Mandeljštamovi dobili Spomenik ljubavi

Spomenik ljubavi, posvećen velikom ruskom pesniku Osipu Mandeljštamu i njegovoj supruzi Nadeždi, otkriven je u Sankt Peterburgu u okviru manifestacije posvećene tom umetničkom paru koji se retko razdvajao na duži rok, čak i za vreme pesnikovog progonstva.

Spomenik ljubavi, posvećen velikom ruskom pesniku Osipu Mandeljštamu i njegovoj supruzi Nadeždi, otkriven je u Sankt Peterburgu u okviru manifestacije posvećene tom umetničkom paru koji se retko razdvajao na duži rok, čak i za vreme pesnikovog progonstva.

Spomenik ljubavi otkriven je svečano u dvorištu zdanja Dvanaestog kolegijuma na Vasiljevskom ostrvu, u okviru “Mandeljštamovih dana”, održanih u Peterburgu od 18. do 26. maja, u organizaciji Državnog univerziteta.

Spomenik je rad peterburškog umetnika Hačatura Belija, prema ideji njegovog holandskog kolege, skulptora Hanekea de Mjunka.

Likovi su izvajani u slobodnoj varijanti kako bi omogućili gledocima da stvore sopstvene asocijativne slike. Metalno postolje je ukrašeno plodovima nara koji su u drevnoj Heladi smatrani za simbole bračne vernosti, a na pijedastalu su izliveni stihovi iz prve strofe pesme “Oh, kako ja hoću da živim” (О, как же я хочу) napisane u progonstvu u Voronježu (1937).

Natalija Jakovljena tada nije htela da napusti svog muža, nego je ostala s njim za sve vreme njegovog progonstva.

To je prvi zajednički spomenik koji se podiže bračnom paru Mandeljštam, čije je stvaralaštvo ušlo u svetsko kulturno nasleđe.

“Spomenik ljubavi je znak uvažavanja prema velikom pesniku Mandeljštamu i njegovoj suprizi Nadeždi za njihovu predanost slobodi stvaralaštva i jedno drugome. Mnogi stihovi Mandeljštama do nas su došli samo zahvaljujući tome što ih je sačuvala njegova supruga”, istaknuto je prilikom otkrivanja tog bronzanog monumenta visokog oko tri metra, koji asocira na alegorijsku bronzanu vazu iz koje se uzdiže drvo.

Podizanje Spomenika ljubavi inicirali su vajari Haneke de Mjunk i Sitse Baker, umetnički par iz Holandije, koji je, prema sopstvenom priznanju, decenijama tražio i nalazio nadahnuće za svoje stvaranje u stihovima ruskog pesnika. Sam Beker je u svojim delima, koji predstavljaju kombinciju teksta i slike, koristio kao osnovni fon Mandeljštamove stihove.

Holandski bračni i umetnički par namerava da i u kampusu nekog od univerziteta u Holandiji uskoro podigne spomenik Mandeljštamovima. Tako će njihov projekat “Spomenik ljubavi” biti kompletno završen.

Generalni konzul Holandije u Sankt-Peterburgu Entoni van der Togt rekao je na svečanom otkrivanju Spomenika ljubavi da je poezija Mandeljštama veoma bliska Holanđanima.

Prema njegovim rečima, dvodelna kompozicija Spomenika ljubavi spajaće severnu rusku prestonicu sa jednim od holandskih gradova u kojem će biti podignut isti takav spomenik.

Projekat De Mjunka trebalo je da bude realizovan još 2008. godine, povodom 70-godišnjice pesnikove smrti, ali je traženje odgovarajućeg mesta potrajlo cele dve godine.

Osip Mandeljštam (1891-1938), jedan od najvećih ruskih pesnika XX veka, esejista, prevodilac i književni kritičar, rođen je u Varšavi, a nakon šest godina, njegova porodica se preselila u Peterburg.

Pesničku karijeru počeo je kao simbolista, a krajem 1933. napisao je antistaljinistički epigram “Mi živimo pod sobom ne osećajući zemlju” (Мы жывем под собою не чуя страну...), zbog čega je uhapšen i oteran u progonstvo. Nakon povratka, ponovo je 1938. uhapšen i prognan na Daleki Istok. Umro je od tifusa 27. decembra 1938. u lageru Vladeperpunkru, jednoj od mnogih “stanica” za presedanje i ukrštanje bezbrojnih konvoja prognanika u Staljinovoj imperiji gulaga.

Sajt Državnog univerziteta u Sankt Petersburgu je www.spbu.ru

Branko Rakočević