Crna ti... Crni mi...
Umetnice Nadežda Kirćanski i Sanja Latinović predstavljaju se od 11. jula u Novog galeriji vizuelnih umetnosti (NGVU) u Beogradu zajedničkom izložbom “Crna ti” kojom, iako različite u vizuelnom izrazu, istražuju fenomene života i osećanja savremenog čoveka.
Izložba “Crna ti”, prema navodima istoričarke umetnosti Nele Tonković, više je od još jednog pokušaja presecanja i jukstapozicioniranja dve umetničke prakse: “U postupku odabira i predstavljanja radova, ona nas suočava sa delima koja su do sada bila viđena u drugačijem kontekstu ili su tek nedavno nastala, pa ih upravo ova postavka kontekstualizuje. U oba slučaja, bilo da se radi o izlaganim ili neizlaganim radovima, nivo njhovog povezivanja jednak je stepenu poverenja da će upravo to spajanje dva umetnička stava omogućiti da se stvori novi, koherentniji komunikacioni prostor u kojem bi poruka zadržala svoju autentičnost, a dobila novu snagu”.
Od samog naziva izložbe, umetnice uvode posmatrača u stanje pripreme za ono što će doživeti: Crna ti deluje kao uzvik zaprepašćenja ili kao tiho promumlane reči tuge ili kao izraz razumevanja.
“Šta god ove reči znače i kako god da su izgovorene, one u našoj kulturi imaju snagu stejtmenta, definitivnog suda posle kojeg se ništa ne dodaje – izrečene su da bi nešto nepovratno obeležile. U tom pogledu, Crna ti je sasvim odgovarajući naziv za suočavanje sa umetničkim delima posle kojih ćemo razumeti da smo svi obeleženi slojevima značenja koja ona nose. Crni mi”, navela je Nela Tonković u tekstu za katalog izložbe, dodajući da dve umetnice u zajedničkom fizičkom prostoru suočavaju dva umetnička pravca i dva stava na istu temu - otkrivanje drugome i otkrivanje drugog. Takvom sinergijom stvara se novi okvir u kojem poruka, svaka za sebe, zadržava svoju pojedinačnu autentičnost, dok zajedno tvore novi kontekst, ali i novi potencijal.
Nadežda Kirćanski, Jusqu’ici tout va bien, rad u nastajanju, 2021.
Vrednost njihovih radova, kako je dodala Nela Tonković, nije samo u onome što teorija umetnosti zahteva od istinski savremene umetnosti – da govori o mestu, slici sveta i povezanosti, već i u bespoštednom “svedočenju o onome kako živimo, u šta se pretvaramo i u podsećanju da su sve tuge toliko ljudske, toliko zajedničke”.
Objekti, ispisi i instalacije Nadežde Kirćanski upućuju posmatrača na razmišljanje o potrebi za pronalaženjem svog mesta u savremenom društvu: neki sasvim direktno i očigledno, kao rad ništa spec 2.0 BETA, koji samim izmeštanjem predmeta iz njegovog uobičajenog okruženja od jednog poznatog prizora čine nesvakidašnji i navodi na istraživanje svakog dela te instalacije, na pokušaj razumevanja njenog, možda čak i doslovnog, utemeljenja; drugi to čine posredno, ali dovoljno snažno, poput Jusqu’ici tout va bien, skoro nepregledne hrpe blistera pretvorenih u umetnički predmet izvođenjem u porcelanu. Pogled usmeren ka sebi neizbežan je kada se posmatrač susretne sa radom 3 godine, 3 meseca i 23 dana, ali pogled koji bi mogao da nas ogoli, da nas zaista uveri da je potrebno da se otkrijemo kako bismo bili kadri da se suočimo sa objektima čije stanje, zamrznuto u vremenu i zaustavljene propadljivosti, sugeriše količinu lične istorije sadržane u tako svakodnevnim predmetima. Ispisi, poput Urlam iz štitne, izvedeni skoro kao usputne zabeleške rečenica koje smo svi jednom čuli, istovremeno deluju i teskobno i oslobađajuće i prodiru u samu srž našeg (ne)razumevanja tog mesta koje nam i pripada i stalno izmiče unutar savremenog društva, navela je Nela Tonković.
