Apel za Muzej ratnog detinjstva

Udruženje Urban, inicijator osnivanja Muzeja ratnog detinjstva u Sarajevu, dobilo je za tu ideju podršku zvaničnika Saveta evrope i Evropske komisije u BiH, kao i mnogobrojnih kulturnih radnika i umetnika, koji su apelovali na sve nivoe vlasti da takođe podrže taj projekat i angažuju se radi njegovog ostvarenja.

Grupa mladih koji su i sami bili deca u ratu, a danas su eksperti u različitim oblastima, okupljeni u Udruženje Urban, formirala je kolekciju za budući muzej koja već sadrži hiljade ličnih predmeta, dokumenata, priča i video svedočenja. Udruženje je obezbedilo i značajne resurse za naučno-istraživački rad, edukativne aktivnosti, ali i za opremanje samog izložbenog prostora. Izostao je, međutim, interes lokalnih vlasti da se pronađe adekvatan prostor za potrebe Muzeja ratnog detinjstva.

Smatrajući da je odnos vlasti prema Muzeju ratnog detinjstva još jedan “dokaz nebrige za kulturu, sećanje, ali i građane/ke”, brojni kulturni radnici i umetnici naveli su u apelu da celokupan projekat “ima poseban značaj za preživele, jer im ovakva platforma za deljenje i razmenu iskustva omogućava da se suoče sa traumatičnim događajima, te da bolje razumeju druge”.

“Svesni društvenog, edukativnog i memorijalnog značaja ovakve ideje, ali i univerzalnog značaja istraživanja iskustava i posljedica koje rat ima za decu, zahtevamo od svih nivoa vlasti punu podršku i snažan angažman u iznalaženju prostora za Muzej ratnog detinjstva”, poručili su potpisnici apela, među kojima su glumci, pisci, vizuelni umetnici, istoričari, profesori, direktori ustanova kulture i najvećih festivala.

Muzej ratnog detinjstva nastavak je projekta u kojem je već objavljena knjiga "Djetinjstvo u ratu", prevedena na nekoliko jezika i međunarodno promovisana. Udruženje Urban realizovalo je dosad, uz svega 4% finansiranja iz budžetskih izvora, još nekoliko zapaženih projekata, poput monografije "Sarajevo – moj grad, mjesto susreta" i šest izdanja festivala "Fotografija godine BiH" (sada Balkan Photo Festival).

Urban ujedno smatra da političari za njega ne znaju, jer ga nisu finansirali i jer ih kultura ne zanima.

Sredstva za Muzej ratnog detinjstva obezbeđena su iz međunarodnih i vlastitih izvora. U kolekciji za budući muzej nalaze se već hiljade uspomena (predmeta, dokumenata, priča i video svedočenja) o odrastanju u ratu, koje su spremne da budu izložene.

Tražeći adekvatan prostor koji bi opremilo i nakon toga iznajmljivalo, Udruženje Urban je zatražilo podršku lokalnih vlasti samo za pronalaženje javnog prostora koji bi bio iznajmljivan po tržišnoj ceni. Novac nije tražen, jer znaju da ga “hronično nema (za kulturu)”, niti je traženo bilo šta besplatno.

Nereagovanjem lokalnih vlasti, prema navodima Urbana, Muzej ratnog detinjstva izložen je višestrukim nepotrebnim rizicima i gurnut u poziciju da za izložbeni prostor unajmi prostor od privatnog vlasnika.

“Iako već ostvarujemo saradnju s muzejskim institucijama širom sveta, imamo respektabilnu metodologiju i prateće alate, iako smo izgradili zanimljivu i reprezentativnu kolekciju, iako smo počeli s produkcijom edukativnog materijala koji će biti korišćen za škole, iako je ovo nastavak projekta čiji je prvi produkt, knjiga ‘Djetinjstvo u ratu’, ostvarila značajne uspehe i u dalekom Japanu, iako nismo tražili novac ili besplatan prostor, mi još uvek ne možemo da nametnemo Muzej ratnog detinjstva kao projekt od značaja za grad lokalnim političarima. Oni ne shvataju, ili ih ne zanima, koliko Muzej ratnog detinjstva može doprineti našem društvu na individualnom, ali i kolektivnom nivou”, poručilo je Udruženje Urban, koje je nedavno predstavilo taj projekat u Info centru EU predstavnicima diplomatskog kora i međunarodnih organizacija.

