Miš kao pero Nikole Kostandinovića
Umetnik Nikola Kostandinović predstavlja se samostalnom izložbom stotinak crteža, ilustracija i karikatura, pod naslovom “Miš kao pero”, u galeriji beogradskog Art centra, gde će 14. februara biti održan i razgovor sa autorom. Izložbu je svečano otvorio 7. februara prof. dr Milan Ristović, autor studioznog teksta “Pero i ’miš’: ili kako crtati električnim tušem” u pratećem katalogu izložbe.
Umetnik Nikola Kostandinović predstavlja se samostalnom izložbom stotinak crteža, ilustracija i karikatura, pod naslovom “Miš kao pero”, u galeriji beogradskog Art centra, gde će 14. februara biti održan i razgovor sa autorom.
Izložbu je svečano otvorio 7. februara prof. dr Milan Ristović, autor studioznog teksta “Pero i ’miš’: ili kako crtati električnim tušem” u pratećem katalogu izložbe.
Kako navodi Ristović, plodotvorni Kostandinović već “četrdeset godina (ili tako nekako) seje za sobom, odavno izgubivši račun, neverovatnu količinu ‘grafičkih tragova’, trošeći malo more tuša i štamparske boje. Puni stranice dnevne i nedeljne štampe ilustracijama, karikaturama i stripovima, dajući osobeni pečat jednoj celoj, tematski veoma raznolikoj, knjižnici čije su naslovne strane, čak i neprivlačnoj tekstualnoj sadržini, svojom likovnom svežinom pružale više prilike da dođe u ruke čitalaca.
Kada je 1972. godine stigao u Beograd na studije arhitekture, u prtljagu je doneo svoje crteže, koji su svedočili o snažnoj želji za izražavanjem likovnim jezikom, potrebi da se linijom, crtežom, sudarima crnog i belog, ali i bojom, govori o jednom osećanju i tumačenju sveta, onako kao se prelamao kroz svest jednog mladog, radoznalog čoveka. Susret sa svetom štampe, onom neizbežnom mešavinom adrenalina i štamparske boje, sa organizovanim haosom novinskih redakcija, uzbuđenjem kada se ugledaju sveže odštampane karikature i ilustracije i ulazak u jedan, bučan, šarolik, dinamičan, kretivan krug mladih ljudi, koji se vremenom širio, pokrivajući dobar deo jugoslovenskog prostora, doveo je neminovno do toga da je rad u studentskoj štampi, zanimanje za sve ono što je bilo vezano za grafičko-likovno oblikovanje novina, časopisa i knjiga, za karikaturu, ilustraciju, strip i fotografiju potisnulo arhitekturu. Gubitak za arhitekturu - možda! Dobitak za grafički dizajn - sigurno!”, naveo je Ristović.
Kostandinović je, kako je dodao Ristović, strastveni crtač kome je sopstveno iskustvo bilo dovoljna škola, otrovao se rano čudnim, teškim, mirisima u neprovetrenim redakcijskim sobama, prvo studentskih i omladinskih listova, upravo u onom “međuvremenu” 70-ih, obeleženim postšezdesetosmaškom reakcijom, kao uvodom u neuspešnu regeneraciju jednog političkog sistema, čiji je vođa svojim fizičkim odlaskom nagovestio i dugotrajan, mučan kraj celog eksperimenta.
Ristović je ukazao i da je upravo to vreme, uprkos svemu, bilo plodno okruženje za celu jednu generaciju crtača čija se izražena anarhoidnost i mladalački inat ispoljavao kroz najraznovrsnija traganja za onim sredstvima izražavanja koja će biti najpogodnije oruđe za isticanje svoje stvaralačke pobune. Ako ne najglasniji njen član, Kostandinović je bio među najplodnijim i po izrazu najosobenijim pripadnicima generacije koja je zaslužna za (neskromno tako nazvano!) “zlatno doba” jugoslovenskog, po mnogo čemu avangardnog stripa.
Tako je Kostandinović, na prvi pogled u celoj ovoj razbarušenoj grupi (koja se menjala po sastavu i brojnosti, ali i po karakteru) po naravi najmanje radikalan, kroz stripove, karikature i ilustracije u “Studentu”, “Vidicima”, “Poletu”, brzo pronašao svoj jezik, čist i oslobođen grafičke i tekstualne suvišnosti i zbog toga izuzetno vizuelno upečatljiv.
