Atrakcije 6. Slobodne zone
Filmski festival “Slobodna zona”, pod sloganom “Preko crte!”, predstavlja od 5. do 10. novembra u Beogradu 26 filmova o najaktuelnijim društvenim i političkim temama iz celog sveta, a publika će imati priliku i da upozna mnoge od autora tih ostvarenja čiji su se junaci, izdani od društva, sistema, političara i zanemareni čak i u sopstvenim porodicama, našli pred samima sobom, primorani da odgovore na pitanje - šta da se radi kad (nam) ponestane izgovora?
Filmski festival “Slobodna zona”, pod sloganom “Preko crte!”, predstavlja od 5. do 10. novembra u Beogradu 26 filmova o najaktuelnijim društvenim i političkim temama iz celog sveta, a publika će imati priliku i da upozna mnoge od autora tih ostvarenja čiji su se junaci, izdani od društva, sistema, političara i zanemareni čak i u sopstvenim porodicama, našli pred samima sobom, primorani da odgovore na pitanje - šta da se radi kad (nam) ponestane izgovora?
Šestu “Slobodnu zonu” otvara Marko Karadžić, borac za ljudska prava i donedavni državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Srbije, a publika će videti 16 dokumentarnih i deset igranih filmova u Dvorani Kulturnog centra Beograda i, prvi put, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Za otvaranje je odabran film “Ako mi se zviždi, zviždi” rumunskog autora Florina Šerbana, dobitnika Srebrnog medveda na Berlinalu ove godine i rumunskog kandidata za Oskara.
Prve večeri biće prikazan i američki film “Zakletva” Laure Poitras o bivšem telohranitelju Osame Bin Ladena, dobitnik specijalne nagrade žirija na festivalu Hot Docs 2009.
Pokrenuta 2005. godine, “Slobodna zona” u šestom izdanju postavlja pitanje šta se promenilo u međuvremenu - da li smo promenili svet ili je svet promenio nas, jesmo li pravili kompromise ili smo se jednostavno previše nadali, pa je razočaranje neizbežno i time se teže podnosi?
Prema navodima organizatora iz Kulturnog centra Rex, junaci i junakinje filmova šeste “Slobodne zone” su neprimetni, preskočeni, nečujni i neviđivi, kao u nekom košmaru, čak i na dnevnoj svetlosti.
Program u Kinoteci počinje 6. novembra domaćim filmom Gorana Markovića “Specijalno vaspitanje”, koji je omaž velikom glumcu Bekimu Fehmiuu, povodom nezaboravne uloge Žarka Munižabe, vaspitača u popravnom domu u tom Markovićevom debitantskom ostvarenju iz 1977. godine.
Iste večeri biće prikazan i dokumentarac “Plati i ženi” Atanasa Georgieva o problemima mladih emigranata kroz priču o dvojici prijatelja koji su odlučili na kupovinu žena kako bi se domogli “evropskih papira”, dok iz Meksika dolazi igrani omnibus “Revolucija” (Gael Garsia Bernal, Karlos Rejgadas, Diego Luna...), sastavljen od deset kratkih filmova, koji preispituju značaj revolucije u Meksiku danas, pogotovo za mlade ljude.
U DKC-u publika 6. novembra ima priliku premijerno da vidi pobednički dugometražni dokumenatarac prestižnog IDFA u Amsterdamu 2009. godine - “Poslednji voz kući” (Liksin Fan) o 130 miliona kineskih radnicika migranata koji putuju u rodne krajeve da proslave kinesku Novu godinu i iskoriste jedinupriliku da vide najbliže. Iste večeri na programu je i američki film “Draga” (Precious) Lija Danijelsa, dobitnika specijalne nagrade žirija na Sandensu 2010, koji govori o 16-godišnjoj crnoj tinejdžerki iz Bronksa koja, umesto u američkom snu, živi u noćnoj mori iz koje će se probuditi tek kada shvati šta je čini jedinstvenom - šta je to što samo ona ume.
Među atrakcijama šeste “Slobodne zone” je i film sarajevske rediteljke Jasmile Žbanić “Na putu”, čija je premijera bila na Berlinalu ove godine u takmičarskom programu, a kroz priču o mladom bračnom paru istražuje fenomen vehabija na ovim prostorima.
Rumunski igrani film “Medalja časti” (Kalin Peter Necer), dobitnik nagrade za scenario i priznanja FIPRESCI u Solunu, koji govori o starom mizantropu koji potpuno neočekivano dobija orden za herojstvo u Drugom svetskom ratu kojeg se gotovo ne seća.
U dokumentarcu filmu “Jafa: Paklena pomorandža” (Ejal Sivan) izraelski aktivista Sivan istražuje kako se pomorandža, glavni izvozni proizvod i ponos Palestinaca, transformisala u simbol cionizma, a pritom kombinuje arhivske snimke i fotografije iz 19. veka sa aktuelnim razovorima jevrejskih i palestinskih istoričara.
Među premijerama je dokumentarni film 17-godišsnjeg Nikole Polića “Nevidljive”, nastao kao rezultat projekta “Slobodna zona junior” posle višemesečnog istraživanja i upoznavanja sa svetom seksualnih radnica.
Dokumentarac “Svet po Ionu B” Aleksandra Nanaua predstavlja rumunskog beskućnika i kasnije umetnika međunarodne reputacije koji je u mladosti je maštao da se bavi filmom, a 70-ih je počeo da pravi kolaže kao reakciju na Čaušeskovo totalitarno uređenje. Film prati transformaciju Iona B. u Iona Barladeanua, umetnika koga danas smatraju jednim od najznačajnijih predstavnika pop arta, dok on ne zna ko je Endi Vorhol.
