Preuređenje Skoplja guta sredstva za očuvanje makedonske baštine

Dok s jedne strane ulaže milione u izgradnju novih spomenika u makedonskoj prestonici, vlada dozvoljava propadanje postojeće neprocenjive državne baštine.

Dok s jedne strane ulaže milione u izgradnju novih spomenika u makedonskoj prestonici, vlada dozvoljava propadanje postojeće neprocenjive državne baštine.

Piše: Klimentina Ilijevski

Ove godine Vlada Makedonije izdvojila je svega 774.000 eura za očuvanje državne kulturne baštine, čijoj većini je neophodna hitna intervencija.

Kritičari primećuju da ovaj iznos odgovara sumi plaćenoj za samo jedan spomenik koji čini deo vladinog sveobuhvatnog plana preuređenja grada, projekat pod nazivom „Skoplje 2014“.

Istovremeno, po mišljenju vladinog Nacionalng centra za konzervaciju, oko 70 odsto istorijskih spomenika u Makedoniji nalazi se u kritičnom stanju.

Osoblje Centra strahuje da je pravi procenat zapravo i veći. Oni priznaju da nemaju celokupnu sliku, budući da sredstva koja imaju na raspolaganju nisu dovoljna čak ni za redovne posete terenu.

Posmatrači upozoravaju da se situacija ubrzano pogoršava zbog nedostatka državne strategije za očuvanje kulturne baštine.
Umesto da proglase očuvanje baštine prioritetom, kažu oni, vlasti se trude da udovolje svima deleći male svote novca svim telima.

Ukupni budžet Ministarstva kulture za ovu godinu iznosi 55 miliona eura. Od te sume, 10 miliona otišlo je na pokrivanje godišnjeg kulturnog programa, uključujući galerije, izložbe, festivale i aktivnosti lokalnih institucija kulture.

Ovih 774.000 eura izdvojenih za očuvanje spomenika ne mogu da se mere sa 1,3 miliona izdvojenih za izdavaštvo, 1,4 miliona za međunarodne projekte i 1,2 miliona za muzičke i scenske projekte.

Ostatak od 45 miliona odlazi na ministarske plate, kulturne institucije i kapitalne projekte. Da bi se udovoljilo prohtevima projekta Skoplje 2014, na primer, ministarstvo mora da pronađe 10 miliona eura samo za novu koncertnu halu.

Isti iznos koji će se potrošiti na očuvanje spomenika ove godine prošle godine je utrošen na izgradnju nove mermerne statute za Skoplje 2014 Metodija Andonova-Ćente, narodnog heroja koga su zatvorili komunisti, podignutog na centralnom trgu Makedonija.

Vlada i dalje daje velike svote novca na Skoplje 2014, projekat koji predviđa podizanje najmanje deset novih velikih građevina u centru grada, uključujući muzeje, pozorište i filharmoniju.

Plan sadrži i podizanje veličanstvenog luka, trenutno u izgradnji, visokog obeliska i oko 20 drugih značajnih spomenika od mermera i bronze.

Centralna postavka projekta je kip Aleksandra Velikog od 22 metra, koji će se izdizati iz raskošne fontane na glavnom trgu. Prema nekim procenama, sam kip košta oko 8 miliona eura. U proseku, svaki manji spomenik košta oko 500.000 eura.

Uprkos prvobitnom insistiranju vlade da ukupan trošak preuređenja prestonice neće preći 90 miliona eura, opozicija tvrdi da postoji redovna praksa dodavanja aneksa već potpisanim građevinskim sporazumima. Oni značajno povećavaju troškove svakog objekta.

Opozicija strahuje da će ukupni troškovi projekta u prestonici doseći 500 miliona eura, što je oko 20 odsto godišnjeg budžeta Makedonije koji iznosi oko 2,4 milijarde eura.
Cvetan Grozdanov, istoričar umetnosti i član Makedonske akademije nauka i umetnosti, kaže da očuvanje kulturne baštine decenijama nije bio prioritet vlade.

Dragoceni srednjevekovni spomenici su potpuno zapostavljeni, tvrdi on. „Ovi spomenici su najveličanstvenije stvari koje Makedonija poseduje“, kaže on. „Najviše novca je uloženo u njih posle Drugog svetskog rata, što je bio trend koji je potrajao do ranih šezdesetih“, priseća se Grozdanov.

Đionata Rici, itlijanski odbornik losaneđeleskog instituta „Pol Geti“, takođe smatra da je stanje u kojem se nalaze dragulji makedonske kulturne baštine zabrinjavajuće.

Pošto je posetio nekoliko zaštićenih lokacija u Makedoniji prošlog septembra, on je izvestio da je video drevne crkvene freske koje su delovale kao da nisu čišćene decenijama.
Opstale su samo zahvaljujući činjenici da su tako dobro urađene i naslikane, izjavio je Rici za makedonski dnevni list Špic.

Makedonija nema čak ni ažuriran spisak spomenika kulture koji su ugroženi. Nacionalni centar za konzervaciju poslednji put je ažurirao listu 1996. godine.

Pance Velkov, zadužen za procenu i promociju pri udruženju kulturne baštine „Makedonida“, kaže da je vođenje takvog spiska od vitalnog značaja. On smatra da spisak mora da se ažurira najmanje svakih pet godina.

„Spisak je obaveza, i ako nismo u stanju sami da ga sastavimo, treba da angažujemo strane eksperte da to učine“, kaže Velkov.

