Tatjana Ilić u Direktorijumu umetnosti 2013.
Umetnica Tatjana Ilić iz Srbije uvršćena je u “Direktorijum umetnosti, Nemačka, Švajcarska, Austrija” - sveobuhvatni pregled umetnosti u te tri evropske zemlje u 2013. godini, koji je i vid priručnika namenjenog svima koji rade u sektoru kulture ili se bave istraživačkim radom.
“Direktorijum umetnosti” obuhvata referentne umetnike u Nemačkoj, Austriji i Švacarskoj i njihova polja delovanja, kao i dodatne informacije o stručnjacima muzeja, izdavačima, umetničkim magazinima, publikacijama… Izdavač “Direktorijuma” je De Gruyter/Saur (Berlin/Njujork), a objavljen je na nemačkom i engleskom jeziku.
Tatjana Ilić, članica Internacionalnog umetničkog Gremijuma, od 90-ih godina 20. veka aktivna je i referentna umetnica u evropskom umetničkom prostoru i šire. Uprkos paralelnoj 20-godišnjoj umetničkoj aktivnosti i u Srbiji, primetna je disproporcija u tretmanu njenog rada u lokalnom i internacionalnom kontekstu.
U Srbiji je protagonistkinja pozicije koju naziva “aktivna umetnička margina”.
Kadar iz performansa "Pozicija aktivne umetničke margine", 2007.
Ta pozicija se u istorijskom kontinuitetu umetnosti u Srbiji, kako je navela, može čitati i kao vertikala aktivne umetničke margine, nastala na pojedinačnim iskustvima u sklopu baština avangarde i neoavangarde, ali i svih prethodnih, za to vreme slobodoumnih istorijskih primera umetnika, poput Karavađa, Goje, Leonarda, Mazača.
Tatjana Ilić je napisala niz tekstova na tu temu, a tokom 90-ih često je o tome diskutovala i sa Janisom Kunelisom, u čijoj je klasi svojevremeno studirala na Umetničkoj akademiji u Dizeldorfu. Temom “aktivne umetničke margine” bavila se i u pismima upućenim Kunelisu nakon pripreme svog rada ”Arija za Davida” 2005. godine.
Postavljajući urbanog klošara Viktora Nenadovića kao živu skulpturu Davida na podu galerije u Firenci, taj rad Tatjane Ilić postavio je pitanje koje je krucijalno iz današnje perspektive - poziciju borca za slobodu i pravdu u aktuelnom vremenu. Rad je bio deo izložbe deset pozvanih evropskih umetnika “Premija Mikelanđelovog Davida - Dolazeće forme”, čije je kustos bio italijanski kritičar Bruno Cora, a organizovana je povodom obeležavanja 500-godišnjice Mikelanđelovog Davida.
Prema navodima istoričarke umetnosti Ivane Benović, “nepristajanje na upravljanje umetnošcu od strane institucija, njene istorije i teorije umetnosti, kritike i kustoskih praksi u lokalnim istorijsko-umetničkim prilikama ili aktuelnim prilikama, dovelo je Tatjanu Ilić na samoproklamovanu (mada ne i samonametnututu) aktivnu umetničku marginu”.
“U jednoj takvoj situaciji, kritička umetnost koja ne pristaje na konformizam nalazi se, ne na margini - jer je ona pomirljiva i pasivna - već na aktivnoj margini, programski obrazloženoj u njenom ‘Proglasu aktivne margine’ i definisanoj kao ‘slobodno mesto koje pripada umetniku koji preuzima rizik, a koji se sagledava u istorijskom kontinuitetu’. U pitanju nije dakle andergraund, a još manje pitanje statusa umetnika, jer su umetnici sa aktivne margine, kao i sama Tatjana Ilić, referentni van lokalnog (srpskog) umetničkog sistema. Radi se o mapiranju jedne scene i otkrivanju kontinuiteta…”, navela je Ivana Benović u katalogu doktorske izložbe “Na granici mogućeg” Tatjane Ilić 2010. u Beogradu.
Tatjana Ilić diplomirala je 1995. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Velizara Krstića, a od 1994. do 2000. studirala je i magistrirala u klasi Kunelisa na Akademiji umetnosti u Diseldorfu. Posle studija, nastavila je internacionalnu karijeru učešćem na brojnim značajnim međunarodnim izložbama.
Deo radova Tatjane Ilić predstavljen je i u onlajn Galeriji umetnika SEEcult.org.
*Foto na vrhu: Rad "Licenco pour vivo/ Nula punkto?"2012. (detalj)
(SEEcult.org)
