Tama Svetlost Tama
Izložba Đorđa Stanojevića “Tama Svetlost Tama” biće otvorena 12. oktobra u galeriji Drina u Beogradu, a predstavlja segment najnovijih slika i video radova tog umetnika iz tekuće serije “Fantastični predeli”, koja trenutno sadrži više od 120 radova.
Stanojevićevi radovi nastaju izlaganjem pigmentom oslikanih platana kiši, snegu, mrazu i sazrevanjem pod suncem ili u senci, u periodu koji može trajati od jedne noći do nekoliko godina. Razlaganje, sedimentacija i fermentacija mineralnih pigmenata na taj način direktno utiču na završenu sliku. Ovaj proces posmatranja i učenja od prirode je za umetnika neodvojiv od kreativnog procesa - zajedno formirajući neprekinuti ciklus gde svetlost smenjuje tamu.
“Tama Svetlost Tama” stoga je dokument performativne i slikarske prakse koja je ujedno oslobođena, istraživačka, automatična i meditativna refleksija na zemlju kao medijum i kao subjekat.
Fantastični predeo, detalj
Kako je navela kustoskinja i umetnička direktorka galerije Drina Aleksandra Lazar u tekstu za katalog, umetnost Stanojevića je “palimpsest energetskih otisaka prirodnog sveta”.
“Sve slike, skulpture i instalacije nastale tokom ovog procesa su ukorenjene u odluku da nastaju u harmoniji s prirodom – ne osmišljene nego opažene – percipirane kao refleksije njenih beskrajnih ritmova. Otkrivajući zemlju, Stanojević pronalazi veze sa tokovima i promenama njenih sveobuhvatnih hranljivih snaga, a ultimativno i
vezu između spoljašnjeg i unutrašnjeg života. Stanojević uočava dve paralelne stvarnosti, jedne materijalizovane u spoljašnjem svetu i druge realizovane kao unutrašnji poziv. Radoznalost za tokove i zemlju - zemlju kao materijal, metaforu, alhemijski element ili stanje uma koje prati i beleži puls i obnavljanje života, ‘peckanje materije’ (De Kvins) – je usmerila njegov formalni pristup umetnosti. Sličnost sa lend artom je kako u procesu istraživanja, tako i u istorijsko-biografskom: Stanojević se vraća prirodi u trenutku raspada Jugoslavije kada, slično posleratnom periodu koji je definisao začetak lend arta u Americi, okolnosti razaranja ‘zemlje’ zahtevaju redefiniciju i konkretizaciju tla pod nogama. Svaka stabilnost je iluzija. Stoga naslov izložbe ‘Tama Svetlost Tama’ implicira cikličnost promena: toliko prirodnih da ih ne smatramo
izuzetnim, i toliko fluidnih da ih često ne smatramo uzvišenim. Ipak, ovo je ključni obrazac života. Bez svetlosti ne bi bilo života, ali bez tame ne bi bilo drugih vrsta života koji traže odmor i oporavak, rast i zalečenje, sklapanje mozaika koji čini nesvesno i snove”, navela je Aleksandra Lazar.
Fantastični predeo, detalj
Mesečina
Đorđe Stanojević (1974) je osnovne, magistarske i doktorske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a radi kao profesor na Akademiji za umetnost i konzervaciju SPC i na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.
Profesionalnu karijeru započeo je 1999. godine, nakon završenih osnovnih studija, a do sada je imao više od 30 samostalnih i učestvovao na mnogim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Deo radova iz serijala “Fantastični predeo” predstavio je, između ostalog, i u Galeriji Haos u Beogradu u martu 2016. godine.
Osnivač je i umetnički direktor međunarodnog projekta Nature & Art, koji se bavi povezivanjem prirodnih sa umetničkim procesima. Bavi se teorijom umetnosti, piše kritiku i eseje u oblasti likovnih umetnosti.
Njegova dela su zastupljena u muzejima i privatnim kolekcijama u Srbiji i inostranstvu.
Izložba u galeriji Drina biće otvorena do 11. novembra.
(SEEcult.org)
