Preuzeti život u svoje (ženske) ruke

Hrvatski film „Tereza37“ reditelja Danila Šerbedžije i scenaristkinje Lane Barić, koji je trijumfovao na Pulskom festivalu 2020. godine, a učestvuje u Glavnom takmičarskom programu 49. Festa, predstavlja problematiku pozicije žene u Dalmaciji, ali i na Balkanu generalno.

„Imala sam na umu jednu vrlo partikularnu osobu koju sam htela prikazati. To je vrsta osobe koju bismo možda mogli ružno nazvati sporednim likom svog života. Htela sam da joj dam dovoljno prostora da postane glavni lik filma, jer je u njoj sukus (srž) svega onoga što je problematika pozicije žene u Dalmaciji, a mislim i u ovim našim balkanskim društvima generalno“, izjavila je Lana Barić 11. maja na Festovoj konferenciji za novinare.

Pominjući da nije imala veliko scenarističko iskustvo, rekla je da je zato u lik Tereze upisala neka svoja i iskustva žena iz svoje porodice, prijateljica.

„Tereza je bazirana na dalmatinskim ženama koje ja poznajem i jako volim“, istakla je Lana Barić, koja je i glavna glumica u tom filmu, koji je na 67. Pulskom festivalu dobio šest nagrada - Veliku Zlatnu arenu za najbolji film, te Zlatne arene za režiju, scenario, sporednu žensku ulogu, masku (Snježana Gorup) i montažu (Dubravka Turić).

Prema sinopsisu, Tereza ima 37 godina i živi u Splitu. Nakon nekoliko spontanih pobačaja saznaje da postoji verovatnoća da genetski nije kompatibilna sa suprugom. Već duže oseća pritisak okoline, pa započinje da preispituje svoj rutinski brak, što podstakne niz događaja koji će joj promeniti život, u duhu novostečene slobode i istine koja je samo njena.

Na pitanje da li je Tereza heroina, autorka je odgovorila da nije razmišljala u kontekstu bilo heroine bilo žrtve: „Meni je bilo bitno da stavim nju u fokus. Htela sam je napraviti bez nekih žrtvenskih primisli, bez pluseva, bez minusa, bez osude, raznih etiketa ili prideva ko je ona i šta je. Ja bih rekla da je ona jedna žena koja je napravila određene poteze zato što je to htela napraviti i to u jednom trenutku svog života“.

Lana Barić je istakla da joj je važno i to što ovaj film ima više ženskih protagonističkih rola.

Tako je glumica Ivana Roščić, koja igra Terezinu sestru, imala 15 snimajućih dana, „što je često u hrvatskom filmu glavna ženska uloga, a ovde je sporedna“, a tu je i važna rola Marije Škaričić.

„Osim muških uloga, koje su fantastično odigrale moje ljubljene kolege ovde (Leon Lučev i Dragan Mićanović), imamo divne ženske role što u našoj kinematografiji nije često. Ove godine smo imali presedan – čak tri filma s velikim ženskim ulogama. Skeptična sam da li će se to nastaviti, ali nada postoji“, dodala je Lana Barić.

Reditelj Danilo Šerbedžija izjavio je da mu je prva pomisao kada je pročitao scenario bila: „Zašto ovo nisam ja napisao“.

„Od početka sam se zaljubio u scenario, kada su mi ga Lana i Irena (Marković, producentkinja) ponudile, na predlog Ivane. Dakle te tri žene su ’krive’ što sam ja reditelj ovog filma“, rekao je Šerbedžija, sin čuvenog glumca Radeta Šerbedžije, dobitnika počasne nagrade Beogradski pobednik na otvaranju 49. Festa.

Ističući da se „od prve vezao za priču“, dodao je da su zatim dugo radili na scenariju, peglali ga, išli na radionice, u školu sada već pokojnog Vajde...

„Prošli smo mukotrpan i dug rad, ali sam izuzetno zadovoljan onim što smo napravili“, rekao je reditelj.

Šerbedžija se osvrnuo i na mesto radnje - naselje novogradnje Split 3. „Split je svakako jedan od likova, ali namerno nismo ulazili u centar. Išli smo na atmosferu u kojoj te grad donekle guši. Iako je to predivna arhitektura, postoji neki pritisak u svim tim kockama, pravokutnicima“, rekao je on.

Danilo Šerbedžija je naglasio važnost održavanja festivala u klasičnom formatu: „Čestitam ekipi Festa na hrabrosti i na odluci da se ide uživo. Kino je hram naše umetnosti i bez kina festival nije festival”.

Ivana Roščić je izjavila da je njen lik Renata „antipod Terezi koja je drugačija po karakteru, ali je Lana stvorila vrlo lep odnos između njih dve, bez obzira na njihove različitosti“.

„One imaju jedan neosuđujući sestrinski odnos. To mi je bilo najlepše kada sam prvi put čitala scenario. Rano sam ga dobila u ruke, tako da sam negde od početka prisutna u ovom filmu. Naravno, čitala sam sve ostale ruke scenarija kako se razvijao, ali nikada se nije izgubila ta nit između njih dve“, rekla je Ivana Roščić.

Terezinog muža Marka igra Leon Lučev, koga je publika 49. Festa već videla u filmu „Ribanje i ribarsko prigovaranje“ Milana Trenca, sa Radetom Šerbedžijom u glavnoj ulozi.

„Ovaj lik je napisan kao tih čovek. Bila je to zahtevna uloga. Njihov odnos je težak. Znam da smo igrali scene posle kojih bih rekao Lani – ovo je užasno depresivno. Ta neka tišina i to ništa i to podrazumevanje da je sve tako i nikako drugačije. Ja sam, kao i Lana, odrastao u Dalmaciji i to mi je sve poznato. Puno odnosa se, pogotovo u starijoj generaciji, baziralo na tim tišinama, uz svega par reči – a, e, da li je ručak gotov, operi mi šugaman (peškir). To je bilo normala. Divno mi je da Lana s ljubavlju radi film o nekoj normali koja više nije normalna. A možda nikad nije ni bila normalna, možda je sada tu neka nova generacija koja će to menjati“, rekao je Lučev.

Beogradski glumac Dragan Mićanović igra Nikolu, profesora matematike i fizike, koji dolazi u Split i unosi „haos“ u Terezin život.

„Nikola je dobar čovek koji je slučajno ušao u život glavne junakinje. Hteo je nešto više, ali kako to obično biva u odnosima – neko hoće više, a neko ne želi to“, rekao je Mićanović.

Kako je naglasio, osećaj rada sa ovom ekipom bio je najlepša stvar koja mu se desila poslednjih godina. „Divan scenario. Danilo majstor. Video sam film. Ogromno mi je zadovoljstvo i ponosan sam što sam bio deo ovog projekta“, rekao je Mićanović.

Producentkinja Irena Marković podstela je da ovaj film zbog pandemije još nije bio u distribuciji, te najavila da će tek od idućeg meseca biti u bioskopima u Hrvatskoj i to onima koji imaju letnje terase. Inače, posle 67. Pulskog festivala imao je nekoliko projekcja u Splitu i drugim gradovima u Dalmaciji, a reakcije su bile pozitivne, a od ženske publike vrlo emotivne.

*Foto: Fest (promo)

(SEEcult.org)