Machbeth after Shakespeare
Predstava “Machbeth After Shakespeare” Heinera Mullera, u režiji Ivice Buljana, biće premijerno izvedena 3. februara u Zagrebačkom kazalištu mladih, u okviru ciklusa “Evropsko kazalište u ZKM-u”. Predstava je nastala u produkciji Novog kazališta iz Zagreba i Mini teatera iz Ljubljane i koprodukciji ZKM-a i Cankarjevog doma, a par Makbetovih su Marko Mandić i Milena Zupančić. Glume i Polona Vetrih, Jurij Drevenšek, Jure Henigman, Jose, Stipe Kostanić, Domen Valić i Anže Zevnik.
Predstava “Machbeth After Shakespeare” Heinera Mullera, u režiji Ivice Buljana, biće premijerno izvedena 3. februara u Zagrebačkom kazalištu mladih, u okviru ciklusa “Evropsko kazalište u ZKM-u”.
Predstava je nastala u produkciji Novog kazališta iz Zagreba i Mini teatera iz Ljubljane i koprodukciji ZKM-a i Cankarjevog doma, a par Makbetovih su Marko Mandić i Milena Zupančić.
Glume i Polona Vetrih, Jurij Drevenšek, Jure Henigman, Jose, Stipe Kostanić, Domen Valić i Anže Zevnik.
Dramaturg je Diana Koloini, scenografiju potpisuje slovenačka vizuelna grupa son:DA, kostimografiju Ana Savić Gecan, a koreografiju Tanja Zgonc. Autor muzike je Mitja Vrhovnik Smekar.
Prema navodima ZKM-a, među milerovskim varijacijama Shakespeareovih tekstova (Die Hamletmaschine, Anatomie Titus Fall of Rome Ein Shakespearekommentar), Makbet je poseban slučaj koji svedoči o neortodoksnom umeću prevođenja, a ostao je zabeležen kao slučaj u analima istočnonemačke pozorišne kritike.
U reviji “Sinn und Form” filozof Wolfgang Harich optužio je Milera da je Šekspirovu tragediju preplavio pesimizmom, povezujući to sa talasom nasilja i pornografije kojim je bila zapljusnuta kapitalistička umetnost. Milera su branili Martin Linzer i Friedrić Dieckmann, držeći da nije reč o adaptaciji ili prevodu, već o originalnom tekstu.
U komentaru iz 1972, Miler je precizirao da je već od prvog prizora s vešticama, osetio želju da modifikuje original. Ukinuo mu je metafizički supstrat i ideju “sudbinske predodređenosti”. Njegov komad više ne započinje vešticama, natprirodne snage ne igraju važnu ulogu, istorija nasilja nema kraja, krv vodi u nova ubistva, a svaki novi krug je strašniji. Tragedija je kondenzovana, zločini slede jedan dugog i ubrzano konstituišu pakleni krug. Monolozi su radikalno kraćeni, eliminisani su trenuci refleksije i fine formulacije skrupula.
Niko nije predstavljen u pozitivnom svetlu, pa čak i dobri Šekspirov kralj Dankan sedi na gomili leševa i oblikuje ih u tron. Makbet je krvavi tiranin koji samo nastavlja delo jednog ranijeg tiranina.
Makbeta je moguće čitati i kao satiru sadašnjice, iako je autor odbijao pojednostavljene analogije. Tako je reditelju Hansu Hollmannu, koji je taj komad režirao 1974. godine, zamerio zavisnost od aktualnih događaja, uplitanje priče o likvidacijama komunista u Iranu ili američkom ratu u Vijetnamu, a da nije predložio estetska rešenja za predstavljanje nasilja.
Kritike su svejedno uočile kritiku elite na vlasti i bezizazan položaj obespravljenih seljaka.
Miler nije pisao ni tekst o Staljinu niti o SAD, jer nije ni delio lekcije političkim sistemima, već je pokušao da osvetli njihovu strukturu, praktikujući svojevrsno arheološko istraživanje apsolutne moći i njenu logičku analizu.
Kada je 1982. godine s Ginkom Čolakovom režirao svog Makveta u berlinskom Volksbuhne, Milet je insistirao na komičnim i trivijalnim aspektima (Trivijalnost ima nešto oslobađajuće. Nismo izloženi stvarnom užasu, nego smo usmereni da razmišljamo o njemu. Moja je namera dosegnuti taj cilj, govorio je Miler).
Ciklus “Evropsko kazalište u ZKM-u”, pokrenut 2006. godine, dosad je zagrebačkoj publici predstavio “Životinje u magli” (Edoard Erbe, režija Paola Mađeli) teatra Metastasio iz Prata, “Hamleta” (Viljem Šekspir, Haris Pašović) nezavisne trupe “Space Productions Sarajevo”, “Fedru” (Jean Racine, Francois-Michel Pesenti) teatra Seinendan iz Tokija, te “Alicu” (Janusz Kica) Slovenskog narodnog gledališča iz Nove Gorice.
Jugoslovensko dramsko pozorište iz Beograda gostovalo je sa više puta - predstavama “Skakavci” (Biljana Srbljanović, Dejan Mijač), “Šine” (Milena Marković, Slobodan Unkovski), “Hadersfild” (Uglješa Šajtinac) i “Cirkus istorija” (Sonja Vukićević).
Ciklus je obuhvatio, između ostalog, i dve Buljanove režije - “Jedna i druga” Slovenskog mladinskog gledališča Ljubljana i “Svinjac” (Ivica Buljan) Slovenskog stalnog gledališča iz Trsta, kao i predstave “Sclavi - emigrantska pesma” (Viliam Dočolomanski) grupe “Farma u pećini” iz Praga i “Pevajte i budite radosni” Kraljevskog flamanskog teatra iz Brisela.
Prema navodima ZKM-a, izuzetno interesovanje publike i medija za taj ciklus potvdio je njegov cilj da zagrebačkoj publici u periodu bez festivalske ponude omogući uvid u kretanja na recentnoj evropskoj pozorišnoj sceni.
Sajt ZKM-a je www.zekaem.hr
