• Search form

03.07.2017 | 12:39

KND: Pokretni hronotopi - 1/1

KND: Pokretni hronotopi - 1/1

Mladen Bundalo, Pokretni hronotopi, Remont, Beograd, 15. maj - 2. jun 2017.

1/1 Kritičarka na delu: Maja Ćirić, istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja

U prvoj epizodi nastavka serijala Kritika na delu, o nedavnoj izložbi “Pokretni hronotopiMladena Bundala u galeriji Remont govori istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja Maja Ćirić koja ukazuje da autor pokušava da dekonstruiše globalne odnose moći i pronalazi alternativne načine za prevazilaženje geometrije dominacije u savremenom društvu.  

Napominjući da je u kritički pogled na svaku izložbu neophodno upisati izlagačku istoriju samog autora ili bar sagledati način na koji ona korespondira sa drugim projektima koji problematizuju sličnu temu, kao što je drugost u ovom slučaju, Maja Ćirić navodi da se tom prilikom ne postavlja pitanje šta je na slici/izložbi, nego šta je ono što nedostaje i koja je to dimenzija koju kritičar treba da osvetli.

Prema rečima Maje Ćirić, izložba “Pokretni hronotopi”, čiji naziv znači “pokretna vremena i mesta” (hronos - vreme, topos - mesto, na grckom), otvara pre svega pitanje zašto se u projektima umetnika sa ovog podneblja kao neophodnost nameće preispitivanje njihovog bivstovanja vezanog za hronos i topos.

“Ta problematizacija nije novo, ona se uvek sprovodila kroz neku aktuelizaciju, samo što je ono što je bio umetnički čin vrlo često aktuelizacija ličnih narativa. Intimizam je često bio prisutan u istoriji srpske ili u ovom slučaju regionalne umetnosti - pošto je ovo umetnik poreklom iz Bosne, koji živi u Belgiji. Lični narativi vezuju se za određeno vreme i mesto. Šta je to što fali određenom vremenu i mestu da bi hronotopi postali pokretni? To je pitanje koje ova izložba nameće”, navela je Maja Ćirić.

Bundalo pokušava da pronađe izlaz kroz ličnu priču i narativ. U jednom od video radova zastupljen je njegov unutrašnji monolog, koji opstaje u trenutku kada se oko njega smenjuju i mesta i vremena.

“Da li je to neka kriza identiteta? Da li na ovoj izložbi kao pokretnom hronotopu može da se pronađe svaki posetilac koji je u potrazi za pripadanjem nekom vremenu i nekom mestu?”, navela je Maja Ćirić, ističući da umetnici koji stvaraju iz pravih razloga i ne stvaraju da bi negde stigli, već iz potrebe da se preispitaju pozicije koje postoje.

Izložba “Pokretni hronotopi”, kako je dodala, oscilira između priče o Dogonima – plemenu iz daleke zemlje Mali kojem, igrom slučaja, pripadaju brojni predmeti koji se nalaze u kolekciji Muzeja afričke umetnosti u Beogradu, a s druge strane – Bundalo pokušava da ukaže na geometriju dominacije u današnjem svetu.

“Ta geometrija dominacije svakako je uticala na lično preispiitvanje o vremenu i mestu i ovde se o njoj tiho govori”, dodala je Maja Ćirić, ističući da Bundalo ukazuje na taj fenomen i kroz vizuelne predloške, pokušavajući da dekonstruiše odnose moći globalno. Time ukazuje da je “pronalaženjm alternativnih putanja moguće tu geometriju dominacije sputati ili savladati - ako ništa drugo”, dodala je Maja Ćirić.

 

Osvrćući se na praksu umetnika u dijaspori, Maja Ćirić je navela da je “govoriti u množini u svetu umetnosti dobro i važno”, ali da je, kada se govori o konkretnim praksama, neophodno staviti ime i prezime.

“Svako mora da bude odgovoran za svoju praksu. Jedni drugima možemo da pomognemo i sistem može da pomogne svakako – onda kada postoji dobar razlog za to. Država, naravno, uvek kasni i tek kada su vrednosti prepoznate, posebno kada su prepoznate na Zapadu, a možda ni onda, država bude ta koja odreaguje”, rekla je Maja Ćirić, dodajući da, sistemski gledano, pri Ministarstvu kulture postoje fondovi za mobilnost umetnika, što znači da nominalno postoji i pomoć države.   

“Kako su ta sredstva dodeljena, to ću ostaviti drugima da zaključe u odnosu na društveno-politička dešavanja”, dodala je ona.

Prema mišljenju Maje Ćirić, kod umetnika koji su u inostranstvu i koji imaju potrebu da izlažu ovde postoje dva osnovna razloga za to – preispitivanje ličnog identiteta i nepostojanje mesta na Zapadu za narative koje ova sredina može da razume.

“Fokus se pomerio sa narativa koji bi određivali ovaj region na sasvim neka nova pitanja i neke nove geografije, ako ne i na samu tehnologiju. Drugost se više ne traži na Balkanu. Onda je svaki umetnik koji preispituje svoj identitet vezan za Balkan i naravno da će nužno referirati ka ovom podneblju, jer je to mesto i kontekst na kojem će naići ili se pretpostavlja da će naići na razumevanje. S druge strane, probiti se u svetu umetosti na Zapadu teže je nego što se misli. Jednostavno, postoje dominantni trendovi koje će umetnik moći da pređe ako ih prati i ako je povezan sa određenim strukturama i umrežen”, rekla je Maja Ćirić, ukazujući na određeni broj umetnika sa ovih prostora koji su uspeli da postanu globalni umetnici, čije je radove moguće videti na izložbama širom planete, a ne samo u Evropi.

Za uspeh u tom pogledu, kako je rekla, ne bi očekivala mnogo od države nikada.

“Trebalo bi pregovarati sa državom, a kao nezavisni kustos, mislim da je mikropolitika jedino mesto gde je moguće sprovesti promene”, dodala je Maja Ćirić.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2017. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2017.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

(SEEcult.org)

Kritika na delu - Maja Ciric o izlozbi Mladena Bundala
Video
15.10.2017 | 13:43

KND: Sve je dobro - 2/2

Ivan Petrović: Sve je dobro, galerija Artget, Kulturni centar Beograda, 3-24. avgust 2017.

2/2 Kritičarka na delu: Ana Bogdanović, istoričarka umetnosti