Mestopriča Mirjane Bobe Stojadinović u Galeriji ULUS

Umetnica Mirjana Boba Stojadinović predstavlja se od 8. maja u Galeriji ULUS u Beogradu izložbom “Mestopriča” koja je osvrt na njenih prvih 25 godina umetničke prakse, ukorenjene u iskustvu neposrednog okruženja.

Izložba “Mestopriča” obuhvata devet radova koji su za Mirjanu bobu Stojadinović čvorišta u kojima, kako je navela, oseća da je zaokružila misaone i izvedbene procese u poslednjih 25 godina, od prve samostalne izložbe 1998. godine u Galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu, kada je izlagala kao studentkinja druge godine na Fakultetu likovnih umetnosti, na poziv Biljane Tomić.

“Tema te izložbe bila su četiri ‘moja’ grada: Beograd u kome sam rođena, Sombor odakle je moj tata, Sofija odakle je moja mama i Herceg Novi u kome smo porodično često provodili leta. Ova četiri grada mapirana su uličnim kockama koje sam intuitivno prikupljala godinama. Nasuprot svake kocke nalazila se zbirka nađenih dvodimenzionalnih predmeta, mojih crteža i tekstova koji su se odnosili na svaki grad, a ambijent je bio ispunjen gradskim zvukovima, tonovima, bukom, koje sam, takođe intuitivno, snimala u svakom od ovih mesta tokom niza godina”, navela je Mirjana Boba Stojadinović u tekstu povodom “poluživotne retrospektive”.

Mirjana Boba Stojadinović, Galerija, 2005

I njen sav dalji umetnički rad, kako je nedavno prepoznala, odvijao se u tim tematsko-izvedbenim okvirima: istraživanja gradova, putovanja, lične pripadnosti i neprekidnog uspostavljanja odnosa, korišćenje različitih materijala, umetničkh tehnika, kao i zvukova, što je sve uobličavala u prostorni ambijent često na licu mesta u galeriji.

Mirjana Boba Stojadinović, Procep u celini, 2008.

Istražujući već nekoliko godina kontekst aktuelne savremene likovne umetničke produkcije u Srbiji, dobila je potisak da sagleda i sopstveni rad iz tog perioda: odakle je krenula, šta je urađeno, u kom kontekstu.

“Možda ta potreba da se prepoznaju i imenuju fenomeni koji su obeležili ovo smutno vreme dolazi i iz, za mene, jasne potrebe da se okonča društveno turbulentni tridesetogodišnji period od početka 90-ih godina 20. veka. Osećam potrebu da razumem šta je bilo da bih mogla da nagovestim šta može da bude, nadam se nešto drugačije”, navela je Mirjana Boba Stojadinović, napominjući da njen svet, formiran u destabilizovanom društvenom poretku, ne funkcioniše u okvirima koji su zadati ili koji se podrazumevaju, već podstiče pitanja o mreži odnosa.

“Kroz umetnički rad bavim se prostorom i načinima na koje prostor stupa u interakciju i omogućuje kreativne, društvene i političke frekvencije svakodnevice. Prostor koristim kao način izražavanja i za intervencije, često produkujući radove specifično za vangalerijske ambijente. Moja praksa ukorenjena je u iskustvu neposrednog okruženja. Uvek sam u potrazi za specifičnošću konteksta i idiosinkratičnošću ljudskog iskustva. Osnovna materijalna sredstva koja koristim u radu su fotografija, tekst, zvuk, glas i svetlost i njihovi skulpturalni kvaliteti, koji zajedno oblikuju situaciju u prostoru. Zanima me rad sa i za ograničeni broj publike, eksperimentišući načinima na koje iskustvo može da se podeli”, dodala je Mirjana Boba Stojadinović.

Mirjana Boba Stojadinović, Stan, 2009

U pripremi izložbe Mirjana Boba Stojadinović se koncentrisala na izbor radova koji su zaokružili celine: Senke crvenih ljudi (serija radova Senke, 2001-2004 – crtež reprodukovan u materijalu u javnom prostoru), Galerija (intervencija u izlagačkom prostoru, 2006), Procep u celini (višekanalna video i slajd-projekcija i objekti, 2008), Zastava (tkanina, dokumentarna fotografija, tekst, 2008-2011), Stan (intervencija u prostoru nenaseljenog stana, 2009), Rez (serija dokumentarnih fotografija kao društveni komentar, 2011), Biblioteka (pokretni interaktivni objekat, 2012), Vodič kroz izložbe i gradove (zvučni vodič, 2012) i Lutalaštvo (priče i fotografije i priče, 2021).

Njeno viđenje dosadašnjeg rada, kako je navela, odnosi se na percepciju umetničkog gesta koji nije materijalno postojan, međutim koji je otvarao džepove slobode za prostorno-iskustveni eksperiment kao i razmenu/deljenje iskustva sa publikom.

