Kriza, Gete u čast jubileja
Gete institut u Beogradu, povodom 40 godina postojanja, predstavlja od 30. oktobra u Muzeju istorije Jugoslavije (Muzej 25. maj) izložbu “Kriza” sa video radovima deset umetnika iz Srbije i Nemačke, a dok je svet i dalje obuzet globalnom ekonomskom krizom, kustoskinje Ana Adamović i Melani Bono odlučile su da se fokusiraju na radova koji se pre svega bave ličnim krizama. Prema njihovom uverenju, upravo su te lične krize mnogo univerzalnije, po mnogo čemu zajedničke svim ljudima, relevantnije u bilo kom promišljanju pojma krize.
Gete institut u Beogradu, povodom 40 godina postojanja, predstavlja od 30. oktobra u Muzeju istorije Jugoslavije (Muzej 25. maj) izložbu “Kriza” sa video radovima deset umetnika iz Srbije i Nemačke, a dok je svet i dalje obuzet globalnom ekonomskom krizom, kustoskinje Ana Adamović i Melani Bono odlučile su da se fokusiraju na radova koji se pre svega bave ličnim krizama.
Prema njihovom uverenju, upravo su te lične krize mnogo univerzalnije, po mnogo čemu zajedničke svim ljudima, relevantnije u bilo kom promišljanju pojma krize.
Publika će do 14. novembra imati priliku da vidi radove Dejana Kaluđerovića, Knuta Klassena, Dorijana Kolundžije, Zorana Naskovskog, Johane Raih, Tatjane Strugar, Milice Tomić, Rebeke An Tes, Pola Viersbinskog i Magdalene Von Rudi.
Goethe-Institut u Beogradu započeo je 26. aprila proslavu 40-godišnjice - prijemom na kojem je okupio predstavnike mnogobrojnih institucija i organizacija u oblasti kulture i umetnosti, umetnike, partnere i saradnike, a povodom jubileja, otvoren je bio i festival nemačkog filma u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u izboru Dušana Makavejeva.
Direktorka Gete instituta Juta Gerig (Jutta Gehrig) istakla je, povodom jubileja, da su rad tog kulturnog centra obeležili pre svega ljudi, prevashodno oni koji danas u njemu rade, kao i oni koji su nekada u njemu radili, ali i predstavnici partnerskih organizacija, korisnici biblioteke, polaznici kurseva, posetioci manifestacija, kao i svi oni koji iz ljubavi prema nemačkom jeziku, nemačkoj kulturi i prema samoj Nemačkoj sarađuju sa Gete institutom ili koriste njegove usluge.
Povodom jubileja, pripremljena je i brošura koja predstavlja Gete institut iz ugla ljudi koji su na njemu ostavili svoj pečat, a kojima su postavljena pitanja kada su i kako došli u kontakt sa Gete institutom, kako ga doživljavaju i koja su njihova očekivanja. Takođe, brošura sadrži i želje današnjih zaposlenih u pogledu budućnosti Gete instituta.
Gete institut u Beogradu osnovan je na osnovu sporazuma Vlade SFRJ i SR Nemačke iz 1969. godine, koji je predviđao otvaranje nemačkog kulturnog i informacionog centra u Beogradu i jugoslovenskog u Štutgartu, a potpisali su ga Mirko Tepavac i Vili Brant.
Nemački kulturni i informacioni centar u Beogradu počeo je da radi 15. marta 1970.
Prvobitno je bio smešten u jednom stanu na Trgu Marksa i Engelsa (danas Trg Nikole Pašića), a zatim se preselio u Ulicu maršala Tita (danas Kralja Milana), pa u Ulicu kneza Miloša. Konačno, 1983. godine uselio se u današnje prostorije u Knez Mihailovoj 50, u samoj pešačkoj zoni, nedaleko od Kalemegdana.
Tokom 80-ih i 90-ih naziv “Goethe-Institut” postepeno je potisnuo prvobitni “Kulturni i informacioni centar SRepublike Nemačke (KIC)”, mada ta promena imena nije, međutim, nikad službeno potvrđena u pisanoj formi.
U poslednjih 40 godina nije se promenio samo zvanični naziv centra.
Sve do kraja 80-ih domaćim likovnim umetnicima bilo je, na primer, zabranjeno da izlažu u Gete institutu, baš kao što ni domaći predavači nisu smeli da nastupaju u njegovim prostorijama. Nasuprot tome, danas je sasvim uobičajeno da srpski i nemački predavači zajednički učestvuju na tribinama. Podrazumeva se i da umetnice i umetnici iz Nemačke, Srbije i drugih zemalja mogu nesmetano da sarađuju na projektima. U izlozima Gete instituta redovno se izlažu radovi mladih srpskih umetnika. Za prikazivanje filmova nije više potrebna dozvola, a prvi čitaoci nedeljnika “Špigel” nisu više cenzori, nego posetioci biblioteke.
Period od 1989. do 1999. bio je prekretnica u radu Instituta - 1989. srušen je Berlinski zid, što je otvorilo put za ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke, ali je te iste godine, međutim, Slobodan Milošević je postao predsednik Srbije, tada još u sastavu SFRJ, i počeo je period surovih i krvavih sukoba koji su narednih godina doveli do raspada Jugoslavije.
Marta 1999. tadašnji direktor Gete instituta u Beogradu i njegov zamenik dobili su od nadležnih nemačkih institucija instrukcije da napuste Srbiju. Nedugo nakon što su napustili zemlju, počelo je 78-dnevno NATO bombardovanje tadašnje Jugoslavije, a tu operaciju podržala je i Nemačka.