   Prezentacija u Info centru EU, foto: Vanja Čerimagić

Šefica kancelarije SE u BiH Mary Ann Hennessey takođe je naglasila značaj tog projekta za širu društvenu zajednicu, prisećajući se i osećanja opasnosti iz svog detinjstva. "Pozivam sve koji su u mogućnosti da podrže ovaj projekt, a one koji su bili deca u ratu, pozivam da u njemu učestvuju, bez obzira u kom delu BiH su se nalazili", rekla je ona.

Šef Delegacije i specijalni predstavnik EU u BiH, ambasador Lars-Gunnar Wigemark, takođe je istakao značaj Muzeja ratnog detinjstva.

"Oduševljen sam kada sretnem uspešne i zrele ljude koji su nekada bili deca u ratu. Neki predmeti iz kolekcije Muzeja ratnog detinjstva, poput solarnog tranzitora, oslikavaju kreativnost dece u najtežim trenucima”, rekao je Wigemark i izrazio nadu da će taj projekat uskoro potpuno zaživeti.

*Potpisnici apela za podršku Muzeju ratnog detinjstva:

Jovan Divjak – general, Nihad Kreševljaković – istoričar, Amira Medunjanin – muzičarka, Milomir Kovačević Strašni – fotograf, Danis Tanović – režiser, Elma Hašimbegović – direktorka Historijskog muzeja BiH, Dino Mustafić – režiser, Mirsad Purivatra – direktor Sarajevo film festivala, Ferida Duraković – književnica, Zoran Puljić – direktor Fondacije Mozaik, Dario Šimić – direktor Klixa, Damir Imamović – muzičar, Selma Spahić – rediteljica, Izeta Građević – umetnička direktorka SFF-a, Haris Čalkić – direktor Balkan Photo Festivala, Amra Madžarević – muzejska savetnica u Muzeju Sarajeva, Filip Andronik – stand-up komičar i strip crtač, Arijana Saračević Helać – novinarka, Almin Zrno – fotograf, Oggi Tomić – režiser, Anur Hadžiomerspahić – dizajner, Ermin Bravo – glumac, Nebojša Šerić Šoba – umetnik, Nina Ziggy Hadžić – karikaturistkinja, Adnan Hasković – glumac, Vedran Mujagić – muzičar, Zoran Ćatić – novinar, Mladen Jeličić Troko – glumac, Srđan Vuletić – reditelj, Almir Panjeta – novinar, Vedrana Seksan – glumica, Nermin Hamzagić – režiser, Rikardo Druškić – umetnik, Dino Selimović – direktor FK Sarajevo, Alma Mašić – direktorica Inicijative mladih za ljudska prava, Maja Izetbegović – glumica, Mario Drmać – glumac, Lejla Turčilo – univerzitetska profesorka, Alban Ukaj – glumac, Mirela Lambić – glumica, Maja Salkić – glumica, Haris Zaimović – viši arhivist u Arhivu Sarajeva, Emir Zumbul Kapetanović – glumac, Adi Sarajlić – novinar, Šejla Kamerić – umetnica, Lejla Hasanbegović – v.d. direktorka  MESS-a, Amra Bakšić Čamo – producentkinja, Amar Selimović – glumac, Aleksandar Seksan – glumac, Una Bejtović – pr, Luna Zimić Mijović – glumica, Nejra Latić Hulusić – rediteljka, Igor Skvarica – glumac, Amina Šiljak Jesenković – orijentalista, Hatidža Nuhić – kostimografkinja, Velija Hasanbegović – fotograf

(SEEcult.org)