“Ovom izložbom želela sam da i sama sagledam svoj rad u celini, da vidim trajektorije koje je on pravio kroz vreme i prostor. Na izvestan način, oslobađanje balasta prošlog vraća me na početak”, navela je Mirjana Boba Stojadinović, napominjući da je u periodu između prvog Vodiča (2012) i Lutalaštva (2021) bila angažovana u domenu savremene vizuelne kulturne produkcije od kojeg se izdržavala, što je takođe i kontekstualni okvir koji je uticao na njeno produbljivanje razumevanja savremene likovne umetnosti.

Mirjana Boba Stojadinović, Lutalaštvo, 2021.

Rođena 1977. godine u Beogradu, gde je diplomirala slikarstvo (2002) i magistrirala crtež (2006) na Fakultetu likovnih umetnosti, a potom magistrirala likovnu umetnost na Institutu Pit Cvart u Roterdamu i na Fakultetu umetnosti u Plimutu (2008), Mirjana Boba Stojadinović samostalno je od 1998. godine izlagala u galerijama u Beogradu (SKC, DOB, Remont, FLU, Reks, Magacin MKM, Galerija Kolarca, Somboru (Galerija KC Laza Kostić), Zrenjaninu (Savremena galerija), Čačku (Umetnička galerija Nadežda Petrović), Kragujevcu (SKC), Cetinju (Galerija Dado, Narodni muzej CG) i Zagrebu (Centar za savremenu umetnost).

Osmislila je, organizovala i učestvovala na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Holandija, Italija, Nemačka, Hrvatska).

Dobitnica je nagrade Umetničke galerije “Nadežda Petrović” na 25. Memorijalu Nadežde Petrović (2010). Bila je u najužem izboru za nagrade Doma kulture Studentski grad za najbolju nefikcijsku knjigu u 2021. godini; “Lazar Trifunović” za likovnu kritiku za 2021. godinu; Pohvala za doprinos pojedinaca sceni savremene vizuelne umetnosti u Srbiji (2019); Promotieprijs Award 2008. u Roterdamu.

Njeni radovi su u kolekcijama Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Telenora, Savremene galerije Zrenjanin, Narodnog muzeja Crne Gore, Umetničke galerije “Nadežda Petrović” i drugim javnim i privatnim kolekcijama.

Mirjana Boba Stojadinović, Rez, 2011.

Mirjana Boba Stojadinović bavi se i produkcijom u polju savremene kulture. Jedna je od osnivača Udruženja umetnika Dez org (2007-2012), a samostalno je vodila Udruženje umetnika Frekvencija (2013-2019). Autorka je i realizatorka foruma “Umetnik kao publika” (2010-2016). Jedna je od osnivača magazina za nezavisnu kulturu Manek (2013) u izdanju Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije. Kurirala je beogradsko izdanje transnacionalnog projekta “Aktopolis. Umetnost akcije” Gete instituta (Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija, 2015-2017).

Sarađivala je sa Redakcijom kulture Radio Beograda 2 (2018-2023) u oblasti savremene vizuelne umetnosti, te sa Kulturnim centrom Beograda (2022-2023) kao koordinatorka za odnose sa javnošću (uključujuči 59. Oktobarski salon), a od novembra 2023. godine zaposlena je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na poslovima arhive i odnosa sa javnošću.

Izložba “Mestoprostor” u Galeriji ULUS biće otvorena do 25. maja, uz prateći program koji obuhvata vođenja 11. maja u 12 sati (Miroslav Karić: Razgovori sa prostorima), 16. maja u 18 sati (autorsko vođenje), 18. maja  u 12 sati (Gordana Belić: Prostor kao misaoni i psihološki eksperiment), 21. maja u 18 časova (Zoran Erić: Prostori / teritorije / relacije u radu Mirjane Bobe Stojadinović) i 25. maja u podne (autorsko).

Mirjana Boba Stojadinović izrazila je povodom izložbe posebno zadovoljstvo time što je realizuje u kontekstu Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).

“Sužavanjem polja umetnosti u globalnim (pa onda i lokalnim) okvirima, i usmeravanjem polja kulture na privredne okvire, prostor koji ULUS otvara jeste oaza za intelektualnu, senzornu i emotivnu razmenu i nadogradnju”, istakla je Mirjana Boba Stojadinović, posebno pominjući i osobe koje su ostavile neizbrisiv trag u njenom profesionalnom formiranju - Svetlana Knežević, Biljana Tomić, Mrđan Bajić, Dragan Jovanović, Zoran Todorović, Darka Radosavljević Vasiljević, Bacači Sjenki (Boris Bakal, Katarina Pejović), Milica Tomić, Anke Bangma, Jan Fervort (Verwoert) i Lizbet Bik (Liesbeth).

*Naslovna fotografija: Mirjana Boba Stojadinović - Sun_CE, 2008.

(SEEcult.org)