Berlinski zid, kosovski

Drama “Berlinski zid” Željka Hubača, u režiji Milana Neškovića, premijerno će biti izvedena 9. marta u Beogradskom dramskom pozorištu, a u žanru farse istražuje ljudske sposobnosti za nasilje, ali i za praštanje - kroz sudbinu jedne srpske i jedne albanske porodice na Kosovu 1999. godine. U fokusu je pitanje dece – tuđe ili usvojene, prihvaćene ili izgubljene.

Prema rečima Hubača, dugo se bavi tom temom, preispitujući svoje identitete, i to u zemlji koja takođe ima probleme sa identitetom.

“Želeo sam da ponudim priču o dvoje dece koja su određena jednom porodicom, a ne pripadaju joj. Verujem da ljudske sudbine zavise ne samo od identiteta koji prihvatate, već u dobroj meri od istorijskih okolnosti. Nije slučajno da u nekim teškim trenucima izlazimo iz onoga što je suština naših života i bavimo se, na primer, fudbalskom reprezentacijom, politikom i drugim stvarima koje zamagljuju osnovno pitanje identiteta”, rekao je Hubač 7. marta na konferenciji za novinare.

Nešković je ocenio da je “tretiranje problema Kosova postalo fondovska stvar, gde je glavno pitanje da li će neki Soros dati pare za pomirljivu predstavu”.

“Mi hoćemo da budemo iskreni, a ne politički korektni. U našoj predstavi reč je o Albancima i Srbima koji iz ogromne želje i vere da su mnogo veći nego što zaista jesu prave takve gluposti koje dovedu do tragedije. Meni je to po definiciji farsa, žanr koji pojačava tragediju ako likovi koji stradaju imaju nerealne snove i mišljenje o samima sebi”, izjavio je reditelj.

Dvostruke uloge u predstavi “Berlinski zid”, kao članovi i jedne i druge porodice, igraju Tanasije Uzunović, Jovo Maksić, Nemanja Oliverić, Paulina Manov i Andrej Šepetkovski, a u ansamblu je i Ljubinka Klarić.

Napominjući da iz cele ekipe niko, osim Uzunovića, nikada nije ni bio na Kosovu, kao ni većina Srba, Nešković je rekao da je Kosovo za mnoge stoga samo simbol.

To je “ideja zbog koje se busamo u grudi, dok nemamo pojma kako je stvarno tamo, a uglavnom nas nije ni briga”, rekao je Nešković.

“Mi kao dramski umetnici ne želimo da dozvolimo sebi da se ozbiljno bavimo ljudima koji su spremni da žrtvuju potomstvo zarad parčeta zemlje bogate jedino osiromašenim uranijumom. U predstavi se fokusiramo na stereotipni fenomen gluposti koji gotovo uvek rađa tragediju. Priča ‘Berlinskog zida’ aktuelna je utoliko što nas neko već 20-ak godina ubeđuje da će amputirana noga ponovo da nam izraste, a ljudu u to veruju što je zaista farsično”, naglasio je Nešković.

Nešković potpisuje i idejno rešenje prostora, scenografkinja je Mina Lazarević, kostimografkinja  Biljana Grgur, a kompozitorka Anja Đorđević.

Direktor BDP-a Slobodan Ćustić smatra da je tema nezahvalna, ali potrebna.

“Krajnje je vreme da mi porazgovaramo na ovu temu iz sopstvenog ugla i na ljudski način, a ne samo da slušamo kako se ceo region bavi svojim mukama na naš račun”, rekao je Ćustić.

“Tema je nezahvalna, malo je dovoljno da se padne na jednu ili drugu stranu, a treba ostati čvrsto na zidu i ispričati celu priču, vrlo realno o tome koliko smo mi samo jedna tačka na horizontu nečijih ambicija, koliko smo samo sredstvo koje poslušno izvršava takozvanu svoju dužnost”, dodao je Ćustić.

(SEEcult.org)