• Search form

14.02.2011 | 15:13

Vendersov 3D omaž Pini Bauš

Nemački reditelj Vim Venders (Wim Wenders) premijerno je prikazao na 61. Berlinalu dugometražni dokumetarni film o legendarnoj koreografkinji Pini Bauš (Bausch), koji je snimio u 3D tehnologiji sa ansamblom njenog teatra (Tanztheater) iz Vupertala, a jedno vreme ga je bio stopirao, nakon njene smrti u junu 2009. godine.

Nakon premijere, film “Pina” može se videti na Berlinalu i 14. i 18. februara, a iako je u glavnom takmičarskom programu, nije u konkurenciji za Zlatnog medveda.

Vendersov 3D omaž Pini Bauš

Nemački reditelj Vim Venders (Wim Wenders) premijerno je prikazao na 61. Berlinalu dugometražni dokumetarni film o legendarnoj koreografkinji Pini Bauš (Bausch), koji je snimio u 3D tehnologiji sa ansamblom njenog teatra (Tanztheater) iz Vupertala, a jedno vreme ga je bio stopirao, nakon njene smrti u junu 2009. godine.

Nakon premijere, film “Pina” može se videti na Berlinalu i 14. i 18. februara, a iako je u glavnom takmičarskom programu, nije u konkurenciji za Zlatnog medveda.

Venders poziva gledaoce tim filmom na senzualno i izuzetno vizuelno putovanje koje otkriva novu dimenziju rada legendarnog ansambla na sceni, ali prati plesače i van teatra, kroz grad i industrijski okoliš Vupertala, grada u kojem je Pina Bauš živela i radila više od 35 godina.

Venders je prvi put video neko njeno delo 1985. godine, a bila je to čuvena predstava “Café Müller”, koja ga je odmah osvojila. Njihov prvi susret ubrzo se pretvorio u dugogodišnje prijateljstvo, koje je vodilo i do ideje da snime zajednički film. Realizacija tog projekta odlagana je, jer Venders nije bio zadovoljan filmom kao medijem kojim bi mogao da opiše na najbolji način jedinstvenu umetnost Pine Bauš, odnosno iskombinuje pokrete, reči i muziku.

Kada je 2007. godine video koncertni 3D film irske grupe U2, postalo mu je jasno da je trodimenzionalna produkcija pravi izbor i za njega samog i film o Baušovoj. Godinu kasnije Venders i Pina Bauš počeli su da razmišljaju o ostvarenju svog sna, odlučivši se da u film uvrste njene koreografije “Café Müller”, “Le Sacre du Printemps”, “Vollmond” i “Kontakthof”.

Kada je Pina Bauš preminula 30. juna 2009. godine, Venders je najpre stopirao rad na tom filmu, ali ga je potom obnovio, opisujući ga kao omaž avangardnoj umetnici i lepoti koju je predstavila svetu.

Pina Bauš preminula je svega nekoliko dana nakon što je saznala da boluje od raka, a uoči 69. rođendana.
Dok se nije pojavila 1973. na plesnoj sceni, tihi grad Vupertal bio je čuven samo po pronalasku aspirina i po tome što se u njemu rodio Fridrih Engels, klasik naučnog socijalizma.

Učenica znamenitog Kurta Josa (Jooss), Pina Bauš učinila je da Vupertal postane centar nemačkog plesa i njene sopstvene umetnosti.

Rođena je 27. jula 1940. u Solingenu, studije plesa počela je u Folkvang školi u Esenu, kod Josa. Na osnovu programa studentske razmene sa SAD, dobila je priliku za specijalizaciju na Džulijardu u Njujorku. Dobila je ubrzo angažman u Novom američkom baletu i plesala za Metropoliten balet, ali se početkom 60-ih vratila u Nemačku i stupila u Josov Folkvang balet.

Njene koreografije postale su deo repertoara Folkvang baleta već 1968. godine. Ubrzo je postalo očigledno da još od predhitlerovskih vremena nemačka plesna scena nije imala tako snažnog autora. Talentovana Pina Bauš već 1969. postala je umetnički direktor Folkvang baleta, a 1973. stala je na čelo novoformiranog Tancteatra Vupertel.

Pažnju svetske kritike skrenula je 1975. godine baletom “Posvećenje proleća” Igora Stravinskog, koji je obnovila 1997. za Parisku operu i balet.
Godinama je sarađivala sa scenskim dizajnerom Rolfom Borzikom, sve do njegove smrti 1980. Potom je počela saradnju sa čileanskim poetom Ronaldom Kejom (Kay), sa kojim je imala sina.

Igrala je 1982. u filmu Federika Felinija “E la nave va” (1982) i u “Pričaj s njom” (2001) Pedra Almodovara, a 1990. režirala je film “Die Klage der Kaiserin” (The Complaint of the Empreš).

Poznati američki koreograf Vilijam Forsajt (William Forsythe) svojevremeno je rekao za Pinu Bauš da je bila jedan od najvećih inovatora poslednjih 50 godina i da “plesni teatar nije postojao pre nego što ga je stvorila”.

Pina Bauš je dobitnica niz nagrada, uključujući Gete nagradu, japansku Kjoto, nagradu Bijenala u Veneciji za životno delo 2007. i prestižnu nagradu Besi u Njujorku 1984.

Sajt Pine Bauš je www.pina-bausch.de, a Vendersa www.wimwenders.com

Sajt Berlinala je www.berlinale.de

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r