Grupni portreti snova
Izložbu Veljka Lalića “Grupni portreti snova / Beogradski matriks / 1:1, 1:10, 1:100, i…” u galeriji Menjačnica Gete instituta u Beogradu, koja će biti otvorena 10. maja, čine skulpturalne forme, koje autor naziva skulpturama snova, audio-vizelnim zapisima snova i printovima snova.
Ti radovi nastali su kao rezultat radionice “Društveno sanjanje”, održane 2012. godine u umetnikovom ateljeu. Na radionici je učestvovalo 80 osoba, čija su lica i snovi pokrenuli nastanak fotografija, skulptura, audio-vizuelnih zapisa i printova. Umetnik nastavlja da radi na portretima snova i čini mu se da se taj rad nikada neće završiti.
Skulpturalne forme su modelovane, delimično pokrivene fotografijama snevača i grade skulpture grupnih portreta snova. Umetnik fotografiše ljudska lica i lepim fotografije na modelovanu formu. Fotografijama prati, beleži lica ljudi sa otvorenim i zatvorenim očima dok se sećaju sna. Fokusira deo lica. Ljudi misle o snu. Prisustvo sna na licu je vidljivo, a san je prisutan u fotografijama. Usta su izostavljena sa namerom da se pojača odsustvo simbola govora, svesnog, budnog stanja.
Fotografijama i različitim formama koje ih nose umetnik gradi skulpture, koje jednom tačkom, uvek tegom, dodiruju tlo. Skulpture, sa fotografijama po izabranim celinama, čine grupne portrete koji grade matrikse mojih različitih životnih okruženja iz različitih socijalnih i geografskih sredina i ostvarene su u Beogradu, Podgorici, Ulcinju, Kručama…
Skulptura portreta snova je slika – portret kolektivno nesvesnog. Pojedinačno svesne slike o snovima grupno čine zajedničku sliku nesvesnog. Od vidljivog i svesnog, od fotografije koja je sa punom svešću o snu, stiže se do vidljivog nesvesnog. Do skupa fotografija, skupa snova koji ne znaju jedni za druge, a čine jednu zajedničku sliku koja je kao celina nesvesna: grupni portret snova nema svest koja to objedinjuje u izvoru, već posmatrač (do)daje svest. Nesvesna celina naknadno formirana kao zajednička svest – svest celine – oblikuje se u posmatraču, gledaocu-slušaocu.
Audio-vizuelni zapis sna je moguće pratiti preko ekrana. U projektovanom zapisu svako predstavlja svoje lice i priča svoj san. Projekcije video zapisa prikazuju se u neprekidnom nizu i prate skulpturalne forme u bliskom prostoru, prostorno i vremenski dooblikuju skulpturalne matrikse. Sve vreme u prostoru skulptura može se čuti i zvuk (preko slušalica) – priča snova.
Veljko Lalić (1955) radi od 1987. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je 2007. godine izabran za redovnog profesora. Izlaže od 1974. Dela mu se nalaze u kolekciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju grada Beograda i privatnim kolekcijama.
U okviru izložbe, koja će biti otvorena do 3. juna, za 17. maj u 20 sati najavljen je razgovor sa umetnikom u okviru Umetničkog kafea, a 31. maja biće održana radionica “Socijalno sanjanje”, uz učešće po pozivu.
(SEEcult.org)
