Kritika na delu: Marijana Cvetković – 31. Memorijal Nadežde Petrović, 3/3

31. Memorijal Nadežde Petrović – Gestovi, znakovi života, Čačak, 1. oktobar – 13. novembar 2022.

Kritičarka na delu – Marijana Cvetković, producentkinja i kustoskinja, 3/3

Producentkinja i kustoskinja Marijana Cvetković ističe u poslednjoj epizodi serijala Kritika na delu o 31. Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku da su selektori izložbe “Gestovi, znakovi života” Bojan Đorđev i Siniša Ilić uspeli da stvore izložbu kao celovito delo, te da su napravili značajan iskorak i za sam Memorijal i za umetničke manifestacije takvog tipa uopšte.

Đorđev i Ilić, kako je istakla, pokušali su na vrlo konkretan način da povežu vizuelnu umetnost, kao osnovu Memorijala, sa umetničkim praksama koje ne samo da izlaze iz tog polja vizuelnog, već na vrlo konkretan način izlaze i iz polja umetnosti u polje društvenosti, naglašavajući upravo gest – pokret kao vezivni element onoga što očekujemo da vidimo na manifestaciji ovog tipa, i onoga što je okruženje, što je zapravo život, komešanje tela, skup invididualnih tela u nekom kolektivu koji zovemo grad, navela je Marijana Cvetković.

Posebno je istakla u tom pogledu to što je takav koncept realizovan u gradu kao što je Čačak, koji je “vrsta simboličke slike onoga što preživljavaju ovdašnji gradovi u periodu tranzicije i post-tranzicije - komešanje oblika nove akumulacije kapitala, u kojem se prostor za umetnost menja -– postaje manji, ali postaje i specifičan kanal govora u tim društvenim procesima”.

“Ova izložba i koncept su u dobroj meri uspeli da naglase taj kanal komunikacije i to prisustvo tela koje proizvodi gest kao tela koje takođe nužno proizvodi gest protiv ovih destruktivnih procesa koje živimo i koji oblikuju naše društvo danas”, istakla je Marijana Cvetković, koja vodi Stanicu – servis za savremeni ples.

Kao jako interesantno i važno, istakla je i da je izložba “izmeštena iz galerijskog prostora u druge prostore proizvodnje kulture, koji treba da komuniciraju ono što je kultura prema spolja, i da je tako stvorena jedna mapa grada koja, začudo - umesto da bude onaj element gužve, kakofonija slika i nekakvog vizuelnog uzbuđenja, zapravo je mesto smirenja u odnosu na grad u kojem se sve to dešava”.

“Čačak je toliko prepunjen slikama, znakovima tog kapitala koji osvaja grad da zapravo izložba postaje mesto zaista smirenja u vizuelnom smislu, i to je za mene bio kustoski čin gesta vraćanja koncentracije, fokusa, refleksije tamo gde i treba da bude – van gradske vizuelne kakofonije poruka, likova, simbola koji su zapravo vrlo uznemirujući, a utiču na to kako se formira društvo”, navela je Marijana Cvetković.

Posebno je ukazala u tom kontekstu i na “igru” sa pozicijom grada, koji se nalazi u čarobnom prirodnom okruženju, ali se to zapravo u samom gradu uopšte ne vidi. Priroda je, kako je primetila, nestala iz grada, njegovih vizura, atmosfere...

“Ta kontemplacija koju vezujemo za prirodu i za bliskost sa prirodom se naglašava radovima i samom postavkom unutar različitih prostora u gradu”, konstatovala je Marijana Cvetković.

Takođe, kao zanimljivo je navela to što se kustosi pozivaju na ideju stvaranja političkog subjekta, koju materijalizuju izborom različitih umetničkih praksi koje zapravo propituju šta je taj čin konstituisanja političkog subjekta između ličnog i javnog, između čina nekakve intimnosti i izlaska u javni prostor, delovanja u javnom prostoru i progovaranja o ličnim temama u javnom prostoru, a da u isto vreme to progovaranje pokreće određenje ideje o političnosti, o političkom angažmanu, delovanju koje se sa polja kolektivnog prenosi na polje individualnog.

“Utoliko je važno da taj invidiualni čin bude svestan svoje političnosti i da on kao takav zapravo saučestvuje u mnoštvu drugih invidiualnih činova koji prerastaju u neku političku akciju ili politički iskaz”, istakla je.

Kao treći bitan aspekt kustoskog koncepta Đorđeva i Ilića navela je uvođenje telesnih praksi, performansa i plesa, što je izuzetno važno kao “čin rastakanja uobičajenih formata izložbe u polju vizuelnih umetnosti, izložbe kao celine”.

“Time je, zapravo, stvorena savršena celina izložbe kao rada, kao dela, iz koje je jako teško izdvajati pojedinačne radove i misliti o njima. Zaista su uspeli da stvore izložbu kao celovito delo, da svoj kustoski koncept materijalizuju na način da se ona doživljava kao celoviti rad, što nije ni čudno, budući da je jedan od kustosa Siniša Ilić vizuelni umetnik koji jako mnogo radi na postavkama izložbi u raznim prostorima – od galerijskih i muzejskih do neizložbenih, dakle ima to iskustvo postavke, a sa druge strane Bojan Đorđev kao pozorišni reditelj unosi rediteljsko iskustvo u prostoru sa različitim elementima”, istakla je Marijana Cvetković.

To je, kako je naglasila, dobar primer sa njihove strane kako je moguće graditi izložbu i učiniti je dinamičnim a opet celovitim radom.

“Uvođenje, pozivanje umetnika koji donose koreografske, plesne prakse, prakse rada sa telom, iz moje perspektive je užasno važno i važno je u strukturnom smislu, ne samo kao neki dodatak ili neki dodatni element, već zaista kao strukturni element koji nam daje priliku da drugačije promišljamo i kustosiranje izložbi i prostore za izložbe i odnose koji se proizvode takvim činovima, takvom vrstom izložbi koje onda delimo sa javnošću”, navela je Marijana Cvetković.

*Kritičarka na delu u 1. epizodi KND o 31. Memorijalu Nadežde Petrović bila je dr Ana Ereš, a u 2. epizodi gostovala je Aleksandra Sekulić.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2022. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2022.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)