Lekcije iz prošlosti uokviruju 15. Pravo ljudski
Festival “Pravo ljudski” u Sarajevu, čije će 15. izdanje biti virtuelno zbog pandemije korona virusa, počeće 25. novembra dokumentarnim filmom “Kordiljeri snova” čileanskog reditelja Patricija Guzmána koji postavlja pitanje kako nas lekcije iz prošlosti pripremaju za budući otpor kapitalizmu i državnom nasilju. Za film zatvaranja, 20. decembra, odabrano je novo ostvarenje “Sahrana države” Sergeja Loznice, koje se oslanja na snagu arhivskih snimaka kako upozorio na duhove totalitarizma, i dalje prisutne među nama, saopštili su organizatori.
Film “Kordiljeri snova” (The Cordillera of Dreams) proglašen je najboljim dokumentarcem Kanskog festivala, a zaokružuje svojevrsnu trilogiju, u kojoj taj filmski autor istražuje društvene, istorijske i političke traume svoje domovine. Guzmánovo delo dobro je poznato publici festivala Pravo ljudski – njegov film “Dugme od bisera” prikazan je 2017. godine, a diskusija o nestalim osobama nakon projekcije “Nostalgije za svetlošću” na 6. izdanju PLJFF-a spada među najsnažnije i najemotivnije uspomene tog festivala.
Okosnica filma “Kordiljeri snova” su sećanja na državni udar iz 1973. godine, čije se nasleđe manifestuje u istorijskoj traumi, ali i, još kobnije, u ostacima Pinočeovog režima i brutalnom neoliberalizmu koji je betonirao socijalne razlike. Vizuelni motiv koji povezuje ove traumatične uspomene su veličanstvene Ande koje istovremeno Čile štite i izoluju od ostatka sveta. Guzmán, pak, u ovom filmu ne ostaje u njihovom podnožju, nego gleda dalje, visoko iznad planinskog horizonta, ne zadržavajući se na sećanjima, niti na dijagnozama aktuelnog stanja, nego nastojeći u razgovorima sa umetnicima i umetnicama svoje zemlje da zamisli neke nove mogućnosti otpora.
Ukrajinski reditelj Loznica, čijim će filmom “Sahrana države” (State Funeral) 15. PLJFF biti zatvoren, takođe je poznat publici tog festivala. I Loznica se u novom filmu vraća u prošlost, i to na događaj koji je definisao epohu i istovremeno je okončao - smrt Staljina.
“Vidim ovaj film kao vizuelnu studiju kulta ličnosti i pokušaj dekonstrukcije rituala koji je činio temelj krvavog režima. Nezamislivo je da se i danas, 66 godina nakon Staljinove smrti, hiljade ljudi i dalje okuplja svakog 5. marta kako bi položili cveće na njegov grob i oplakivali njegovu smrt. Verujem da je moja dužnost kao reditelja da upotrebim moć dokumentarne slike i utičem na um mojih savremenika dok tražim istinu”, zapisao je Loznica povodom novog filma.
“Sahrana države” počiva na dosad neviđenim arhivskim snimcima, te predstavlja “veliki oproštaj” sa diktatorom, kojem su prisustvovale desetine hiljada ljudi, kao vrhunac kulta ličnosti. Istovremeno, Loznica kult ličnosti dekonstruiše kao iluziju nametnutu kroz teror, ispitujući prirodu režima čija nas zaostavština progoni i danas.
Prema navodima organizatora, program 15. PLJFF-a stvaran je u atmosferi hitnosti koja istražuje i promišlja uzroke obolelog sveta, ali nikada iz vida ne gubi potencijalno ozdravljenje.
“Sveopšta kriza koju svet proživljava u toku 2020. godine ima stotinu lica. Ona je idejna i politička, ekonomska i zdravstvena, ekološka i kulturna. Istovremeno, ona se čini trajna i nepovratna: novo normalno već se uvlači u svakodnevnicu svih nas. Život mesecima organizujemo u neprekidnim ciklusima otvaranja i zatvaranja, navikavamo se na vlastite virtuelne avatare, o sebi u svetu i svetu samom razmišljamo s mešavinom zebnje i nade”, naveli su organizatori 15. PLJFF-a, čiji se vizuelni identitet – umesto uobičajene jedne slike, otvara ka pluralitetu vizuelnih reprezentacija koje odražavaju pluralitet današnjice, a time i ka budućnosti koju valja graditi zajednički i odvažno.
“Razumevanje budućnosti ne može počivati tek u jednoj slici, nego upravo u mnoštvu”, poručili su organizatori, napominjući da dominantna zelena boja na festivalskom plakatu priziva filmsko sredstvo iluzije, green screen, ali i neke od najnaprednijih političkih rešenja koje čovečanstvo trenutno ima. Krug konotira cikličnost vremena i kruženje kao osnovnu dinamiku prirode, ali je ujedno i motiv današnjice: omeđivanje teritorija i zajednica, prostori unutar kojih se u vreme krize zatvaramo i unutar kojih stojimo na disciplinovanoj distanci, ali i krug najbližih, onih koje u vremenu pandemije možemo zagrliti.
Svi filmovi 15. PLJFF biće dostupni na festivalskom sajtu od 25. novembra, a kompletan program biće objavljen u narednim danima.
(SEEcult.org)