Ljubitelji hrvatskog muzičara Darka Rundeka i njegovog Cargo orkestra imaju priliku da ih isprate na turneji po bivšoj Jugoslaviji u filmu “Cargo: Izgubljeno nađeno” Biljane Tutorov, koji će biti prikazan kao projekat u razvoju, a snažan je, iskren i emotivan omaž generacijama za koje “ispod svih tih zastava koje vijore svud oko nas, ne postoji mjesto gđe mogao bih stati, visoko dignuti ruke i pjevati našu pjesmu”.
Dokumentarac “Odavde do večnosti” Majkla Medsena” otkriva tajnu sakrivenu u utrobi zemlje - mreže tunela za skladištenje nuklearnog otpada u Onkalu, čija je izgradnja počela u 20. a biće završena u 22. veku i nad kojim lebdi senka apokalipse.
Biće prikazan i iranski film “Niko ne zna za persijske mačke” Bahmana Gobadija, dobitnika specijalne nagrade u programu “Izvestan pogled” 2009. u Kanu.
Dokumentarac “Kapitalizam, naša isprobana formula” Aleksandrua Solomona otkriva tajnu uspeha rumunskim novokomponovanih kapitalista, a “Godina odluke” Gerarda Milštajna prati petoricu mladića koji imaju godinu dana da srede svoj život i uz pomoć boksa da kanališu bes, jer ih u suprotnom čeka zatvor. To je priča o “Work and Box Company” koja od 2002. godine, kada je osnovana, uspeva da 80 odsto mladih delinkvenata vrati na pravi put i pomogne im da nađu posao.
Video rad “Deset godina u zatvoru” Klavdija Slubana, svetski priznatog fotografa, nastao je kao rezultat radionica koje je održavao u zatvorima za maloletne na prostorima Istočne Evrope u proteklih deset godina.
Dokumentarac “Ostrvo” Ulija Štelcnera otkriva tajni arhiv o zločinima policije i vojske koji je otkriven posle slučajne eksplozije u jednoj zgradi u Gvatemala Sitiju. Štelcner je do sada jedina osoba kojoj je bilo dozvoljeno da snima u tom arhivu i kojoj je uspelo da na vizuelno i emotivno fascinantan način progovori o neophodnosti rušenja zida ćutanja o tim događajima.
Premijerno u Srbiji biće prikazan dokumentarac Srđana Šarenca “Selo bez žena”, francusko-srpsko-hrvatska koprodukcija o trojici braće sa Balkana koji su spremni da se otisnu na put u Albaniju da bi pronašli neveste. U selu u kojem živi samo sedam stanovnika, pronaći ženu je pitanje opstanka. Pošto ne uspevaju da ubede devojke iz okolnih sela da se udaju za njih, trojica braće Janković su spremni na sve, čak i na put u Albaniju.
Srpsku premijeru imaće i hrvatski film “Don Žuan: Izvinite gospođice” Gorana Devića, a publika će imati priliku da vidi i ovogodišnjeg pobednika u kategoriji dokumentarnog filma na Sarajevo Film Festivalu - makedonsko-nemačke “Šnajderke” Biljane Garvanlieve.
Igrani film “Šahada: Dokaz vere” Burhana Kurbanija, dobitnika nagrade Udruženja nemačkih art bioskopa na Berlinalu ove godine, bavi se islamom u savremenom nemačkom društvu bez lažnog moralisanja - kroz priču o troje mladih muslimana koji za vreme Ramazana zapadaju u lične i porodične krize zbog kojih stavljaju na probu sve u šta veruju.
Najavljeni su i španski film “I ja sam tu” (Antonio Naharro i Alvaro Pastor), dobitnik nagrade publike ove godine u Roterdamu, te “Simfonija Kinšase” (Martin Baer, Klaus Višman), koji je osvojio Gran pri Jećeon International Film and Music Festivala 2010.
U završnici će biti prikazan i nagrađivani film “Kako sam proveo prošlo leto” Alekseja Popogrebskog o ekipi meteorologa u zabačenoj stanici na ostrvu Čukotka, koju je časopis “Varajeti” opisao kao fantastičnu studiju krhkosti ljudskog bića.
Na plakatima “Slobodne zone” su crteži polaznika likovne radionice “Pohvala ruci”, koji su, kao i Danijel iz filma "I ja sam tu", rođeni sa Daunovim sindromom. Na njima su prikazani prizori nalik na one iz bajki, prizori zajedničke realnosti slikane očima onih koje retko vidimo ili ne želimo da vidimo.
Karte za “Slobodnu zonu” u prodaji su od 2. novembra na blagajnama DKC-a i Kinoteke, a koštaju 200 dinara.
Prošle godine je jubilarnu, petu “Slobodnu zonu” posetilo više do 8.000 gledalaca, a festival je prvi put održan u dve sale - DKC-u i bioskopu “Balkan” koji je u međuvremenu zatvoren zbog rekonstrukcije.
Nagradu publike, u vidu otkupljivanja televizijskih prava za pobednički film, osvojio je “Zaliv” reditelja Luia Psihojosa.
Petu “Slobodnu zonu” svečano je otvorila nagrađivana srpska glumica Mirjana Karanović, ističući važnost slobode u društvu, ali i unutrašnje slobode, posebno važne za svakog umetnika.
Sajt “Slobodne zone” je www.freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
