Ikone globalizovanog sveta
Izložba “Ikone globalizovanog sveta" u Galeriji Alt u Beogradu predstavlja radove dva mlada umetnika iz Srbije i Slovenije - Aleksandra Todorovića (1982) i Jureta Markote (1985) koji se bave vizuelnim narativima masovne kulture, fenomenima globalizovanog sveta i pozicijom vizelnih umetnosti u takvom okruženju. Miksom digitalne tehnologije i tradicionalnih tehnika, oba umetnika koriste tehnološka dostignuća u funkciji umetničke kritike društva i doktrine neoliberalnog kapitalizma.
Izložba “Ikone globalizovanog sveta" u Galeriji Alt u Beogradu predstavlja radove dva mlada umetnika iz Srbije i Slovenije - Aleksandra Todorovića (1982) i Jureta Markote (1985) koji se bave vizuelnim narativima masovne kulture, fenomenima globalizovanog sveta i pozicijom vizelnih umetnosti u takvom okruženju.
Miksom digitalne tehnologije i tradicionalnih tehnika, oba umetnika koriste tehnološka dostignuća u funkciji umetničke kritike društva i doktrine neoliberalnog kapitalizma.
Todorović, proučavajući veze istorije, potrošačke kulture zapadnog društva, političkih sistema i religija, kao i sam fenomen zla, predstaviće se minuciozno oslikanim posterima galerijskog formata, u tehnici akvarela na papiru, iz ciklusa “Ikonostasi”. Sam stil crteža tih postera je stripski narativan i ilustrativan, sa velikom dozom grotesknosti i sarkazma, čime je predstavljen autorov stav prema lokalnom nacionalističkom populizmu i masovnim društveno političkim ideologijama 20 i 21. veka (komunizam, fašizam, globalizam) i njihovim propagandno marketinških ekvivalentima u vizuelnoj komunikaciji, navela je u katalogu Gabriela Vasić, umetnica koja vodi Galeriju Alt i autorka je njenih projekata.
Todorović koristi obrazac plakata kako bi se oruđem sistema koje kritikuje obratio masovnom čoveku. Opredelivši se za formu postera, slikanu u pop art maniru, a formalizovanu u duhu ikonostasa, sa atributima religijskih slika, umetnik želi da svojim slikama, jezikom medija masovnih komunikacija, postavi pitanja o vladajućim sistemima vrednosti, smislu novca, religije, idola, društvenih hijerarhija, diktatura, heroja, utopija... Sa one strane kritike društva, strpljivi, manuelni tvorac tih aluzivnih ikona globalizovanog sveta poručuje da su društveni sistemi zasnovani na kolektivističkim ideologijama koje pokreće novac rasadnici zla i raščovečenja, a “početak kraja” zapadne civilizacije kakvu poznajemo je uveliko u toku.
Ukupno će biti izloženo 6 postera, skice i instalacija sa ikonostasom od 3 postera.
Mladi slovenači vizuelni umetnik Markota ispituje tržišnu vrednost umetničkog dela, odnose kapitala i publike, marketinga i produkcije umetničkog dela u svetu neoliberalnog kapitalizma. Kako se umetnost ponaša sa novcem, koje su relacije unutar tržišta, umetničko delo kao fetiš, neke su od tema njegovih radova.
Umetničko tržište smatra umetničko delo robom i kao na svakom tržištu roba, nastoji da se smanje troškovi produkcije, jer je to logika kapitala. Umetnik smatra da se ista stvar dešava i u svetu umetnosti i da vrlo cenjeni umetnici koriste jeftinu radnu snagu za produkciju svog rada, da bi ostali “na traci” (studenti koji rade kod poznatih umetnika i prodaju svoje ideje za male pare!). Iz istog razloga, da bi proizveo što više umetničkih radova, koji su pritom jeftini, a radna snaga besplatna, umetnik, u svojim radovima “Niti”, upošljava svoju majku koja veze amblematične radove iz sveta kapitala kao što su “Nike” ili “Apple”...
Markota će se predstaviti i aktualizovanom dokumentacijom rada “Time is Money”, koja uključuje tri monohromne monumentalne kompozicije sa postavljenim digitalnim brojačem, koji meri vreme i vrednost umetničkog dela koje je u vezi sa vremenom koje posmatrač odvoji na gledanje umetničkog dela. Minut posmatranja je kalkulisan prema prosečnoj plati u (Sloveniji) Srbiji. Markota je time nastojao da napravi nov sistem vrednovanja umetničkog dela, s tim da se postavlja i pitanje autonomije umetničkog dela u uslovima masovne konzumacije umetničkog dela putem tržišta. Autor smatra da to može biti vrlo rizično.
Ostaje pitanje ko može napraviti realnu cenu umetničkog dela i da li to može učiniti pomatrač.
Izložba “Ikone globalizovanog sveta” biće otvorena do 30. septembra, a deo je godišnjeg programa Galerije Alt “Pogled sa Balkana”, u kojem su predstavljeni radovi mladih umetnika iz regiona.
Projekat je podržalo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije.
Galerija Alt nalazi se u Vlajkovićevoj 30, a promoviše savremenu umetnost, modu i dizajan kroz platforme za podršku mladim umetnicima - “Nove alternative”, godišnji izlagački program, program kulturne decentralizacije i projekte društvene inkluzije marginalizovanih i drugih osetljivih grupa.
Sajt Galerije Alt je http://galleryalt.wordpress.com
(SEEcult.org)
