• Search form

27.07.2017 | 12:42

KND: Leksikon Tânja Ostojić

KND: Leksikon Tânja Ostojić

TANJA OSTOJIĆ, Leksikon Tânja Ostojić, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd, 6. jun - 31. jul 2017.

Kritičarka na delu: Ana Panić, istoričarka umetnosti

U nastavku serijala Kritika na delu, posvećenog izložbi Tanje OstojićLeksikon Tânja Ostojić” u Salonu MSU u Beogradu, istoričarka umetnosti Ana Panić ukazuje na doslednost umetničke prakse umetnice, ocenjujući da je reč o jednom od njenih najkompleksnijih projekata, između ostalog i zbog aktivne participacije brojnih imenjakinja i prezimenjakinja sa prostora bivše Jugoslavije.

Izložba “Leksikon Tânja Ostojić” rezultat je dugoročnog i možda najkompleksnijeg projekta koji je umetnica do sada radila, i to u periodu od čitavih šest godina (2011-2017), navela je Ana Panić, napominjući da je Tanja Ostojić, na sreću, imala za delove tog projekta finansijsku podršku Univerziteta umetnosti u Berlinu, pa je mogla da sprovede istraživanje i u različitim medijima predstavi sve ono što je taj projekat činilo – od razgovora, fotografija do artefakata koji su nastali u tom procesu.

Projekat “Leksikon Tânja Ostojić” odlično se pritom nadovezuje na ranije radove Tanje Ostojić o prekarnom radu umetnika – da li su umetnici plaćeni, koliko često jedino oni nisu plaćeni, dok svi ostali jesu – od kustosa do čistačice…

Kao posebno zanimljiv, Ana Panić ističe naziv projekta “Leksikon Tânja Ostojić”, jer umetnica nije stavila sebe u prvi plan, već pre svega saradnice istog imena i prezimena koje su učestvovale sa njom u projektu.

“Meni je, generacijski, prva asocijacija bio leksikon u smislu školskog leksikona koji smo nekada popunjavali i mislim da ima i toga, pre svega u prvoj vitrini, u koji i danas Tanje Ostojić, koje dođu (na izložbu) i čuvaru pokažu dokument na kojem piše Tanja Ostojić – svejedno kako su ga stekle – da li je to udato prezime, rođeno… mogu da se upišu. Čuvar će im otvoriti vitrinu i dati leksikon”, navela je Ana Panić, ukazujući da je taj rad odlična metafora i za ulazak u zemlje Evropske unije, temu kojom se Tanja Ostojić i ranije bavila.

“U Evropu možemo da uđemo ako imamo to nešto – pasoš, kakav god bio i kako god da smo ga stekle, udajom, falksifikovanjem, nebitno… Tako je i ovde - ako ste Tanja Ostojić, imate pristup toj vitrini. Niko drugi ga nema. To je nešto čime izložba počinje na način koji bukvalno uvuče posetioca u celu tu priču, pa krene da čita intervjue, gleda slike, vidi te neke predmete koji su nastali - kao jedna studija slučaja. Posetilac zapravo uspe da sagleda široke i kompleksne teme koje je umetnica uspela da obradi kroz različite medije”, navela je Ana Panić.

Ukazujući na kompleksnost projekta “Leksikon Tânja Ostojić”, Ana Panić je ocenila da je reč zapravo o kruni dosadašnjeg rada Tanje Ostojić, počev od rada “Looking for a Husband with EU Passport” (2000-2005), preko aktuelnog “Misplaced Women? / Missplaced Women?” u kojem se bavi i rodom i polom iz perspektive migrantkinje, što i sama jeste, budući da je do sada živela u nekoliko zemalja EU. Ujedno je evroskeptik.

