• Search form

04.01.2021 | 16:32

Manje-više jasne mere zaštite

Manje-više jasne mere zaštite

Muzeji i galerije u Srbiji među prvim su ustanovama kulture koje su otvorene krajem aprila 2020 - još dok je zvanično trajalo vanredno stanje zbog pandemije korona virusa, pa u prvo vreme nisu bile ni poznate precizne epidemiološke mere za nastavak njihovih aktivnosti, posle prinudne selidbe u virtuelno okruženje. Pojedini muzeji, kako se ispostavilo na jednoj od konferencija za novinare Kriznog štaba, kontaktirali su članove tog tela iz reda struke kako bi saznali šta i kako da rade. Iako se publika polako vraća u izložbene prostore, i sami umetnici svedoče za SEEcult.org da uglavnom izbegavaju otvaranja, a galeristi se žale i dalje na neprecizna uputstva i iznenadne promene pravila, posebno ona koja se tiču promene radnog vremena. Kustosima su epidemiološke mere takođe manje-više jasne, a uglavnom ne vide logiku za nametnuta ograničenja. 

Vizuelni umetnik Vuk Vučković izjavio je da mu ništa nije jasno. "U maju sam sa kolegom Petrom Sibinovićem organizovao izložbu u Galeriji ULUS-a, i tada smo mislili da je pandemiji došao kraj. Usledile su još neke izložbe mojih kolega, ali mera gotovo da nije bilo, bili smo opušteni. Međutim, situacija se ubrzo promenila, i od tada retko odlazim na izložbe, a samo jednom sam bio u pozorištu. Svuda poštujem pravila koja su naznačena, ali radije biram da ostanem u ateljeu", naveo je on. Umetnik Danilo Prnjat kaže da se veoma trudi da prati sve pandemijske mere i da ih primenjuje, ali da veliki problem predstavlja to što je veoma teško se informisati o ovim merama koje se iz dana u dan menjaju. I zvanične institucije najčešće ni same nemaju proverene i pravovremene informacije, dodao je Prnjat. I umetnik Vladan Jeremić, koji kaže da su mu jasna  epidemiološka pravila i da misli da su ih galerije i izložbeni prostori zapravo pravila najviše poštovali, smatra da je Krizni štab, međutim, ponekad imao ambivalentne poruke i da je bilo komplikovano snalaziti se i konstantno kalkulisati nove ili stare mere.

Galeristkinja Vesna Latinović, koja vodi Bel art u Novom Sadu, smatra da je protokol mera zaštite u muzejskim i galerijskim prostorima koji objavljuje Krizni štab neprecizan i ponekad kontradiktoran, a sve što nije jasno i precizno navedeno ostavlja mogućnost za različite interpretacije i tumačenja. Ona je pozdravila inicijativu nove ministarke kulture Maje Gojković da kulturne institucije budu izuzete iz opštih mera ograničenja radnog vremena do 18 časova.

I u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu smatraju da zvanični protokoli i pravila često nisu bili dovoljno jasni, jer su uglavnom izdavani uopšteno. "Bilo bi od velikog značaja da je Ministarstvo kulture i informisanja izdavalo detaljnija pojašnjenja za specifične slučajeve, kao na primer da li je dozvoljeno samo pet ljudi u prostoru u isto vreme ili jedna osoba na 4 kvadrata (što u većini galerija znači više od 5 ljudi)? Ako su dozvoljeni koncerti, da li su na primer u galerijama dozvoljena predavanja (s ograničenim brojem ljudi naravno)?", naveli su Lidija Delić, Sanda Kalebić i Iva Kuzmanović.

U Galeriji Rima smatraju da je nejasno pre svega radno vreme.

"Mi sve mere poštujemo - zaštita, distanca, maska, određen broj ljudi u prostoru. Međutim, postoji momenat koji nije jasan. Sada kada se smanjuje ili ograničava radno vreme, nikada se ne pominju delatnosti ove vrste. Mi ne znamo da li smo ograničeni na radno vreme do 18 časova ili do 21 čas. Opet, nekada se istakne da je maloprodaja do 21 čas, a opet kultura do 18... Tu su stvari nejasne.
Mi radimo do 18 sati, ali mislim da treba da budemo izuzeti iz toga, jer se u ovim prostorima ne okuplja veliki broj ljudi, pogotovu posle odluke da ih u prostoru bude pet. Tu ima nejasnoća, ali što se tiče mera, to je u ovoj oblasti kulturnog delovanja jasno, i pridržavamo ih se", naveo je Aleksandar Milojević:

Direktorka Galerije Haos Borka Božović smatra da su protokoli jasni, ali ukazuje da ponekad ima problema sa publikom, jer nisu svi skloni disciplini, niti svi poštuju nametnute okolnosti.

