Da li je umetnik plaćen?
Irsko udruženje vizuelnih umetnika pokrenulo je kampanju “Da li je umetnik plaćen?”, podstaknuto istraživanjem koje je pokazalo da velika većina njih ne dobija bilo kakva sredstva za učešće na izložbama, a u mnogim slučajevima moraju sami da pokrivaju deo troškova.
Prema istraživanju sa kraja 2012. godine, kojim je obuhvaćeno 580 izložbi u Irskoj, 79,6 odsto ih je proteklo bez ikakvog honorara za umetnike koji su na njima učestvovali.
Takođe, istraživanje pokazuje da u u gotovo polovini slučajeva (43,3 odsto) nisu podmireni produkcijski troškovi u celini, pa je od umetnika traženo da sami nadomeste nedostatak ili učestvuju u delu administrativnih troškova svojih izložbi.
Pritom, kako pokazuje istraživanje, 77,8 odsto umetnika ne dobija bilo kakva sredstva za edukativne i druge prateće programe izložbe, a 31,9 ima pokrivene samo putne troškove.
Istraživanje pokazuje i da 82,25 odsto umetnika zarađuje manje od 10.000 evra godišnje od svog stvaralačkog rada, pri čemu se u Irskoj zarada od 10.831 evra smatra granicom siromaštva.
“Sledeći put kada uđete u galeriju besplatno, pitajte: ‘Da li je umetnik plaćen?’”, poručilo je Irsko udruženje vizuelnih umetnika.
Situacija da se od umetnika očekuje da izlažu i obezbede pritom edukativni i prateći program za džabe nije nova, a danas poprima endemske razmere i razlozi za to su višestruki, navodi Irsko udruženje vizuelnih umetnika. Kao primarni razlog za takvo stanje, irski umetnici vide u malom budžetu koji se izdvaja za sektor kulture uopšte - s jedne strane, a s druge - u velikim očekivanjima od umetnika u smislu obima i programske ponude izložbe. Takođe, problem je u nedostatku jasnih kriterijumai uslova finansiranja izložbe.
Kampanja Irskog udruženja vizuelnih umetnika pokrenuta je, između ostalog, i u želji da se prepoznaju oni koji plaćaju umetnicima izložbene aktivnosti. Takođe, kampanja konstatuje da postoje i situacije u kojima umetnik želi da podrži galeriju, festival ili drugu vrstu događaja besplatnim učešćem.
Zato kampanja “Da li je umetnik plaćen?”, kako je istaknuto, ne predstavlja bilo kakav “lov na veštice”, već se njome traži da profesionalne organizacije pravično plaćaju profesionalnim umetnicima njihovo učešće na izložbama, uz odgovarajuće promotivne usluge. Takođe, zatraženo je i da budžeti, koje određuju vlada i nadležne finansijske agencije, budu u skladu sa takvom politikom.
Kampanja bi trebalo da izrodi svojevrsni vodič-priručnik za plaćanje umetnika, koji bi bio zasnovan na najboljim primerima iz međunarodne prakse, a podrazumevao bi skalu koja prepoznaje različite veličine organizacija i koja odražava različite nivoe iskustva i reputacije umetnika. Takođe, bili bi uzeti u obzir i različiti poslovi koje umetnici obavljaju u okviru izložbe i njenih pratećih programa.
Na sličan problem nedavno su upozorile i slovenačke umetničke organizacije, ukazujući posebno na težak položaj samostalnih, odnosno samozaposlenih umetnika. To je izazvalo niz komentara i naišlo na široko odobravanje umetnika i u ostalim zemljama u regionu.
(SEEcult.org)
