Sudbina bioskopa kao na filmu

Izložba “Bilo je kao na filmu” Luke Kneževića Strike, Ivana Velisavljevića, Radomira Lazovića i Ive Čukić, koja tematizuje tragičnu sudbinu zatvorenih beogradskih bioskopa usled privatizacije “Beograd filma” 2007. godine, biće otvorena 10. aprila u Uličnoj galeriji u Beogradu. 

Bilo je kao na filmu.
Žanr: postapokaliptični krimić

Bioskopi su ubijani brutalno, kao bivši ljubavnici u srcima, kao fabrike u privatizaciji.
Kozara, Partizan, 20. oktobar... Zvezda, Sloboda, Jedinstvo...
Šta nam znače ta čudna imena?

Kad su sva sedišta pukla, platna se pocepala, a plakati požuteli, postalo je jasno.
Pa to se vratio onaj stari sistem studija i mogula, moćniji nego ikad!
Hokus-pokus, izveo je svoj najveći trik: ubedio nas da nam je potreban.

Sada želimo supermarkete više i od multipleksa.
Logično: u supermarketima prodaju se mali kućni bioskopi.
(Kuće se prodaju u bankama.)

Ko, uopšte, želi onaj stari, oronuli bioskop u novom odelu?

Pa takav bioskop je našminkani mrtvac!
O njemu sanjaju filmski pijačari koji bi da im država bude partner u početku, a korumpirani poreznik na kraju.

Pa takve sale su sarkofazi!
O njima maštaju autori tranzicijskog filma koji još uvek bulje u svoj komforni pupak i žele da nam prikazuju crno ispod svojih noktiju.

Pa takve zgrade su velike faraonske grobnice!
U njima smo vernici i vračevi: iz večeri u veče ritualno balsamujemo leševe pokretnih slika.

Pa onda... Šta da se snima? Šta da se pušta? Šta da se radi?
Možda treba okupirati bioskope?

Treba! Ali nema smisla okupirati ih da bi tobože osujećena kreativna klasa snimala svoja eterična stopala, i da bi doživela par godina poetičke izmaglice i autorske taštine.

Sale će ubrzo postati prazne, i program će biti dosadan, i kultura će biti smeh u lice sirotinji.
Bolje je puštati filmove unazad nego im dati šansu da 24 puta u sekundi govore laž.

Globalni ekrani traže crnji talas, a potlačeni svetlo na telima potamnelim od znoja, uglja, nafte i krvi.

Treba zauzeti bioskope i učiti ta tela da nose kameru kao oružje.
Treba zauzeti bioskope i projektovati glad.
Treba zauzeti bioskope i vratiti značenje njihovim imenima.

Ivan Velisavljević

Izložba je posvećena mreži od 14 bioskopa privatizovanog “Beograd filma” koji su zatvoreni 2007. godine, nakon što je većinski vlasnik tog preduzeća postao za 9,2 miliona evra Nikola Đivanović.

Đivanović je zbog malverzacija uhapšen u martu 2011. godine, te osuđen na tri godine zatvora i novčanu kaznu, nakon dogovora o priznanju krivice. Odslužio je dve trećine kazne, koja je u međuvremenu smanjena za godinu dana.

“Beograd film” ponovo se našao u centru pažnje javnosti krajem 2014. godine, kada su aktivisti Pokreta za okupaciju bioskopa zauzeli Zvezdu, započevši svakodnevne besplatne projekcije filmova. Novi bioskop Zvezda nedavno je privremeno zatvoren zbog renoviranja za koje su prikupljena sredstva posrdestvom internet kampanje na sajtu Indiegogo.

Bioskop Kozara izgoreo je 2012. u požaru, Jadran je pretvoren u bistro, a Balkan, koji je pokušao da oživi reditelj Darko Bajić, zatvoren je 2010. godine zbog rekonstrukcije zgrade koja je kasnije obustavljena. U toj zgradi je, inače, 1912. otvoren prvi stalni beogradski bioskop Grand.

U lancu "Beograd filma" bili su i bioskopi Odeon, 20. oktobar, Kosmaj, Central, Slavica, Avala, Jedinstvo, Drina, Partizan i Voždovac.

(SEEcult.org)