Makedonski mediji oborili rekord u tužbama zbog klevete

Dve godine pošto je vlada obećala da neće tužiti novinare, medije tuže više nego ikad, a mnogi tvrde da je jedino rešenje potpuna dekriminalizacija klevete.

Dve godine pošto je vlada obećala da neće tužiti novinare, medije tuže više nego ikad, a mnogi tvrde da je jedino rešenje potpuna dekriminalizacija klevete.

Piše: Saše Dimovski*

Prošle godine podnet je rekordan broj krivičnih prijava zbog klevete protiv makedonskih novinara, ukupno 170.

Većina tužbi podneta je protiv novinara istraživača ili izveštača koji rade za medije koji su kritički nastrojeni prema vladi Nikole Gruevskog i njegove stranke VMRO-DPMNE.

Pre dve godine, vlada je obećala da će prestati da tuži novinare. Ali, tuženi tvrde da je situacija trenutno gora nego ikad, a da se sve očigledno radi da bi se zastrašili mediji.

Prema sudskim spisima u koje je Balkan insajt imao uvid novinare najviše tuže političari. Drugi, koji najčešće stoje iza tužbi su sudije, opštinski zvaničnici, direktori kompanija, vlasnici medija i sportski klubovi.

U političkom nedeljniku Fokus, kojeg su za 15 godina postojanja napadale sve vlade, kažu da su nedavno zatrpani tužbama političara, sudija i advokata.

Među tužiteljima je i jedan vlasnik medija i parlamentarac na čelu male partije koja je deo vlade.

„Naša sudbina je tužni odraz stanja makedonske demokratije i slobode medija“, kaže za Balkan insajt Jadranka Kostova, urednica Fokusa.

Ona tvrdi da je teško boriti se na sudu protiv moćnih mogula koji su tesno povezani sa politikom i medijima. „Očigledno nije poželjno pisati o greškama i korupciji ljudi na vlasti u Makedoniji ako želite da izbegnete tužbu zbog klevete“, kaže Kostova.

„Naravno, napadati opoziciju je u redu, sledeći primer provladinih medija“, dodaje ona.

Fokus je toliko zabrinut zbog porasta broja tužbi protiv medija da se obratio stranim ambasadama i međunarodnim novinarskim organizacijama.

U pismu redakcije od 10. februara kaže se da, iako se staraju da su njihovi članci uvek “potkrepljeni dokazima, na njihovu adresu sve češće stižu tužbe zbog klevete.“
Branko Geroski, urednik dnevnika Spic, kaže da su njegove novine nedavno dobile na desetinu tužbi, od političara, drugih novinara i zvaničnih portparola. Jedna je stigla od gradonačelnika Skoplja koji je pripadnik partije VMRO DPMNE.

Geroski kaže da su tužbe nastavile da pristižu iako je vladajuća stranka pre dve godine obećala da će prestati da tuži novinare, kada je premijer Gruevski poručio zvaničnicima i predstavnicima vlasti iz njegove stranke da prestanu sa tužbama.

„Spic su tužili zato što je preneo izjavu opozicionog opštinskog odbornika, iako je članak citirao i odgovor iz opštinske vlasti“, priseća se Geroski. „Sada opština tuži i odbornika i novine“, kaže on za Balkan insajt.

Kostova i Geroski žale se da sudovi primenjuju dvostruke standarde.

„Kad god nas tuže, odlazim na sud, ali ako se slučajno ne pojavim, postoji mogućnost da će me dovesti u pratnji policije”, kaže Geroski. „Ali, to se ne dešava u slučajevima kada sam ja tužitelj“, dodaje on. „U tim slučajevima, ako se optuženi ne pojavi na sudu, njega ne dovodi policija.“

„Mislim da se radi o političkom pritisku“, dodaje on.

Geroski, inače pripadnik lokalne grupe građana, Građani za evropsku Makedoniju, sam je ili sa drugima tužio vladu i zvaničnike iz VMRO-DPMNE, kao i tri novinara, zbog toga što su ih nazvali „grčkim plaćenicima i izdajnicima“, jer grupa zagovara kompromis u dugogodišnjem sporu sa Atinom oko zvaničnog imena Makedonije.

Od oktobra 2010. godine, nevladina koalicija „Za pravično suđenje“ prati procese za klevetu protiv novinara da bi se uverili da ovi imaju fer suđenje.