U tom je periodu Gete institut bio zatvoren. Demonstranti su razbili izloge instituta, ali zahvaljujući domarevom zalaganju nije bilo veće štete, a ni pljačke.
Brojni prilozi u brošuri povodom 40 godina Gete instituta pokazuju da je njegov rad imao poseban značaj baš u tim u godinama kada je Srbija bila politički izolovana, i da je u tom periodu bio naročito cenjen.
Prema navodima Jute Gerig, i nakon bombardovanja žitelji Srbije sve su zaposlene u Gete institutu, pa i one nemačke nacionalnosti, prihvatali pođednako srdačno i otvoreno kao i ranije. To pokazuje da je Gete institut, tokom dugogodišnjeg delovanja u Beogradu, uspeo da izgradi izuzetno čvrste veze sa okruženjem. Nepromenjena srdačnost u ophođenju svedoči, međutim, i o ljudskoj veličini srpskih posetilaca i prijatelja našeg Instituta, istakla je Juta Gerig.
Gete institut snašla je nova kriza 2007. godine - izbio je požar. U zgradi nije bilo više nikoga, pa je otkriven tek kada je već prilično uzeo maha. Požar je ugašen, ali je mesecima nakon toga prvi sprat zgrade bio je potpuno neupotrebljiv.
Zaposleni su morali nekako da se smeste u velikoj improvizovanoj kancelariji u prizemlju i tamo nastave rad. Knjige iz biblioteke bile su prekrivene debelim slojem gareži, pa su neke rashodovane. Jedan deo bibliotečkog fonda poslat je u Nemačku, gde je specijalnim i složenim postupkom očišćen od gareži. Renoviranje kancelarija i sale za priredbe završeno je u martu 2008, dok biblioteka sve do decembra 2009. nije mogla normalno da nastavi rad.
Gete institut u Beogradu, zadužen i za Kosovo i Crnu Goru, danas ima u biblioteci 12.000 knjiga i audio-vizuelnih materijala. Najveći deo tog fonda korisnici mogu iznajmiti. Institut raspolaže i čitaonicom sa novinama i časopisima iz Nemačke. Sala za priredbe poseduje opremu za simultano prevođenje. U njoj se održavaju tribine i promocije, ali i seminari za stručno usavršavanje i ispiti iz nemačkog jezika. Mnoge od manifestacija ne održavaju se, međutim, u samoj zgradi Gete instituta, već u institucijama i organizacijama s kojima su razvijeni partnerski odnosi. Među njima ima kulturnih centara, muzeja i pozorišta, ali i obrazovnih institucija i biblioteka.
S obzirom na to da Gete institut ne raspolaže sopstvenim učionicama, kursevi nemačkog takođe se održavaju u eksternim prostorijama.
Aktivnosti Gete instituta usmerene su ka afirmaciji nemačkog jezika, međunarodnoj kulturnoj saradnji i ka pružanju aktuelnih i detaljnih informacija o Nemačkoj. Projekti i programi posvećeni temama koje su relevantne za više zemalja i veći broj Instituta u Jugoistočnoj Evropi realizuju se kad god za tim postoji potreba i odgovarajući uslovi.
Za rad Gete instituta danas poseban značaj ima internet - na sajtu se nalaze informacije o aktuelnim projektima i manifestacijama, ali neki od projekata u međuvremenu su koncipirani specijalno za internet.
Kako bi i nakon 40. rođendana mogao da ostane mlad duhom i ne izgubi vezu s omladinom, Gete institut je ove godine uključio u proces planiranja aktivnosti prvi put neposredno i zainteresovane mlade ljude. Na konkurs ih se prijavilo gotovo 70, a 19 je odabrano da postanu članovi “Goethe-Gerile”. To su mladi ljudi između 20 i 25 godina, čiji je zadatak da osmisle aktivnosti iz različitih oblasti, kao što su muzika, likovne umetnosti, društvo i jezik. Oni kreiraju programe čiji je cilj da nemačku kulturu mladim ljudima u Srbiji približe na drugačiji i neposredniji način nego što je uobičajeno.
U maju ove godine su, primera radi, osmislili manifestaciju “Speed Dating sa nemačkim jezikom”, a u junu putovanje kroz vreme tramvajem.
Planirane su i druge aktivnosti, a koncept “Gete gerile” biće nastavljen i nakon jubilarne 2010. godine.
Prema navodima Jute Gerig, iako niko ne može da predvidi budućnost, nada se da će Gete institutu, koji je već prebrodio tolike krize i uspešno se modernizovao mnogo puta, poći za rukom da prevaziđe i buduće krize.
“Kada budemo proslavljali pedesetogodišnjicu rada ponešto će svakako biti drugačije nego danas. Dokle god budemo radoznali i bogatiji pitanjima nego odgovorima, sigurno je, međutim, da ćemo naći načina i za međusobno zbližavanje”, navela je direktorka Gete instituta.
Gete institut u Beogradu je, između ostalog, pomogao i formiranje Neformalne mreže portala za kulturu jugoistočne Evrope (inSEEcp.net), u okviru koje je, u saradnji s portalom SEEcult.org, održano protekle tri godine više regionalnih radionica, okruglih stolova i konferencija posvećenih kulturi i internetu.
Sajt Gete instituta je www.goethe.de/belgrad, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
*Foto: Dejan-Kaluđerovic, Je suis malade (video still, 2008).
(SEEcult.org)
