Dan kragujevačkog teatra
Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu proslaviće 15. februara 174-godišnjicu postojanja dodelom tradicionalnih nagrada i premijerom predstave “Pioniri u Ingolštatu” Marilujze Flajser (Marieluise Fleisser), u režiji Ivane Vujić iz Beograda. Statueta “Joakim Vujić” biće dodeljena 15. februara Mirku Babiću, dok će prsten s likom Vujića dobiti Sebastian Tudor.
Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu proslaviće 15. februara 174-godišnjicu postojanja dodelom tradicionalnih nagrada i premijerom predstave “Pioniri u Ingolštatu” Marilujze Flajser (Marieluise Fleisser), u režiji Ivane Vujić iz Beograda.
Statueta “Joakim Vujić” biće dodeljena 15. februara Mirku Babiću, dok će prsten s likom Vujića dobiti Sebastian Tudor.
Proslava Dana teatra počinje već 14. februara dodelom godišnjih nagrada, diploma i zahvalnica, te promocijom prve knjige iz edicije “Premijera” - “Pionira u Ingolštatu” Marilujze Flajser, te dvobroja pozorišne revije “Joakim”, koji je uredio Zoran Mišić.
Kragujevački teatar potpisaće 15. februara Protokol o saradnji sa Narodnim pozorištem Sarajevo, koje će se predstaviti izložbom pozorišnog plakata Branka Duršuma, a u okviru proslave, biće predstavljen i prvi tom sabranih dela Radoja Domanovića.
Premijeri predstave “Pioniri u Ingolštatu” prisustvovaće i ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, koji će se obratiti i dobitnicima Statuete Joakima Vujića i Joakimovog prstena.
Rediteljka Ivana Vujić osmislila je i scenografiju i izabrala muziku za predstavu “Pioniri u Ingolštatu”, u kojoj igraju Isidora Rajković, Katarina Mitrović, Čedomir Štajn, Ivan Vidosavljević, Dušan Stanikić…
Marilujze Flajser (1901-1974) borila se u vremenu kontraverznog prelaza između tradicionalne i moderne uloge žene da izgradi identitet žene-pisca. Tako je gorko doživela položaj dvostrukog autsajdera, otuđena od porodice iz srednje klase i bavarskog katoličkog rodnog mesta, istovremeno marginalizovana u urbanom književnom establišmentu u kojem su dominirali muškarci. Situaciju je još više otežavala represija Trećeg Rajha.
Bertolt Breht bio je u njenom životu glavni pokretač, i lični i umetnički: pomagao joj je oko ugovora za izdavanje knjiga i izvođenja prva dva komada, ali je istovremeno i manipulisao njenim pisanjem i ljubavlju u sopstvenu korist, što je imalo katastrofalne posledice.
Njen drugi komad “Pioniri u Ingolštatu” kritikovao je vrednosti i vojske i opisanog provincijskog grada, a nastao je na Brehtovo insistiranje. Breht ga je preradio za izvođenje u Berlinu (1929) kako bi isprovocirao policiju i cenzuru. Tako je došlo do skandala zbog koga je Flajšerova morala da raskine s Brehtom i izgubi svako razumevanje u svom rodnom gradu, naročito među desničarskim nacionalistima. Otac joj je pritom zabranio da se vrati kući u Ingolštat.
Pomalo ironično, Flajserova je potražila sigurnost u vezi sa konzervativnim novinarom i pesnikom Helmutom Draus-Tiksenom, što se pokazalo još štetnijim. Usamljena i maltertirana Drausovim besom i zahtevima, otkrila je da joj je čak teže da finansijski izađe na kraj i izgubila poverenje u sebe kao pisca. Posle pokušaja samoubistva, vratila se u Ingolštat 1932. godine, gde je bila izopštena od porodice i društva, a nacistički režim joj je praktično zabranio da piše 1935. (dopušteno joj je da objavi samo šest feljtona godišnje).
Nakon udaje za trgovca duvanom i plivača Jozefa (Bep) Hajndla, 1938. godine doživela je halucinacije i nervni slom, ali se potom vratila pisanju, a karijeru je nastavila punim tempom tek posle smrti muža krajem 50-ih. Pomagali su joj i Rajner Verner Fazbinder, Martia Šper i Franc Ksaver Krec, a neku vrstu renesanse doživela je početkom 70-ih godina 20. veka.
Sajt Knjaževsko-srpskog teatra je http://joakimvujic.com
