Eurokaz celog juna u MSU
Međunarodni festival novog kazališta Eurokaz u Zagrebu ove godine održava se tokom juna u zagrebačkom Muzeju savremene umetnosti, s kojim je proteklih meseci imao nekoliko zapaženih koprodukcija, a osim njih, obuhvata i gostovanja šest projekata iz Japana, Kanade, Italije, Slovenije, Holandije i Belgije i Francuske, uz raznovrstan prateći program razgovora sa autorima i glumcima, koncerata i DJ setova. Prema navodima umetničke direktorke Gordane Vnuk, Eurokaz je od ove godine aktivni festival, festival s tezom, festival kao autorski čin.
Međunarodni festival novog kazališta Eurokaz u Zagrebu ove godine održava se tokom juna u zagrebačkom Muzeju savremene umetnosti, s kojim je proteklih meseci imao nekoliko zapaženih koprodukcija, a osim njih, obuhvata i gostovanja šest projekata iz Japana, Kanade, Italije, Slovenije, Holandije i Belgije i Francuske, uz raznovrstan prateći program razgovora sa autorima i glumcima, koncerata i DJ setova.
Prema navodima umetničke direktorke Gordane Vnuk, Eurokaz je od ove godine aktivni festival, festival s tezom, festival kao autorski čin.
Jednomesečni festivalski format kruna je Eurokazovih aktivnosti u MSU-u, a selekciju karakteriše otvorenost prema vizuelnim i muzičkim dimenzijama.
Program počinje 2. juna jednom od četiri festivalske koprodukcije, projektom “Okovani Galileo” reditelja Branka Brezovca, nastalim u saradnji sa Laboratorio Nove iz Firence, Centro Iniziative Teatrali (Campi Bisenzio) i riječkim HNK Ivana pl. Zajca (Rijeka) i MSU Zagreb, povodom 400-godišnjice Galilejevog pronalska teleskopa.
“Okovani Galileo” izveden je već i u Firenci, a publika Eurokaza imaće priliku da vidi i predstave “Njarabum” rediteljke Anje Maksić Japundžić i “Crkva” Saše Božića, nastale u produkciji i probama u samoj dvorani Gorgona.
Eurokaz je za predstavu “Njarabum” izborio mesto u međunarodnom projektu Focus on Art and Science in the Performing Arts, u kojem učestvuju umetnici i koprodukcijski partneri iz pet evropskih zemalja, a finansiran je iz programa Kultura 2007-2013 Evropske unije.
Nakon festivalskih produkcija, publika Eurokaza ima priliku da prisustvuje 12. juna evropskoj premijeri predstave “Potomci uškopljenog admirala” francuskog reditelja Frédérica Fisbacha, u izvođenju japanskog Marionetskog teatra Youkiza, nastalu prema tekstu singapurskog pisca Kuo Pao Kuna. U Fisbachovom mehanizmu marionetskog čovek nije manipulator, već manipulisani, on ne naređuje, nego prećutno sarađuje.
Kanadski koreograf Benôit Lachambre i plesačka zvezda Louise Lecavalier poigraće se u projektu “Jesam ja ti” saradnjom različitih prostornih dimenzija: svoja tela u užitku vlastitog nestajanja i nastajanja podariće crtežu - autor vizuelnog aspekta predstave, videoumetnik Laurent Goldring, stavlja u prvi plan čin crtanja u kojem plesački par postupno oživljava, poput animiranih figura, a tada počinje igra s trećom dimenzijom u koju par ulazi, iz koje izlazi, ali i koju ponovno pronalazi.
Publika će videti i projekat “Šest stupnjeva” italijanskog inovativnog teatra Santasangre, kao i antologiju performansa slovenačkog
kolektiva Via Negativa.
Najavljena je i predstava pop opera “Balada o Ricky i Ronnyju” MaisonDahlBonnema & Needcompany (Holandija/Belgija), u kojoj dva ljudska bića ne žele sarađivati sa svetom oko sebe, već okrenuti sebi, naivno veruju da se individualnom srećom može manipulisati. Umetnički par Anna Sophia Bonnema i Hans Peter Dahl predstavljaju svoj alter ego imenima Ricky i Ronny, a publici se obraćaju pevanjem. Njihovi rock-dueti, negde između Nico i Leonarda Cohena, šarmiraju jednoličnošću elektropopa, ali i začuđuju otvorenom, gotovo drskom melanholijom, za koju se verovalo da više nikada neće imati nikakvog emocionalnog uspeha ni komercijalne šanse.