Nadežda Kirćanski, Jusqu’ici tout va bien, rad u nastajanju, 2021.
Sanja Latinović o sličnim fenomenima progovara kroz performanse i video performanse.
Kompleksnosti naših odbrambenih sistema koji mogu da prihvate i iznesu istinu o našem nestalnom mestu u svetu tek kad u sebe ugrade dovoljno prepreka za bol tema su moćnog video performansa Abandoned. O sličnoj vrsti borbe sa nestalnim, onespokojavajućim i neočekivanim koje želi da nas pomeri sa mesta za koje smo pomislili da je konačno naše, Sanja Latinović govori u performansu Akvarijum, na izložbi promišljeno postavljenim u zajedničkoj ambijentalnoj celini uz rad ništa spec 2.0 BETA Nadežde Kirćanski. Performans Movements: White, izveden sa Rankom Đankovićem, na izložbi je predstavljen kao serija uramljenih “ostataka” zida ispred kojeg se odvijao čin prenošenja vajarskog peska sa jednog na drugi kraj zida. I baš kao što je u originalnom izvođenju performansa težište bilo na količini sadržaja koji se gubi u procesu prenosa informacija (ili možda i emocija), sabiranje fizičkih aspekata prostora performansa na jednom mestu kao da svedoči o mogućnosti čuvanja i ono malo preostale informacije kroz aktivno sećanje. Naposletku, Upotreba noža kao da u inverziji ponavlja osnovni motiv rada Abandoned, ovoga puta kao volja da se za sebe izbori taj nužan prostor delovanja i preokretanja situacije koja će dovesti do potpune kontrole nad onim što se, pred nekim zidom, dešava, navela je Nela Tonković.
Sanja Latinović, Dok nas smrt ne rastavi, performans, 2021.
Nadežda Kirćanski (1992), koja učestvuje i na aktuelnom 59. Oktobarskom salonu, završila je osnovne i master studije 2017. godine na Fakultetu likovnih umetnosti, na odseku za vajarstvo, a trenutno je na doktorskim umetničkim studijama na FLU. Njena umetnička praksa angažuje širok raspon medija, uključujući crtež, objekte i site-sensitive prostorne instalacije. Jedan od ključnih fokusa u njenom radu je sudar socio-političkih realnosti i savremenog jezika mladih, čijom se analizom filtrira skriveni emotivni, fizički i intelektualni rad. Realizovala je pet samostalnih izložbi učestvovala na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”, kao i pohvale Fondacije Vladimira Veličkovića za 2018. godinu. Takođe, dobitnica je nagrade “Sreten Stojanović, profesor ALU” FLU za dostignuća u skulpturi 2017. godine. Njeni radovi deo su Wiener Art kolekcije, kao i drugih privatnih kolekcija.
Sanja Latinović (1983), iako po vokaciji vajar, uglavnom se bavi performansom, video i foto-dokumentacijom, birajući ih kao polja umetničkog izraza kroz koje preispituje i sam medij skulpture i istražujući njegove transformativne potencijale u relacijama materija – prostor - forma – ideja. Tematske preokupacije u njenim radovima najpre su usmerene na problematizovanje kompleksne pozicije funkcionisanja individue danas, na svakodnevna suočavanja sa brojnim i različitim oblicima društvenih determinisanosti, imperativa, pritisaka... Sanja Latinović završila je studije umetnosti na FLU u Beogradu, na odseku za vajarstvo, kao i master studije za performas na HKB u Bernu. Nekadašnja je članica nezavisnog umetničkog udruženja Treći Beograd. Dobitnica je domaćih i međunarodnih nagrada. Njeni radovi deo su privatnih i javnih zbirki.
Izložba “Crna ti” biće otvorena do 25. jula, a realizaciju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
(SEEcult.org)