Vlada ove godine nije izdvojila sredstva za brojne srednjevekovne građevine koje su u trošnom stanju. Među njima su crkva Sv. Bogorodice iz 13. veka u selu Dabnište, kraj Kavadaraca, u centralnoj Makedoniji, koja je u stanju ozbiljnog propadanja, i freske iz 14. veka slavnog manastira Lesnovo u istočnoj Makedoniji, koje uništava vlaga.

Crkva Sv. Nikole iz 13. veka u selu Manastir kraj Prilepa takođe je vremenom propala, ali se ni ona ove godine nije našla na listi prioriteta za konzervaciju.

Novac je izdvojen za radove na crkvi Sv. Petra iz 14. veka, na ostrvu Golem Grad na Prespanskom jezeru – ali samo za izradu projekta za restauraciju i konzervaciju, ne i za početak samih radova na restauraciji.

Elizabeta Dimitrova, predsednica Nacionalnog komiteta za očuvanje kulturne baštine, koji donosi odluke o tome kako će se izdvajati sredstva, kaže da je prioritet za 2011. restauracija spoljnog materijala istorijskih spomenika pre nego prenosivih predmeta u njima kao što su ikone.

„Kvalitet zahteva ili predloga za projekat je početna tačka za evaluaciju“, kaže Dimitrova, objašnjavajući kako komitet odlučuje kojim spomenicima će biti dodeljena sredstva.

„Dalje procenjujemo štetu na spomenicima i šta treba da se uradi“, dodaje ona, primećujući da se konačne odluke donose posle konsultacija sa direktorima relevantnih institucija.

U međuvremenu, nepreduzimanje preventivnih mera skoro se završilo uništenjem crkve Sv. Georgija Pobedonoseca iz 16. veka u Mladom Nagoričanu, kraj Kumanova, u severnoj Makedoniji.

Zapadni zid crkve se zamalo srušio pošto je godinama bio izložen vlagi, što je dovelo do hitnih izmena u planu restauracije.

Umesto za spasavanje freski, kao što je ministarstvo prvobitno planiralo, novac je morao da se preusmeri na sprečavanje da se zapadni zid u potpunosti sruši.

Programski direktor Nacionalnog centra za konzervaciju, Zoran Georgiev, kaže da ih njihov skromni budžet primorava da sprovode radove na restauraciji teško oštećenih objekata u fazama. Ponekad se suočavaju sa situacijama u kojima nisu u mogućnosti da pomognu.

„Ministarstvo za kulturu nikada nije odobrilo puni iznos koji smo tražili za bilo koji objekat, zbog čega često moramo da radimo na određenoj crkvi ili džamiji godinama“, kaže Georgiev.

On objašnjava da prioritete često određuju i vlasnici istorijskih objekata, kao što su Makedonska pravoslavna crkva i Islamska verska zajednica. U nekim slučajevima, političari takođe vrše pritisak na njih da rade na crkvama koje nisu od neke posebne vrednosti, iz lokalpatriotizma ili za potreba izbora.

„Bilo je slučajeva kada je od nas traženo da radimo na crkvama u njihovim selima, a kao razultat toga, drugi važniji objekat je propao“, kaže on. „Isto se događa kada MPC odluči da im je određena crkva posebno važna zbog držanja liturgija.“

Zbog kašnjenja Nacionalnog centra za konzervaciju u pravljenju liste, srušena je džamija stara između 300 i 500 godina u Tetovu, u zapadnoj Makedoniji.

Džamija je naprosto srušena prošle godine kada je Islamska verska zajednica odlučila da na njenom mesto izgradi potpuno novu džamiju, za koju su smatrali da više odgovara njihovim dnevnim potrebama.

Ovaj čin kulturnog vandalizma mogao je da se spreči da je država stavila džamiju na spisak zaštićenih spomenika kulture.

U međuvremenu, soli su prekrile freske slavne crkve Sv. Bogorodice Perivlepte u starom delu Ohrida.

Direktor Instituta i muzeja Ohrid, Tanja Paskali Buntaseska, kaže da je Ministarstvo za kulturu u poslednje vreme izdvojilo više sredstava za ohridski region.

Ali, nisu izdvojena posebna sredstva za ovu crkvu poslednjih pet godina, tokom kojih je situacija sa freskama postala alartmantna.
Ovaj stav zvaničnog nemara toliko je šokirao istoričara umetnosti i kustosa iz Čikaga, Rolfa Ahilesa, da je nakon što se žalio američkoj ambasadi, ambasada izdvojila 650.000 dolara za spasavanje crkve.

„Kako ćete to objasniti turistima? Kada vide u kom su stanju freske u crkvi, steći će utisak da se čitava država raspada“, žalio se profesor Ahiles u dnevnom listu Nova Makedonija prošlog avgusta. „Stotine turista posećuje ovu crkvu dnevno i vidi u koliko je lošem stanju.“

Tanja Paskali Buntaseska kaže da je restauracija crkve otpočela u septembru 2010. godine uz pomoć eksperata iz Italije, Grčke i Srbije.

Ali, profesor Ahiles je i dalje zabrinut. „Po mom mišljenju, prema ovim sačuvanim istorijskim spomenicima treba se odnositi kao prema pravim preživelim junacima jedne nepobeđene kulture, kulturnom svetioniku koji je u svetu ostavio traga kao malo šta drugo“, kaže on za Balkan insajt.
„Da li se tako radi u Ohridu? Prema onome što vidimo, ni približno koliko bi trebalo.“

*Klimentina Ilijevski je urednik za kulturu u dnevniku Spic.
Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, a realizuje ga BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP. Tekstovi su originalno objavljeni u sekciji “Culture watch” na sajtu Balkan Insight.

**Foto: Crkva Sv. Đorđa u Starom Nagoričanu koju je država zaboravila (František Zvardon)