“Kada sam čula za izložbu, podsetila me je na rad Maje Bajević i njene performanse The Observers, Washing Up, Women at Work... i slične neke stereotipe o tome šta žene rade. Opet, prikazana je jedna potpuno druga stvar – pre svega migranstka pozicija kroz neke repetativne radnje. To se vrlo vidi na izložbi pre svega kroz razgovore i pitanja koja su postavljena. To je zaista jedna studija slučajeva, sociološko istraživanje, a s druge strane, ona je sve vreme umetnica, ne postavlja sebe u poziciju antropologa, koji s neke druge pozicije pristupa istraživanju. Ona je umetnica, i sama popunjava taj upitnik, što inače nije slučaj – kada kao kustosi pristupamo istraživanju, ne stavljamo sebe kao predmet istraživanja. Ta pitanja su vrlo dobro koncipirana da stvarno stvaraju sliku i o rodnom pitanju, o poslovima žena, o položaju u porodici, o nasilju koje je vrlo važno pitanje i koliko žena vrlo otvoreno priča o tome, da je ili sama prošla kroz nasilje ili su njene pretkinje – majke, bake prošle kroz to u ratu u Jugoslaviji… Takođe, opseg žena je negde od onih koje su rođene 50-ih godina do negde 2000-ih, kasnih 90-ih, tako da obuhvata ceo period Jugoslavije plus postjugoslovenski period. I sa te strane slojevitost postoji. Naravno, tu su i participativne umetničke prakse – saradnice su pozvane da zaista kolaboriraju u projektu, ne revijalno, već su zaista deo tog projekta u svakom smislu”, istakla je Ana Panić.

Ana Panić posebno je ukazala i na antagonizme koje odražava cela izložba.

“Znamo kakav je položaj žena i danas u društvu – muškim načinom razmišljanja smatra se nešto što je poželjno za biznis i posao, a ženski način razmišljanja je nešto više što spada u domen doma i kuće. Nažalost, to je i dalje tako, a Tanja Ostojić je svojim etičkim kodeksom dala apsolutnu demokratičnost (učesnicama projekta) - da u svakom trenutku mogu da zabrane, cenzurišu deo intervjua. Tu vidimo jedan od tih antagonizama. To vidimo i kod predmeta koji su izloženi, jer su to sve radnje koje su stereotipne, poput toga da žene piju kafu – izložen je servis, zatim tu je vez, kao možda najkomplesniji deo izložbe – tehnika dokumentarnog veza sa Vahidom Ramujkić, gde je opet to jedna od stvari za koje žene kao imaju vremena, sede, piju kafu i vezu… Zapravo je kroz to prikazano sve ono što njih muči – sva rodna pitanja, sve ono što su zapravio problemi ženskog pitanja i uopšte migrantkinja”, rekla je Ana Panić, smatrajući da je Tanja Ostojić “kroz te antagonizme jako dobro prikazala sve te slojevite teme” koje su “vrlo vidljive na izložbi ako se pažljivo prođe kroz nju”.

Ana Panić smatra i da projekat “Leksikon Tânja Ostojić” treba posmatrati kao celinu, odnosno da ne bi trebalo razdvajati dokumentarni od umetničkog segmenta, iako je jasno da ima različite faze, koje su vidljive, poput Leksikona, i to ne samo onog školskog, već i onog bukvalno leksikografskog – zbira životopisa koji se vidi iz razgovora sa ženema. Tu su i fotografije, čak postoji i video sa radionica, i to jeste dokumentarni deo projekta, ali su tu i radovi, i to ne samo umetnice - poput karte koju je nacrtala sa migrantskim putevima raznih Tânja Ostojić, već i raznih kolaborativnih radova koji su nastali u dijalogu sa ženama.

“Jako važno i zanimljivo mi je bilo i to što je ovaj projekat te žene promenio trajno – neke od njih su prvi put usle u muzeje, obišle stalnu postavku, vidimo fotografije gde se spuštaju niz tobogan u MSU u Zagrebu… Doživele su nešto što ih je trajno promenilo sasvim sigurno posle ovog projekta”, zaključila je Ana Panić.

_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2017. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2017.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

(SEEcult.org)

Kritika na delu - Leksikon Tanja Ostojic
Video
10.12.2017 | 14:58

VOĐENJE: Branka Kuzmanović - DIS/POZICIJE

Vođenje kroz izložbu Branke Kuzmanović DIS/POZICIJE u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, koja je otvorena od 28. novembra do 12. decembra 2017.