Ikonopisci Vojvodine

Izložba savremenog ikonopisa u Vojvodini, otvorena u galeriji Centra za kulturu u Staroj Pazovi, predstavlja radove 17 umetnika koji ikonopišu po kanonima pravoloslavnog predanja tehnikom preuzetom od vizantijskih majstora.

Izložba savremenog ikonopisa u Vojvodini, otvorena u galeriji Centra za kulturu u Staroj Pazovi, predstavlja radove 17 umetnika koji ikonopišu po kanonima pravoloslavnog predanja tehnikom preuzetom od vizantijskih majstora.

Štićenici svete Carice Teodore, zaštitnice ikona i ikonopisanja, predstavli su se u Staroj Pazovi reprezentativnim ostvarenjima rađenim mahom na tradicionalnim jajčanim temperama na lipovim daskama, sa delimičnom ili punom pozlatom na mikstiomnu, pa su posetioci bili fascinirani prepoznavši i nove tendencije u tom segmentu crkvene umetnosti.

Savremeni ikonopis Vojvodine prethodno je predstavljen u Čurugu.

Ikonopis kao posebnu slikarsku tehniku neguje Srpska prarvoslavna crkva na tlu Vojvodine i njime su se bavili barokni umetnici i monasi u manastirskim radionicama. Da se takva tradicija održala do danas svedoče oslikavanja božanstava i svetitelja na ikonama nastalim preteženo u radionicama fruškogorskih manastira, predstavljenim na ovoj postavci.

Otvarajući izložbu, akademski slikar i ikonopisac Lazar Lečić, mentor ikonografske radionice u manastiru Čurugu i član Saveta galerije Centra za kulturu u Staroj Pazovi, rekao je da je cilj tog projekta da napravi presek trenutne produkcije savremnog ikonopisa u Vojvodini koji izobražavaju u predanjskom, istočno vizantiskom stilu.

Pored Ikonopisne radionice manastira Bođani, izobraženje ikone sv. Arhangela Mihajla radio je i Vidoje Tucović, ikonu sv. Nikole radili su Biljana Jankovski i Đura Radišić, sv. Georgija su ikonopisali Ksenija Meljnjikov, Jovanka Lekić, Nenad Kerkez (triptih), a Bogorodicu sa Hristom Slobodanka Zelić, Tatjana Vukosavljević, Mirjana Findžanović i Borisav Prodanović. Lazar Lečić je ikonopisao sv. Ćirila i Metodija, Maja Čurčić sv. Pantelejmona, Nada Dujmić sv. Jovana Krstitelja (ikona najvećih dimenzija na izložbi: 39x70), Dejan Jovanović sv. Luku, Aleksandra Spasić Bogoricu Vladimirsku, Dragana Đorđević sv. prvomučenika i arhiđakona Stefana...

Bez obzira da li je rađena u baroknom, vizantijskom ili mešovitom stilu, ikona treba da odslikava otvoren prozor između neba i zemle, uverili su se posetioci izložbe. Autori ikona, od kojih je većina bila prisutna na otvaranju, isticali su u razgovoru sa poseticima da ikonopis nije samo vrsta umetnosti, nego nešto više i dublje od toga.

Njih živopišu samo vernici, jer, kako reče jedan slikar, izvor je sam Bog.

Publika masovno posećuje izložbu, a mogla je da se uveri i da, osim očuvanja pravoslavne tradicije, ikonopisanje za umetnike ima veći značaj, jer slikanjem svetaca pokušavaju da proniknu u dublji smisao događaja ili likova koje slikaju, a da ujedno kroz snagu ikone i vere stiču unutrašnji mir.

Vladika Porfirije iz manastira u Čurugu, jedan od najistaknutijih inspiratora obnove ikonopisa na tlu Vojvodine, ne propušta priliku da ukaže da postoji veliki broj ljudi među umetnicima koji imaju potrebu za Bogom i veru u Boga, pa pokušavaju da je izraze umetničkim talentom.

Prema njegovim rečima, “crkvena umetnost je umetnost umetnosti. Nije to pojedinačno traganje za lepotom, savršenstvom i istinom, već izražava sobom vapaj čitavog ljudskog roda za onim što jeste večno i neprolazno. Stojeći pred ikonama ne posmatramo pred sobom predmete i proizvode pojedinačnog individuuma, tj. umetnika, niti samo njegovo lično viđenje sveta i čoveka, nego imamo pred sobom oprisutljene i preobražene likove božje koje oprisutnjuju u sebi večni smisao, odnosno samo prisustvo božje”.

Izložba u galeriji CzK u Staroj Pazovi otvorena je do 30. marta.

Branko Rakočević