Ničeov Dionis

Salcburški festival predstavio je svetsku premijeru “filozofske” opere “Dionis” Volfganga Rima (Wolfgang Rihm), komponovanu na reči slavnog filosofa Fridriha Ničea, koji se, kao što je poznato, bez muzike osećao kao i da je bez reči.

Salcburški festival predstavio je svetsku premijeru “filozofske” opere “Dionis” Volfganga Rima (Wolfgang Rihm), komponovanu na reči slavnog filosofa Fridriha Ničea, koji se, kao što je poznato, bez muzike osećao kao i da je bez reči.

Jer, Niče je od muzike bio gotovo fizički zavisan, pa otuda ne čudi što je na veliki broj njegovih dela napisana muzika, a sada i cela opera.

Rimova opera “Dionis”, koprodukcija Salcburškog festivala sa Holandskom operom iz Amsterdama i berlinskom Državnom operom, inspirisana je ciklusom pesama “Dionysus-Dithyrambs”.

Prema libretu, kompozitor je iskoristio samo leksiku genijalnog filosofa i književnog stvaraoca, čiji je tekst već obeležen psihičkom nestabilnošću, a pokazuje kako Ničeova erotska, traumatska, platonska i patološka veza sa najvažnijom ženom u njegovom životu može da bude izražena kroz muizku, pokret i slike.

Glavni junak je N (bariton Johannes Martin Kranzle), a da ne bi bilo nikakve sumnje, na zavesi proviruje fotografija Ničea.

Poznato je da je Niče, dok je bolovao, potpisivao pseudonimom Dionis svoja pisma upućena supurzi Riharda Vagnera, Kozimi Vagner (Cosima Wagner). Ona mu je odgovarala potpisujući se kao Ariadna.

Na početku opere pevaju samo nimfe na jezeru koje sablažnjavaju N-a razgovorom i zapovedaju mu: “Govori!” On dugo ne može da izgovori ni reč, ali napori koje je uložila nimfa Ariadna (sopran Mojca Erdmann) nisu bili uzaludni: zagonetno izgovorenom rečenicom: “Ja sam tvoj lavirint”, koja se često ponavlja, nestala je nemoć.

Zajedno sa Gostom, svojim alter egom (tenor Matthias Klink, koji peva i Apolona), junak u traganju za ljubavlju polazi sa oblacima omotanih planina, predstavljenih poput ogromnih lestvi ispod kojih prolaze oni koji su se uputili po bludilištima života. Radnja se završava tako što Apolon strgne kožu sa N-a i tako počinje da živi sopstvenim životom. U očima kompozitora Rima, protivurečnost buntovnog umetnika spaja se sa harmonično proračunatim božanstvom koje je u umetnosti ponovo postalo aktuelno kao i pre, premda je ta dva načela u čoveku sve teže razdvojiti.

Salcburški festival ponosi se time što je u godinama posle Drugog svetskog rata prikazao više od 30 svetskih operskih premijera, ali se malo koja od njih zadržala na afišama repertoarnih pozorišta. Bez obzira na složeni siže, operska premijera “Dionisa” ima sve šanse da nadživi festival.

Muzika, mestimično bliska tonalnoj, nagoveštava da je melodija još živa: valcer, citati iz Baha, Vagnera i Riharda Štrausa, obradovali su znalce.

Režija Pjera Odija (Pierre Audi) dokazuje da filosofija i opera nisu bekrajno udaljene jedna od druge i nisu dosadne.

Reditelj voli muziku savremenika, uvažava i dobre umetnike.

U Salcburg je pozvao svestranog Jonathana Meesea, koji se vizuelno već bavio Ničeom, a za operu “Dionis” osmislio je minimalistički i apstraktni scenski dizajn.

U operi učestvuje i Nemački simfonijski orkestar iz Berlina, a ovacijama je posebno ispraćena Mojce Erdman, muza kompozitora Rima, koja se pokazala u novom stilu operske dive: ne samo kao vrhunski izvođač arija, već i kao vitka, seksipilna lepotica, koja je već uspela da zadivi i očara Salcburg u “Zaidi” i “Armidi”.

Najviše aplauza, ipak, dobio je sam kompozitor Rim, član velikog broja akademija i laureat svih mogućih muzičkih nagrada.

Ove godine udostojen je sopstvenim “Kontinentom” u Salcburgu - ciklusom od desetak koncerata, uz učešće orkestara Bečke filharmonije, Ansambla Modern i Hilliard asambla.

Niče je odavno nadahnjivao Rima, koji mu je posvetio i Treću simfoniju i ceo jedan pesnički ciklus. A nad samim “Dionisom” radio je 15 godina.

Sajt Salcburškog festivala je www.salzburgerfestspiele.at

*Foto: Ruth Walz

Branko Rakočević