Dani igre u Kinoteci
Filmska revija Beogradskog festivala igre (BFI), “Dani igre”, svečano je otvorena 25. januara u Jugoslovenskoj kinoteci filmom “Mr Gaga” o čuvenom izraelskom koreografu Ohadu Naharinu, koji je prvi put dozvolio jednoj filmskoj ekipi da uđe u njegov studio i zabeleži beskompromisan rad sa igračima, kao i trenutke iz privatnog života.
BFI i Jugoslovenska kinoteka nude do 29. januara još osam dokumentarnih i igranih ostvarenja o slavnim igračima, koreografima i njihovim produkcijama.
Povodom početka četvrtih “Dana igre”, upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović poželeo je na svečanom koktelu dobrodošlicu mnogobrojnim zvanicima iz javnog i kulturnog života, među kojima su bile i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, te ambasadori SAD, Kanade, Švajcarske, Koreje, Indije, Hrvatske, Crne Gore…
“Izuzetna nam je čast i zadovoljstvo što smo pre nekoliko godina prepoznali ovu inicijativu BFI. Nije bilo potrebno više od nekoliko minuta da se o svemu dogovorimo sa direktorkom Ajom Jung”, rekao je Vujović, ističući da je za reviju “Dani igre” karakteristično to što je svake godine program potpuno drugačiji, svaki put donosi drugu vrstu filmova i publika to ume da prepozna.
Direktorka BFI-ja Aja Jung istakla je da program “Dana igre” obuhvata projekcije višestruko nagrađivanih dokumentarnih, igranih i umetničkih filmova, počev od beogradske premijere filma “Mr Gaga”, u režiji Tomera Hejmana i produkciji glumice Natali Portman.
Film govori o jednom od najvažnijih autora savremene umetničke igre u svetu, čuvenom izraelskom koreografu Ohadu Naharnu, prateći ga od samog početka karijere, pa do danas, kao direktora Kompanije Batševa.
I dalje u formi, opušten i aktivan u svojim 60-im, Naharin je služio izraelsku vojsku za vreme rata Jom Kipur, ali u jedinici za zabavu, jer zbog povrede nije učestvovao u borbenim zadacima. Nakon toga, majka ga je ohrabrivala da nastavi sa igrom, što je i učinio i dobio angažmane u prestižnim kompanijama Marte Grem, a kasnije i Morisa Bežara. Za njega su, međutim, to bila nesrećna iskustva, iako su podstakla njegovu želju da samostalno kreira. Tako je nastavio da radi u Njujorku, gde se oženio igračicom Mari Kaživarom, koja je na kraju napustila svoje mesto u trupi Alvina Ejlija, kako bi se u potpunosti posvetila Naharinovim projektima. Naharin je 1990. godine prihvatio ponudu da preuzme Kompaniju Batševa iz Tel Aviva, a repertoarskim izmenama nije najpre baš oduševio konzervativnu publiku. Brzo je, međutim, privukao nove pokrovitelje, kao i divljenje kritike, koja je značajno doprinela međunarodnom statusu te trupe.
Naharin je postao “kulturni junak” za mnoge Izraelce, kada je odbio da poklekne pod pritiskom vlasti zbog komada sa vojnom tematikom, koji je planiran za nacionalnu gala proslavu povodom 50-godišnjice države. Verski fanatici oštro su se usprotivili zbog kostima u kojima se vide delovi tela igrača u standardnom vojničkom donjem vešu.
Naharin je poznat i po velikim zahtevima od igrača, od kojih očekuje da se potpuno predaju zadatku, pa i više od toga - traži žrtvu koja je sama sebi nagrada.
Film o Naharinu rasvetljava i “gaga” rečnik pokreta koji je on osmislio, kako za zdravlje i rekreaciju amatera, tako i za profesionalne igrače.
Aja Jung je skrenula pažnju i na intrigantno ostvarenje “Boljšoj Vavilon” (režija: Nick Read, Mark Franchetti), koje će biti prikazano u završnici revije “Dani igre”, a nudi pogled iza scene prestižnog moskovskog teatra, i to u trenutku kada ga potresa veliki skandal. Uključujući snimke iza kulisa, predstave koje oduzimaju dah i bleštave ispovesti igrača i moćnika Boljšog teatra, film preispituje uglednu kulturnu instituciju koja se bori da preživi burna politička zbivanja kako unutar tako i izvan svojih zidova.
Dokumentarni film “Balet 422” (Jody Lee Lipes) vodi publiku iza scene i prati nastajanje jednog koreografskog dela Njujork Siti Baleta.
Kultni film Roberta Altmana “Trupa” bavi se životom igrača, koreografa i producenata čuvenog Džofri baleta iz Čikaga, dok film “Ballets Russes” (Daniel Geller, Dayna Goldfine) govori o trupi koja je obeležila prvu polovinu 20. veka, o njenim zvezdama i produkcijama, kao i o spletkama, rivalstvu i teškoćama.
Film “Bele noći” (Taylor Hackford), kako je istakla Aja Jung, dobra je najava za dolazak slavnog Mihaila Barišnjikova u Beograd.
Dokumentarac “Samo kada igram” (Beadie Finzi) prati snove dvoje dece iz brazilskih favela koja su, uprkos stalnim predrasudama i sumnjama, rešena da sruše sve zidove i ostvare svoje ideje, koristeći igru kao jedinu mogućnost za bekstvo iz svakodnevice.
Iz Izraela je i film “Igrajmo!” (Gabriel Bibliowicz), dokumentarni zapis o fantastičnom uspehu izraelske savremene igre. Film istražuje kako ta zemlja, uprkos reputaciji militantnog i mačo društva, postaje prepoznatljiva kao svetska sila u oblasti umetničke igre i delimično formira njen istorijski razvoj.
Aja Jung zahvalila je autorima filmova, trupama i koreografima koji su ustupili svoje materijale za reviju “Dani igre”, kojom BFI najavljuje svoje 14. izdanje koje će, pod sloganom “Velika igra”, predstaviti od 24. marta do 11. aprila u Beogradu i delom u Novom Sadu 15 kompanija iz deset zemalja sa više od 30 koreografskih postavki.
Festival i revija “Dani igre” desetu godinu uzastopno imaju podršku kompanije Vip Mobile.
BFI se realizuje i zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Delegacije EU u Srbiji, te ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica, kao i Grada Beograda. Realizaciju programa u Novom Sadu podržao je Pokrajinski sekretarijat kulturu.
Program 4. “Dana igre” nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