Završnicu Eurokaza obeležiće francuska predstava “Bespredmetno” Compagnie 111 i Auréliena Borya, koji je ranije već osvojio festivalsku publiku kombinacijom neverbalnoga teatra, cirkuskih tehnika i maštovitog poigravanja prostorom. U novom projektu čovek susreće robota, odnosno glomaznu robotsku ruku koja se koristi u autoindustriji kako bi obavljala mučne i dosadne zadatke umesto radnika. No robot postavljen
na scenu, ulazeći u polje umetnosti, gubi primarnu funkciju, postaje višak, odnosno bespredmetan.
Jednomesečni festivalski format kruna je Eurokazovih aktivnosti u MSU-u, a selekciju pre svega akarakteriše otvorenost prema vizuelnim i muzičkim dimenzijama.
Organizatori Eurokaza su, ne želeći da sabiraju ono što je evropska pozorišna konjunktura podigla iznad komercijalnog horizonta kao svoj dekorativni primer, istakli da ih je zanimao upravo drugačiji horizont, zbog čega je odbijao konjunkturu koja je vodila do uniformiranosti evropskih trendova i festivala.
Stoga je 2006. pokrenuta produkcijska i koprodukcijska aktivnost s domaćim i stranim partnerima, kao i sa Akademijom dramskih umetnosti, pokrenuta je Eurokazova biblioteka, a od 2008. i niz celogodišnjih tribinskih aktivnosti, radionica, proba, projekcija, predavanja.... Kruna tih aktivnosti je saradnja sa MSU, pokrenuta početkom ove godine i skoncentrisana oko tehnički vrhunski opremljene dvorane Gorgona, u kojoj će biti i održan ovogodišnji program.
Dok je 80-ih i ranih 90-ih Eurokaz bio jedino vrelo informacija o strujanjima i važnim pozorišnim fenomenima evropskog i svetskog teatra, u poslednje vreme došlo je do inflacije festivala većinom prezentacijskog karaktera, od kojih su se mnogi prislonili na programska područja Eurokaza ili su nastali na njegovu organizacionom tragu. Scena je postala zasićena informacijama dok se na savremenim strategijama radilo nikako ili vrlo malo.
Prema navodima Gordane Vnuk, Eurokaz se stoga, započevši saradnju s MSU-om, odlučio za neposredniji uticaj na hrvatsku pozorišnu praksu, na zahvat njenog uozbiljavanja i ohrabrivanja kako bi postao festival ubrzanja nekalkulantskih smerova. Tako nastoji da, unutar svojih termina u Gorgoni, i dalje podupire prostor scenskih i izvođačkih inovacija vlastitim projektima, koprodukcijama, vrhunskim gostovanjima, programskim povezivanjem s tematima muzejskih izložbi, ali i da podstiče mladost hrvatskog pozorišnog pogona koja tragove svoje beskompromisnosti s priličnom nelagodom prilagođava hrvatskim mediokritetskim standardima.
U saradnji sa MSU i radi intenzivnijeg i sadržajnijeg povezivanja sa izložbenim aktivnostima tog muzeja, u februaru je pozvan u goste belgijski multimedijalni umetnik Brice Leroux, čija se plesno-svetlosna instalacija “Solo # 2” tematski nadovezala na lumino-kinetičke konstrukcije u okviru retrospektive Aleksandra Srneca u MSU. U programu Eurokazovih gostovanja nastupio je i HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke predstavom “Med+pepeo/Iznad ponora” Francois-Michela Pesentija, reditelja koji je bio na Eurokazu prvi put još pre 20 godina, a od tada je postao čest gost hrvatskih i slovenačkih pozorišta.
Takođe, među festivalskim koprodukcijama Eurokaza je i predstava “Tracks” Barbare Matijević i Giuseppea Chica, koja je izvedena u briselskom Kaaitheateru i pariskom Centru Pompidou.
Eurokaz se održava svake godine u junu, počev od 1987. godine, kada je i nastao kao deo kulturnog programa Univerzijade.
Eurokaz finansiraju Ured za kulturu Grada Zagreba i Ministarstvo kulture Hrvatske, a organizuje ga istoimena umetnička organizacija.
Prateći program Eurokaza dosad je najbogatiji, a omogućava posetiocima, između ostalog, da učestvuju posle predstava u razgovoru sa autorima i glumcima, dok u muzičkom delu mogu da prisustvuju koncertima brojnih izvođača, zaključno sa nastupom grupe Elemental.
Među učesnicima su najavljeni i bendovi Afion i Antenat, kao i DJ-evi poput Eddyja Ramića, Marija Kovača i ekipe Confusion (Filip Eterović i Nenad Barić), koja će nastupiti na otvaranju.
Sajt Eurokaza je www.eurokaz.hr, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
