• Search form

13.11.2018 | 12:22

Umetnost, nauka i mejkers kultura

Umetnost, nauka i mejkers kultura

Centar za promociju nauke (CPN) organizuje od 13. novembra do 8. decembra u Beogradu niz događaja čija su tema umetnost, nauka i takozvana mejkers kultura, kao i njihov međusobni uticaj. Jedan od glavnih događaja je međunarodna konferencija art+science:makers 14. novembra na Fakultetu dramskih umetnosti, koja će okupiti umetnike, naučnike i “mejkere” iz zemlje i inostranstva i predstaviti nove poglede i inspirativne primere interdisciplinarnih saradnji.

Pod kapom mejkers kulture biće razmotrena sama priroda i raznovrsni art+science modeli, brisanje granica među disciplinama, kao i integracija inovativnih i kreativnih praksi u formalne obrazovne procese.

Manifestacija art+science+makers počinje 13. novembra otvaranjem izložbi u Insitututu Servantes i u Muzeju primenjene umetnosti, koje obuhvataju radove koji su spoj umetničke inspiracije i novih tehnologija.

Manifestacija tokom novembra obuhvata i edukativne programe u Naučnom klubu CPN-a i na drugim lokacijama.

CPN je otvorio u Beogradu prostor namenjen zajednici modernih stvaralaca – Mejkers spejs, koji je pod kredom “Otvoren za ideje”, ubrzo postao mesto okupljanja lokalne kreativne zajednice. U tom prostoru 15. novembra najavljen je interaktivni događaj Makers Jam Session, zamišljen kao neformalni nastavak konferencije na FDU.

Kolaborativni radovi umetnika i naučnika nastali u okviru Mejkers spejsa biće predstavljeni do 8. decembra na izložbama u MPU i Servantesu.

Među učesnicima izložbe je udruženje Bio2Arh koje okuplja naučnike, umetnike, inženjere i sve koji žele eksperimentalno da istražuju spoj umetnosti i naučnih disciplina, a kroz projekat “Gradimo zajedno” pokušavaju da povežu različite vrste graditelja (ljude, insekte, korale i paukove) kako bi se podstakli zajedničku saradnju i doprineli zajedničkoj građevini na način koji im odgovara.

Milica Nikolić, vizuelna umetnica koja radi na polju eksperimentalnih tehnika fotografije i dizajna, predstavlja se projektom “Pozajmljeni predeli” sa fotografijama izrađenim od novinskog papira sa semenjem biljaka. U dodiru sa suncem, biljke kreću da rastu iz same fotografije, dajući joj novi život.

Milica Nikolić, Pozajmljeni predeli

Milijana Komad, čija je glavna oblast proučavanja transhumanizam, a služi se simulacijom i sumulakrumom, predstavlja instalaciju “Simfonija tela”, koja uz pomoć softvera i senzora pokušava da “pročita” čoveka, da bude empatična, da oseti kako se on oseća i kako to zvuči. Skulptura dalje generiše audio-vizuelne odgovore i pretvara ljudska osećanja u simfoniju.

Vukašin Stančević, Nikola Vuković i Andrej Bunjac – istraživači, umetnici i naučnici sa Fakulteta primenjenih umetnosti, Matematičkog fakulteta i Instituta za fiziku u Beogradu, pronašli su način da matematički haos pretoče u muziku. Odabirom broja između 0 i 1, njihova instalacija “Sekvenca ostatka” stvara matematički haos koji postaje “seme” u algoritmu koji od njega stvara muziku.

Darija Medić predstavlja projekat “Emitovanje je dvosmerni kanal” u kojem kroz upotrebu jezika, tehnologije i umetnosti istražuje područje savremenih tehnoloških praksi. Nastao u saradnji sa Bojanom Petrovićem, koji je zainteresovan za programske jezike i njihovu istoriju, taj rad omogućava da sadržaj koji posetilac ukuca na tastaturi bude uživo emitovan na FM radiju. Bilo koje tekstualno polje za pretragu se koristi kao subverzivna stranica za oglašavanje.

Dizajner Milan Ličina, angažovan na polju audio-vizuelnog performansa, interaktivnih instalacija i novomedijske umetnosti, predstavlja “Radix” - prostornu intervencija koja ukazuje na hibrid stvarnog i virtuelnog, stvaranje sajber univerzuma unutar poznatog i fizičkog. Rad ilustruje posvećenost čoveka tehnologiji i virtuelnom identitetu, koji se neguje poput biljke, dok kontekstualno govori o našem digitalnom meta identitetu, sukobu linearnost i nasumičng stvaranja.

Milan Ličina, Radix

Isidora Pejović, koja je završila osnovne studije na FDU i mastare na FLU, bavi se odnosima ljudi, društva i umetnosti kroz proučavanje digitalnih umetnosti. Njena interaktivna instalacija “Intimnost” sačinjena je od 300 optičkih vlakana koja u stanju mirovanja emituju roze boju uz pomoć LED sijalice sa kojom su povezana. Putem interfejsa sa senzorom, koji u kontaktu sa ljudskim dlanom detektuje srčani puls, svetlost instalacije počinje da imitira taj puls i treperi u ritmu života.

Dragoljub Dimitrijević, Vuk Valter i Milica Ćebić izvršili su transdisciplinarno istraživanje koje otkriva reakciju kukuruza na stresne situacije i način na koji ona opstaje u okruženju koje joj je dato.

Bojana Gligorijević, koja je doktorirala biofiziku na Univerzitetu Džordžtaun, na univerzitetu “Albert Ajnštajn” razvila je metode za snimanje ćelija kancera u realnom vremenu i izračunavanje verovatnoće za metastazu na osnovu snimaka. Instalacijom “Bioart” želela je da pokaže lepotu koja se dešava na mikroskopskom nivou. Kada se transferuje DNK iz korala na dnu Pacifika, koji sjaje u mraku kada sunce dotakne vodu, u ljudske ćelije, one počinju da sjajne i omogućavaju naučnici da uslika njihovo ponašanje laserskim mikroskopom i na taj način stvori jedinstvene fotografije prepune različitih boja.

Bojana Gligorijević, Bioart

Umetnica i istraživačica Katarina Petrović, fokusirana primarno na proces stvaranja i pojam generativnosti, predstavlja rad “Lexicon Liber Novus”, odnosno knjigu od 47.152 indeksovanih reči i dva miliona ukupno proceuiranih reči, koja je nastala od samo jedne pesme Horhea Luisa BorhesaWe talked and you have forgotten the words”. Svaka reč objašnjena je svojom definicijom iz rečnika, i ne samo to - svaka reč iz definicije dalje je objašnjena, pa njena objašnjenja dobijaju nova objašnjenja i tako dalje, stvarajući jedan neobičan svet sa 4.000 strana.

Transdisciplinarni istraživač, autor i kreator Uroš Krčadinac, koji je doktorirao u oblasti informatike, stvarao je radove koji su priznati od međunarodnih umetničkih festivala, konferencija, naučnih časopisa. Odlazeći korak dalje u pokušaju da prikaže neprikazive entitete, pokušao je da javni dug Srbije metaforom postavi u okvire ljudskog tela. Kroz omiljen jutranji ritual, ispijanja kafe sa šećerom, projektom “Dug kao dijabetes” želeo je da približi ljudima negativne posledice preteranog svakodnevnog zadovoljstva.

Uroš Krčadinac, Dug kao dijabetes

Program art+science+makers osmišljen je na osnovu učešća CPN-a u projektu Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke, kao i na osnovu programskog opredeljenja za 2018. godinu posvećenog razvoju mejkers kulture u Srbiji.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r