• Search form

10.12.2012 | 21:02

I ponos, i protest

I ponos, i protest

Međunarodni dan ljudskih prava u Beogradu obeležen je 10. decembra otvaranjem biblioteke u Kući ljudskih prava, uz učešće gradonačelnika Dragana Đilasa i ambasadora Velike Britanije Majkla Devenporta i Norveške Nilsa Ragnara Kamsvaga, ali i protestnom šestnjom grupe nevladinih organizacija koje su pozvale na aktivnu ulogu u iskorenjivanju mržnje i netrpeljivosti prema svim manjinskim i marginalizovanim grupama i izgradnju pravednijeg društva, zasnovanog na vrednostima solidarnosti i ljudskog dostojanstva.

Đilas je, otvarajući biblioteku u Kući ljudskih prava i demokratije, rekao da je ponosan što su gradske vlasti ustupile prošle godine taj prostor u Kneza Miloša za potrebe organizacija koje se bave ljudskim pravima.

“Danas smo svesni da se i pored deklarativnog zalaganja za pripadnike LGBT populacije, obično o tome priča samo u vreme kad je pitanje da li će se održati Parada ponosa, a ostalim danima u godini se tim pravima niko ne bavi. Njihova izloženost pretnjama i fizičkom maltretiranju prisutna je u celoj Srbiji, kao i u gradu Beogradu, čiji sam ja gradonačelnik, i to je jedna stvar na koju sigurno ne mogu da budem ponosan”, rekao je Đilas.

Napominjući da je dužnost vlasti da jača institucije države, kao i da pomogne rad nevladinog i civilnog sektora, bez obzira na kritike upućene na njen račun, Đilas je rekao da će Grad Beograd i u narednom periodu “nastaviti da pomaže i sarađuje sa svim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava u Beogradu”, preneo je Beoinfo.

Britanski ambasador Devenport rekao je da je Grad Beograd poslao pozitivnu poruku organizacijama civilnog društva omogućavanjem osnivanja Kuće ljudskih prava, a norveški ambasador Kamsvag izrazio je uverenje da će to i ubuduće biti mesto gde će se unapređivati prava svih građana.

Kuća ljudskih prava, koja se prostire na više od 500 kvadratnih metara, ustupljena je 2011. godine za potrebe Građanskih inicijativa, Komiteta pravnika za ljudska prava - JUKOM, Helsinškog odbora za ljudska prava, Beogradskog centra za ljudska prava i Centra za praktičnu politiku.

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, osim otvaranja biblioteke, predstavljen je i Izveštaj o radu nove vlade u oblasti ljudskih prava, tranzicione pravde i vladavine prava. Istraživači Kuće ljudskih prava pratili su rad državnih institucija, analizirajući nova dokumenta i zakone, medijsko izveštavanje o radu nove vlade i prikupljajući informacije po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, sedam udruženja građana organizovalo je protestni marš od Pionirskog parka do Doma omladine Beograda, gde je u sali Amerikana otvorena izložba radova korisnika programa tih organizacija (Atina, Centar za integraciju mladih, Labris, Regionalni centar za manjine, Udruženje studenata sa hendikepom, Udruženje Prostor i Žene u crnom).

Ujedno, državnim institucijama i društvu u celini upućen je poziv da preuzmu punu odgovornost u zaštiti i unapređenju ljudskih prava i garantuju jednakost svim građanima i građankama koji žive u njoj.

Na dan kada je Generalna skupština UN usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, organizatori skupa, koji je održan uz jako prisustvo policije, zatražili su, pored potpune zaštite i unapređenja položaja svih diskriminisanih grupa, i zabranu fašističkih organizacija koje vrše represiju nad svim drugačijim i različitim pojedincima i grupama, brzu i efikasnu reakciju policije, centara za socijalni rad, tužilaštva i svih drugih relevantnih aktera u cilju suzbijanja i sankcionisanja nasilja nad ženama, odnosno pružanje adekvatne zaštite i podrške ženama koje su preživele nasilje, urgentno i adekvatno reagovanje nadležnih institucija u svim situacijama kršenja dečjih prava, a naročito u situacijama radne i seksualne eksploatacije, nasilja, zanemarivanja, zlostavljanja, ekstremnog siromaštva, pravne nevidljivosti i diskriminacije u obrazovnom sistemu.

Zatraženo je i procesuiranje svih slučajeva nasilja nad LGBT osobama, uvođenje ”zločina iz mržnje” u Krivični zakonik Srbije, obezbeđivanje potpunog uživanja prava na slobodno okupljanje LGBT populacije, dostupan svet za osobe sa hendikepom, priznavanje znakovnog jezika kao maternjeg jezika dela populacije i kao službenog jezika, usvajanje zakona o znakovnom jeziku i psima vodičima, deinstitucionalizacija dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa intelektualnim teškoćama, rešavanje pitanja poslovne sposobnosti, obezbeđivanje uslova za održivo socijalno uključivanje maloletnih i odraslih žrtava trgovine ljudima, izlazak osoba sa problemima mentalnog zdravlja iz okvira institucije, promena mišljenja javnosti kroz antistigma programe, umetnost i adekvatno informisanje, samozastupanje i učestvovanje osoba sa problemimam mentalnog zdravlja u izradi zakona i procedura koje bi regulisale njihov pravni status, te otvaranje tzv. Dnevnog centra (Community center) posvećenog osobama sa problemima mentalnog zdravlja.

Organizatori protesta "Ugasi mrak" zatražili su i unapređenje uslova života u neformalnim naseljima, puno poštovanje međunarodnih standarda koji garantuju pravo na stanovanje, donošenje zakona koji bi regulisao prinudna iseljenja kao i obezbeđivanje adekvatnog alternativnog smeštaja onda kada prinudna iseljenja nije moguće izbeći.

Direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava Dušan Ignjatović ocenio je, gostujući na RTS-u, da je poštovanje ljudskih prava u Srbiji na zadovoljavajućem nivou, ali je dodao da treba raditi i na poboljšanju postojećeg stanja.

"Situacija je bolja nego što je bila, ali se mora raditi i dalje. Ovo stanje ljudskih prava je posledica rada mnogih činilaca u poslednjih dvadesetak godina", naveo je Ignjatović i izrazio nadu da će se 2013. godine stvoriti uslovi da se održi Parada ponosa.

"Država treba da uradi sve da da ljudska prava nijednog pojedinca ne budu ugrožena, bez obzira na to kojoj manjinskoj zajednici pripada", naglasio je Ignjatović.

Prema istraživanju CESID-a, Romi su najdiskriminisanija grupa u Srbiji, a potom slede osobe sa invaliditetom, starija lica, žene i pripadnici LGBT populacije.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r