U njemu su se 70-ih mogli prepoznati odjeci uticaja tada vodećih majstora avangardnog stripa (Munoz-Sampajo, Robert Krumb, Moebius), čije je likove ponekad koristio kao predloške za svoje ironično, “kvadratno” viđenje sveta. U njegovim stripovima iz tog perioda (autor je i jedinog stripa koji se tih godina, a i kasnije, bavio modernim terorizmom), ima ironije, ali i neke čudne zaumnosti, dok je u karikaturama oštriji, često nemilosrdan do sarkazma.
On je, takođe, učinio puno na uvođenju jedne nove grafičke kulture u do tada ujednačeno sivo područje ovog ogranka štampe. Čak ni kasniji “ulazak u mašinu” svakodnevnog rada u redakcijama velikih listova nije uspeo da potre njegovu inventivnost s početka karijere. On je zbog toga, devedesetih među prvima brzo i uspešno prihvatio dramatičnu promenu koju je sa sobom doneo prodor računarske tehnologije u sve oblasti grafičkog izraza. Elektronika je samo podstakla njegov eksperimentatorski duh.
Tako je poslednjih deset-petneast godina i Kostandinović izgrađivao svoj virtuelni, grafički svet na ruševinama onog stvarnog, ali uvek upozoravajući, na svoj diskretni način, da među njima uvek ostaju otvorena vrata... Imao je on, kada je trebalo, svoje iskorake, mnogo neposrednija, žestoka kritička (efektno grafički oblikovana) suočavanja s najopasnijim manifestacijama mučnih, ponižavajućih godina opšte društvene, političke, kulturne i svake druge metastaze. O tome najrečitije govore njegovi kolaži i fotomontaže na kojima se snagom bespoštednog satiričara poigravao likovima najmoćnijih, nedodirljivih ličnosti političke scene.
Odbacivanje olovke, pera, tuša i četkice, poslednjih desetak godina, imalo je kao rezultat dalje grafičko “čišćenje” creteža, njegovo sažimanja na bitno, približavanje simbolu. Likovna poruka je ostala jasna i čitljiva. Linija, izvučena sredstvima korišćenim poslednjih nekoliko milenijuma, bilo ona sastavljena od elektronskih impulsa “zapisana” na ekranu, uvek je bila uvod u avanturu likovnog jezika; sposobnost da se njime vlada suvereno i prirodno, da se izgrađuje njegova likovna sintaksa, oseća njegovo pulsiranje i ritam - osobine su koje je Kostandinović kroz veliki stvaralački opus decenijama pokazivao, nenametljivo, ali uvek ubedljivo.
“Ovde je, opet onaj isti, s perom u jednoj i ‘mišem’ u drugoj ruci, podjednako dobar i siguran na papiru i treperavoj svetlosti računarskog ekrana, spreman za nove eksperimente”, istakao je Ristović.
Izabrani radovi samo su mali deo plodova njegove orgomne radne i stvaralačke energije, trošenih tokom proteklih decenija na stranicama dnevne i nedeljne štampe, na ulepšavanje knjiga, na dobrodušne satirične komentare, mnogo češće na snažnim sredstvima oblikovanu kritiku, poruke koje imaju prirodu bokserskog udarca u najosetljivije mesto.
Prema navodima Ristovića, njihova poruka ne izaziva lako smeh, već traži aktivno “čitanje” i dešifrovanje. Ne zbog intelektualne pretencioznosti, već jednog složenijeg autorovog jezika koji traži “učestvovanje” u otkrivanju različitih nivoa i stepena “gorko-smešnog” u njegovim crtežima, fotomontažama, stripovima, kolažima, ali suočavanje s onim tamnijim slojem jednog makabričnog i pesimističkog viđenja ljudskih postupaka i njihovih rezultata.
