Dodir sa irealnim i slovačka melanholija
Reprezentativna izložba slika 20 naivnih slikara iz Kovačice, među kojima je i dvoje najpozantijih predstavnika kovačičke škole naive Zuzana Halupova (1925-2001) i Martin Jonaš (1924-1996), otvorena je u Modernoj galeriji Centra za kulturu u Staroj Pazovi. Dela su pozajmljena iz Galerije naive iz Kovačice , banatskog sela naseljenog slovačkim življem, koje već pola veka zadivljuje svet umetnošću, posebno slikarstvom.
Reprezentativna izložba slika 20 naivnih slikara iz Kovačice, među kojima je i dvoje najpozantijih predstavnika kovačičke škole naive Zuzana Halupova (1925-2001) i Martin Jonaš (1924-1996), otvorena je u Modernoj galeriji Centra za kulturu u Staroj Pazovi.
Dela su pozajmljena iz Galerije naive iz Kovačice , banatskog sela naseljenog slovačkim življem, koje već pola veka zadivljuje svet umetnošću, posebno slikarstvom.
Izložbu je otvorio direktor Centra za kulturu Aleksander Bako, a o fenomenu kovačičke naive govorila je, pozivajući se na stavove Ota Bihaljija Merina o umetnosti naive, direktorka Galerije Marija Raspir.
Ljubiteljima likovne umetnosti pružena je mogućnost da do pravoslavnog Božiča uživaju u slikama snažnog kolorita, napadno živih boja 20 slikara naivaca koji se međusobno razlikuju po autentičnosti motiva i originalnom slikarskom izrazu.
Bogatstvo bajkovito-fantastičnih predela i naseobina predstavili su i slikari slovačke naive iz Kovačice: Pavel Hajko, Nada Korenj, Alžbeta Čižik, Ana Knjazović, Katarina Karlječik, Jan Bačur, Zuzana Vereski, Desa Petrov Morar, Pavel Cicka, Drago Terzić, Jozef Hajvar, Martin Markov, Jan Žolnaj, Jan Gložik, Eva Husarik, Ana Lenhart i Marija Varga.
Na slikama su predstavljeni seoski motivi na poetsko-realističan način, očaravajući prizori iz detinjstva i mladosti, veseli slovački običaji i praznovanja, scene sa setve, žetve, berbe, veridbe, udadabe i ženidbe, čija su mesta radnje u dubokim tradicijama folklora vojvođanskih Slovaka, kao i u svakidašnjici.
Prvi slikari naive u Kovačici bili su Martin Paluška (1913-1984), Jan Soko (1909-1982) i Mihal Bireš (1913-1984), dok je prva kovačička galerija naive osnovana 1955. godine i istvremeno je bila prva slikarska galerija tog žanra likovne umetnosti u tadašnjoj Jugoslaviji.
Imala je 37 članova, a danas ih ima 19.
Najznamenitija slikarka Kovačice, Zuzana Halupova, najčešće je slikala decu u igri, a bila je i predstavnica UNICEF-a, koji je u milionskom tiražu štampao i širom sveta distribuirao razglednice i novogodišnje čestitke sa motivima njenih slika sa decom.
Slikar Martin Jonaš slikao je ljude sa džinovskim rukama i nogama, a mjušnima glavama, objašnjavajući da još uvek te ekstremitete gleda iz dečje, to jest žablje perspektive koja mu je ostala od detinjstva kada je, sakriven ispod stola takođe sa velikim nogarima, posmatrao roditelje čije su noge i ruke izgledale tako krupne, a glave sićušne. Za te svoje “spodobe” na platnu Jonaš je 1978. godine dobio u Italiji zlatnu medalju, baš kao i Salvador Dali, čije su slike predstavljene na istoj izložbi.
Galerija naive u Kovačici postala je odavno likovno svetilište u Srbiji, pa su u nju svraćale i takve veličine kao što je posada Apola 11, grupa Rolling Stones, Sofija Loren, Alen Delon... Kroz galeriju godišnje prođe 5-6 hiljada poklonika naive.
Slike izložene u Modernoj galeriji u Staroj Pazovi, koju vodi slikar Marjan Karavla, odlikuju se svim osobinama karakterstikama naivne umetnosti, a pre svega veštinom da teškoće u slikanju, a naročito savladavanju perspektive, nadomeštaju šarmantnim, neobičnim i često svežim vizijama, nedovoljnom kritičnošću prema upotrbi šablona, nedovršenim bojama..
Zajedničko im je i to da su pre jednostavne, nego spontane.
Slike kovačičkih naivaca privlače originalnim, koloritom bogatim i uspešno kompoziciono rešenim motivima, među kojima preovlađuju seoski krajolici i žanr slike iz narodnog života i običaja dolnozemskih, u prvom redu vojvođanskih, ili preciznije, banatskih Slovaka. Ove životopisne slike rađene su ovlašnim potezima kičice sa jasno izraženim osećajem za boje prirode tako da su u njima postignuti skladni koloristički odnosi sa izuzetnim, naglašenim osećajem za prostor i svetlost. Poetično i uspešno dočarani su svi seoski poslovi kovačičkih paora, počevši od mukotrpne obrade konoplje (Alžbeta Čižik), pa sve do simboličnih predstava iz narodnog života, običaja i tradicije dolnjozemskih Slovaka.
Slike donose nežne, iskrene, duhovite, vedre, a često i sa slojevima fantastičnog izvorne igrokaze, verne likovne tumače sela banatskog i slovačkog, nekada i sada.Tajanstvenost i fantastičnost plejade naivnih slikara iz Kovačice verno je okarakterisao slavni srpski sineasta Aleksandar Saša Petrović rečima: “Dodir sa irealnim, to je slovačka melanholija”. Petrović nije slučajno izabrao baš slovačku evangelističku crkvu u Staroj Pazovi za snimanje scena venčanja u proslavljenim “Skupljačima perja”.
Branko Rakočević
