, odnosno elita koju je trebalo spasiti nestala, odnosno atomizirana.
Sandra Vitaljić, "Slana, Croatia" aus der Serie "Infertile Grounds", 2009
Umetnici Edo i Sandra Hozić su 2011. godine uspeli da pokrenu “Projekat Bijenale D-0 ARK” u Titovom bunkeru. Od samog početka, cilj je bio da se kroz bijenalno održavanje izložbe formira kolekcija koja će biti baza za muzej u Titovom bunkeru. Za sada je u bunkeru već više od 120 radova.
Dok je četvrto Bijenale u Konjicu ograničeno na produkciju svega šest novih umetničkih intervencija, cilj izložbe u Štutgartu je da prikaže širi spektar umetničkih radova, zasnovanih na različitim referentnim linijama i asocijacijama, počev od Drugog svetskog rata do opsade Sarajeva 90-ih; od nuklearne pretnje do “duha” Hladnog rata i pretnje ekološkim kolapsom u današnjici; od bunkera kao “žive mašine” za preživljavanje do propalog eksperimenta “Biosfera 2” koji je 90-ih zamišljen kao način bega sa Zemlje na Mars.
Uporedo sa radovima dvadesetak pozvanih umetnika, izložba obuhvata i određeni broj istorijskih i savremenih referentnih materijala, uključujući kultni film “Atomic Café” iz 1982. (režija Jayne Loader i drugi, preko različitih magacina, kao što je bila “Galaksija”.
Prateći program izložbe obuhvata filmske projekcije, predavanja, vođenja i druge događaje. Među filmovima koji će biti prikazani su “Veillées d'Armes” (Marcel Ophül, 1994) o opsadi Sarajevo i “Journalism in Times of War”, te Murakamijev potresan animirani film “When the Wind Blows” (1984) o nuklearnom naoružanju.
Izložba će biti otvorena do 6. avgusta.
(SEEcult.org)