Frederik Džejmson u KCB-u
Američki teoretičar kulture, komparativne književnosti i marksističke književne teorije Frederik Džejmson, oštar kritičar savremenog kapitalizma, gostovaće 19. i 20. juna u Kulturnom centru Beograda, a na predavanjima o postmodernizmu i globalizaciji, u okviru Festivala jednog pisca, učestvovaće i pojedini domaći teoretičari i filozofi.
Američki teoretičar kulture, komparativne književnosti i marksističke književne teorije Frederik Džejmson, oštar kritičar savremenog kapitalizma, gostovaće 19. i 20. juna u Kulturnom centru Beograda, a na predavanjima o postmodernizmu i globalizaciji, u okviru Festivala jednog pisca, učestvovaće i pojedini domaći teoretičari i filozofi.
Učenik Eriha Auerbaha, jednog od najvažnijih i najuticajnijih proučavalaca književnosti u 20. veku, Džejmson se u kritičkim istraživanjima bavi aktuelnim društvenim i kulturnim trendovima, sa posebnim fokusom na uticaj strukturalizma i postmodernizma na savremeni svet.
Jedna od njegovih ključnih teza, bazirana na stavu o neodvojivosti međusobnih uticaja politike, ideologije i kulture, jeste da je postmodernizam posledica novog korporativnog kapitalizma.
Džejmson analizira taj fenomen u “popularnim” ostvarenjima savremene literature, arhitekture, vizuelnih umetnosti, filozofije i filma, a posebnu pažnju poklanja autorskim ostvarenjima takozvanog “trećeg sveta”.
U okviru festivala posvećenog velikanu međuratne srpske književnosti Momčilu Nastasijeviću (1894-1938), Džejmson će najpre 19. juna u Galeriji Artget održati predavanje na temu “Realizam i afekat”, a razgovor će voditi Aleksandar Jerkov. Dan kasnije u Dvorani KCB-a biće reči o postmodernizmu i globalizaciji, uz uvodno izlaganje Dušana Grlje i učešće Jovana Čekića, Obrada Savića, Tatjane Rosić i Jelisavete Blagojević.
Džejmsonove knjige i tekstovi poznati su i prevode se i na ovim prostorima od 70-ih godina (Marksizam i forma, Nolit 1974; U tamnici jezika: kritički porikaz strukturalizma i ruskog formalizma, Stvarnost, Zagreb 1978; Postmodernizam, ili kulturna logika poznog kapitalizma, Treći program, 1985; Postmodernizam u kasnom kapitalizmu, 1995.)
Zbog ograničenog broja mesta i velikog interesovanja, ulaz na predavanje u DKC-u moguć je samo uz besplatne karte koje se mogu podići na biletarnici od 16 do 21 sat.
Džejmsonov dolazak omogućila je Ambasada SAD u Srbiji.
U okviru Festivala jednog pisca, 20. maja biće organizovana od 11 sati “šetnja kroz Beograd Nastasijevića i srpske moderne”, koju će trasom od Žagubice do Narodnog pozorišta voditi Jovo Anđić i Predrag Petrović.
Festival se završava 21. juna, a u trećem izdanju bavio se mogućnostima savremene vizuelne, teatarske, muzičke i literarne (re)prezentacije dela apartnog Nastasijevića, autora čuvene drame “Na večitoj slavini”, jedne od najlepših u istoriji srpske dramaturgije.
Dve izložbe, dve novoobjavljene knjige, kao i brojni prateći programi Festivala, pokušavaju da pokažu kako je, u slučaju Nastasijević, bilo moguće u poluurbanom Beogradu s početka 20. veka, sa duboko emotivnim doživljajem sveta, stvarati poeziju i prozu koje se po vrednosti mogu meriti sa kanonskim delima evropske literature.
KCB je pokrenuo Festival 1 pisca 2003. godine kako bi afirmisao Beograd kao grad književnosti. Manifestacija se bavi piscima koji su literaturom i kulturnom misijom menjali Beograd, a ipak ostali u zasenku njegove istorije. Među njima su i Rastko Petrović, kome je festival bio posvećen 2003. godine, te Stanislav Vinaver (Festival 2007).
Pokrovitelji Festivala su Grad Beograd i Opština Gornji Milanovac, a partneri Muzej rudničko-takovskog kraja, u okviru koga deluje Legat porodice Nastasijević, i Narodna biblioteka Srbije.
Sajt KCB-a je www.kcb.org.rs, a program Festivala “Tajne Momčila Nastasijevića” nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