U Šok zadruzi u Novom Sadu smatraju da su mere zaštite jasne, odnosno svode se pre svega na nošenje maski, pranje ruku i održavanje distance.

Kustoskinja u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu Milica Todorović smatra da su pojedina saopštenja kriznih štabova (republičkog i gradskog) sadržala prilično difuzna ili nedovoljno jasna uputstva i preporuke koja su posebno u početku, izazivale nedoumice (npr. da li su dozvoljena neposredna otvaranja izložbi, ili recimo, da li broj istovremenih posetilaca može da varira zavisno od veličine izložbenog prostora…). I  Zorana Đaković Minniti iz Kulturnog centra Beograda ukazuje da se protokoli stalno menjaju, te da "nema neke posebne logike kada je reč o merama koje se odnose na ograničenja".

"Čuvena su pitanja na temu satnice u kojoj virus više ili manje operiše ili tačne distance. Ukratko, niste baš mnogo pametni kalo da se ponašate, jer deluje da su vas argumenti sa druge strane već pobedili, pa se čini da nemate ustvari pravo glasa, niti se nešto baš i pitate. Takav je moj utisak. A što se tiče otvaranja i ponašanja publike, moje iskustvo je da su svi oprezni", navela je ona.

Kustoskinja u Muzeju Jugoslavije Simona Ognjanović smatra da se, osim toga da je obavezno nositi masku, sve ostalo ispostavljalo prilično interpretabilno, i reguliše se od prostora do prostora, od događaja do događaja, uključujući i zahtev za poštovanje fizičke distance.

Darka Radosavljević iz Remonta kaže da joj ništa nije jasno, a na otvaranja izložbi ne ide. Otvaranja je izbegavala i SImona Ognjanović, kao i Marija Radisavčević iz Umetničke galerije "Nadežda Petrović" u Čačku, koja navodi da je to upravo ono što joj posebno i nedostaje.

Kustos u CZKD-u Dejan Vasić smatra da su protokoli i preporuke za institucije i pojedince jasni, ali da se ne bi usudio da kaže i da li su te mere dovoljne. I Vasić je izbegavao otvaranja izložbi, osim onih koje je sam organizovao i za koje se trudio da se svi prisutni pridržavaju propisanih mera.

Za razliku od galerija i muzeja, pa i pozorišta i bioskopa, koji su ponovo otvoreni početkom jeseni, književne manifestacije su potpuno utihnule.

Pisac Srđan V. Tešin kaže da mu epidemiološke mere u kulturi nisu jasne i da mu deluje da se radi po akronimu APP: ako prođe - prođe.

"Ne mogu promocije, izložbe, koncerti, predstave... A mogu splavovi, tržni centri, fudbalske utakmice... Radno vreme nije pogodovalo ustanovama kulture, a mogućnost zaraze na promociji neke knjige mislim da je bila ravna statističkoj grešci. Ipak, treba biti oprezan i treba poštovati mere, ma kako one ponekad delovale neobično. Da li su mogle biti drugačije, sigurno da jesu, ali na rad Kriznog štaba više se nema šta reći, jasno je svima da odluke ne dosnosi struka", dodao je Tešin.

Muzeji u Srbiji, kao i galerije, arhivi i biblioteke, dobili su bili preporuku Ministarstva kulture i informisanja da nastave rad sa posetiocima već 22. aprila - za vreme vanrednog stanja, koje je počelo 15. marta 2020. Preporuka Ministarstva kulture dočekana je sa izvesnim iznenađenjem, a otvaranje vrata za publiku bilo je ipak postepeno i oprezno.

Vanredno stanje podrazumevalo je zabranu kretanja od 18 do pet sati ujutro, a za starije od 65 godina tokom celog dana (osim jedan sat u periodu od 18 do jedan sat posle ponoci u blizini mesta stanovanja). Ukinuto je 6. maja 2020.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r