Odnos poezije i grada
Međunarodna manifestacija povodom Svetskog dana poezije u Kulturnom centru Beograda posvećena je ove godine odnosu savremenog poetskog stvaralaštva i grada, koji je shvaćen ne samo kao ambijent, već i kao identitetska odrednica koja oblikuje pesnički subjekt.
Kako čitati grad? Ako je grad poetski tekst kojim jezikom je ispisan? U vezanom ili slobodnom stihu? Da li su varoši beskrajne prozodije? Umemo li da čujemoi njihov ritam? Umemo li da čitamo naše gradove ili samo u njima živimo? Šta su pesnicima ljudske naseobine? Bodlerovski/nastasijevićevski pakao ili obećanje slobode? Poetska razglednica ili zagonetni palimpsest? Megapolis ili palanka… To su neka od pitanja ovogodišnje manifestacije Svetski dan(i) poezije “Čitanje grada”, čiji je urednik pesnik i prevodilac Dragoslav Dedović, a biće održana od od 21. do 23. marta, uz učešće pesnika iz Sarajeva, Šibenika, Nikšića, Zadra, Beča i Klagenfurta, Požege, Zagreba, Novog Sada, Mostara, Niša, Frankfurta, Rima, Lugana, kao i iz Beograda.
Program počinje 21. marta tribinom “Velegrad i poezija”, na kojoj će učestvovati Petar Matović (Požega), Maša Seničić (Beograd), Nadežda Purić Jovanović (Beograd), Rade Tanasijević (Obrenovac) i Goran Milaković (Županja/ Zagreb), uz moderaciju Dedovića.
Da li je velegrad prirodno okruženje za savremenu poeziju? Nije li već ta tvrdnja prožeta apriornim vrednovanjem, pa i trunkom velegradske nadmenosti? Ume li i palanka isto tako, ako ne i bolje da pev? Nije li Beograd postao najveće srpsko selo? Ne nalazimo li se svi mi, prikopčani na internet, već duboko unutar “globalnog sela”? Šta to znači za poeziju, a šta za gradove? To su pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici tribine.
Prvog dana manifestacije predstaviće se i Zilke Šojerman (Silke Scheuermann), u okviru Književnog kafea Gete Instituta i KCB-a, a potom će biti održano “Domaće čitanje grada: Beograd & out of Belgrade”, uz učešće Lasla Blaškovića, Nadežde Purić Jovanović, Zvonka Karanovića, Petra Matovića, Nenada Miloševića, Živorada Nedeljkovića, Maše Seničić, Radeta Tanasijevića, Stevana Tontića…
Tribinski program 22. marta posvećen je temi “Između gradova”, a biće razmotreno nomadsko iskustvo koje savremeni grad podrazumeva, imajući u vidu da tetko ko provede život u mestu u kojem je rođen.
Koliko se gradovi u kojima smo živeli i između kojih smo putovali upisuju kao palimpsesti u naše lirske tekstove? Da li su gradovi posesivni, ne dozvoljavajući višestruku pripadnost? Da li je putnik uvek stranac ili može biti višestruki građanin? Da li je zavičaj stan, ulica, blok, kvart, deo grada? Ili samo mesto na kojem se zbivalo detinjstvo? Može li urbani pakao biti idealan zavičaj za pesnika? Imaju li lirski tekstovi zavičaj? Šta se dešava sa našim lirskim impulsima kada napuštamo jedan grad, a šta kada dolazimo u drugi? Na ta pitanja pokušaće da odgovore Zvonko Karanović (Niš/Beograd), Olja Runjić (Šibenik/Beč), Goran Samardžić (Beograd/Sarajevo), Stevan Tontić (Sarajevo/Novi Sad) i Stanislava Nikolić Aras (Zadar/Dubrovnik).
U okviru segmenta Iz dalekih gradova, predstaviće se Maja Haderlap (Klagenfurt - Celovec /Beč), potom će biti održano još jedno čitanje poezije (Out of Serbia: Sarajevo /Mostar / Zadar / Šibenik / Županja / Nikšić), uz učešće Stanislave Nikolić Aras (Zadar), Marije Dragnić (Beograd/Nikšić), Mustafe Zvizdića (Sarajevo), Gorana Milakovića (Županja/Zagreb), Elvedina Nezirovića (Mostar), Olje Runjić (Šibenik/Sarajevo) i Gorana Samardžića (Sarajevo).
Završnog dana manifestacije predstaviće se Fabio Pusterla (Fabio Pusterla) i Daniela Atanazio (Daniela Attanasio), a razgovor će moderirati Dejan Ilić i Dubravka Đurić.
Svetski dan poezije obeležava se, na osnovu odluke Uneska, od 1999. godine, a KCB je dve godine potom, oslanjajući se na sopstvenu, ali i na ukupnu tradiciju organizacije pesničkih programa u Beogradu, u saradnji sa pesnikinjom Dubravkom Đurić, započeo manifestaciju posvećenu savremenoj poeziji koja je ubrzo prerasla u međunarodni pesnički festival.
Tim povodom do sada su gostovali, između ostalih, i pesnici poput: Adama Zagajevskog, Eve Lipske, Amira Ora, Uvea Kolbea, Ane Blandijane, Valerija Magrelija, Aleša Debeljaka, Džeroma Rotenberga, Gerharda Falknera i drugih brojnih autorki i autora. Poslednjih godina ovaj festival razvija i mogućnosti za gostovanje i predstavljanje srpskih pesnikinja i pesnika na prestižnim festivalima Evrope.
Manifestacija svake godine ima nov tematski predznak, a programski akcenat svakom izdanju daju i različiti urednici – pesnici ili pesnikinje.
Program manifestacije sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