Koordinator projekta, Aleksandar Blažeski, kaže da je 2010. godine podnet rekordan broj tužbi protiv novinara, čak 170. Od ovih, 96 se sudi u Krivičnom sudu u Skoplju.

„Prateći sudske procese, želimo da vidimo koliki je stepen primene standarda o fer i pravičnim suđenjima u skladu sa članom 6. i članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“, kaže Blaževski za Balkan insajt.

Vesna Stojkovska, koordinator sličnog projekta, koji je nadgledao slučajeve tužbe zbog klevete protiv novinara 2006. godine, kaže da su se broj tužbi i visine sudskih kazni u međuvremenu povećali. „Zbog toga mnoge manje medijske kuće mogu da bankrotiraju“, upozorava ona.

„Zvaničnici treba da pokažu više tolerancije prema javnoj kritici umesto što pokreću sudske procese“, kaže se u izveštaju nevladine koalicije „Za pravično suđenje“ za 2006. godinu.
Prema tim podacima, 2006. godine je protiv novinara podneto svega 27 tužbi zbog klevete, za razliku od 170 od prošle godine. Tada je većina novinara plaćala kazne od 250 do 6.000 eura dok danas te sume mogu da budu mnogo veće.

Dva bivša novinara sa privatne televizijske stanice, Kanal 5, kažu za Balkan insajt da im je sud u januaru 2010. godine naložio da plate 30.000 eura.

Ova astronomska suma određena je kao odšteta za duševnu bol kada su navodno uvredili sudiju. Naloženo im je da plate i dodatnih 2.000 eura za kazne i troškove suđenja.

Ovaj petogodišnji sudski slučaj imao je srećno razrešenje, jer ih je viši sud konačno oslobodio. Drugi novinari nisu uvek tako srećne ruke.

Novo rukovodstvo Makedonskog udruženja novinara, ZNM, izabrano decembra 2010. godine, pokušalo je da ubedi političare da povuku tužbe protiv novinara i da se slože sa novim procedurama prema kojim novinari mogu da se izvine i bez odlaska na sud.

Do sada su ubedili tužitelje da odustanu od 26 tužbi, od kojih je 21 podneo jedan čovek, Boris Stojmenov, vođa male stranke VMRO Vistinska, koalicionog partnera vladajuće stranke.

Stojmenov, koji je i vlasnik TV Kanala 5, tužio je novinare iz desetak medija za objavljivanje izveštaja koji su ga optužili da je bivši kolaboracionista tajne policije stare Jugoslavije. Da su tvrdnje dokazane, morao bi da da ostavku na položaj poslanika u parlamentu.

Državna komisija za lustraciju ga je hitnim postupkom oslobodila optužbi, izjavivši kako ne veruje da je ovaj sarađivao sa tajnom policijom.

Da bi ohrabrila druge da slede njen primer, ZNM je odustala od sopstvene tužbe protiv urednika Sitel TV i dnevne novine Večer, Dragana Pavlovića Latasa. Udruženje je pozvalo i ostale da razreše sporove putem Saveta časti udruženja.

Udruženje je pokrenulo i inicijativu za to da vlada u potpunosti dekriminalizuje klevetu.

„Ovo neće osloboditi novinare odgovornosti (za klevetu); samo želimo da izbegnemo situacije u kojima se tužbe zbog klevete koriste za pritisak na sedmu silu“, kaže Naser Selmani iz ZNM.

Među predlozima strukovnog udruženja, kao privremeno rešenje dok se ne usvoje pravne izmene, predlaže se potpuna amnestija za klevetu u tužbama protiv novinara.

Dalje, oni predlažu i da kada sudovi nalože plaćanje odštete, plati medij a ne imenovani novinar.

Novinari se žale da njihove medijske kuće retko namiruju, ili čak dele, finansijski troškove naloga za odštetu, iako su one objavile informaciju i čak verovatno profitirale od povećanih tiraža ili gledanosti.

Nikola Tupančevski, profesor krivičnog prava na skopskom Univerzitetu Ćirilo i Metodije, kaže da je zakon trenutno prestrog prema novinarima.

„Krivična prijava je najstroži instrument za disciplinovanje nekoga“, kaže on.

Novinari se nadaju da će skupština prihvatiti njihov predlog i u potpunosti dekriminalizovati klevetu. U međuvremenu, lavina tužbi ne prestaje.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, a realizuje ga BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP. Tekstovi su originalno objavljeni u sekciji “Culture watch” na sajtu Balkan Insight.