Kostandinović je imao, uostalom, dovoljno razloga i motiva da svoj mladalački, svetliji i grafički optimističkiji i šareniji univerzum, posle sivila beskonačnih godina opšte društvene, ekonomske i ratne krize, oboji oporijim i oštrijim tonovima. Neki od njegovih radova nastalih 90-ih imaju bolnu upečatljivost operacije izvedene bez anastezije. Pored jasnog kritičkog odnosa prema politici, izrugivanju iluzijama moći, nasilju, destruktivnom u ljudskoj prirodi - koji je ostao nepatvoreno iskren još iz studenstkih dana - ostavio je prostora i za svoje ironične aluzije na večite probleme ljudske seksualnosti.
Poslednjih godina njegove radove moguće je često videti kao likovnu “dopunu” komentara u dnevnom listu “Politika”, grafički još svedenijih, ali ne manje sadržajnih i upečatljivih.
Radovi na izložbi u Art centru samo su još očiglednija potvrda da je Kostandinović ostao mladalački radoznao, spreman da se menja, da prihvata izazove novih tehnologija, prilagođavajući ih potrebama svoje umetnosti, da nastavi, bez obzira na sredstva kojima se služi, da svojim linijama popunjava beline, ali i da ih dalje, ciljajući precizno, odapinje kao dobro naoštrene strelice… Ostao je i nenametljiv, ali uvek prisutan i dosledan, istakao je u katalogu Milan Ristović.
Samostalni umetnik od 1993. godine, Nikola Kostandinović (Kladovo, 1954), studirao je arhitekturu (1972-1977) i član je ULUPUDS-a od 1978. godine. Bavi se profesionalno grafičkim dizajnom (plakati, knjige, časopisi i novine), stripom, ilustracijom, karikaturom i digitalnom fotografijom.
Od 1974. objavljuje karikature, ilustracije, stripove i grafička rešenja naslovnih strana u listovima: “Polet” (Zagreb), “Mladina” (Ljubljana), “Mladost”, “Student”, “Omladinske novine”, “Borba”, “Rad”, “Nin”, “Duga”, “Tajne”, “Galaksija”, “Politika ekspres”, “Blitz”, “Reporter”, “Jež”, “Vreme”, “Komunist”, “Politika”, “Nin” i “Ekonomist” (Beograd), kao i u “Helsingborgs Dagblad” i “Kommentar” (Švedska).
Tokom gotovo četiri decenije Kostandinović je bio grafički urednik više listova, časopisa i izdavačkih kuća, dao je likovno-grafički identitet edicijama: “Ideje” (izdanje kuće “Mladost”, Beograd), “Mixed media” (IP “Rad”, Beograd), “IES” (Institut za evropske studije, Beograd), prvog, drugog i trećeg kola “Ilustrovane istorije Srba” (IP “Litera”, Beograd), kao i vizuelni identitet listovima “Borba” i “Potrošački glas”, časopisu “Republika” i izdanjima kuće “ZAM” (svi iz Beograda).
U potonjem istoimenom časopisu bio je art direktor, kao i u beogradskim časopisima “Danga”, “The Belgrade Times”, “Vino”, “Književni glasnik”, “Koreni”, “Otadžbina”, “Žaoka”, “Misterije”, izdavačkim kućama “Akademia Nova” i “Clio”, kao i edicije “Ilustrovana istorija Čeha” (IP “Litera”, Prag).
Od 2002. godine dizajner je nedeljnika “Prosvetni pregled”, lista prosvetnih radnika Srbije.
U Umetničkom savetu novog Art (expo/info/edu) centra lepih umetnosti, dizajna i zanata, Beograd (Kralja Petra 71) su Zora Davidović (predsednica), Rade Marković, Goran Lončar, Mario Bjelanović i Gordana Krajačić.
Art centar programski deluje u okviru beogradske NVO “Per ASPERA” - za stvaralaštvo, plasman autora i dela, informatiku, obrazovanje i negovanje lepih umetnosti, dizajna i zanata, čiji direktor je Darko Čonkić. Organizacija “Per ASPERA” je i izdavač kataloga izložbe, uz prateći kompakt disk.
Izložbu radova Kostandinovića “Miš kao pero” u galeriji Art centra, natkriljenoj geslom “Ostavština za budućnost”, publika može pogledati naredne dve nedelje.
Sajt Art centra je www.artcentar.rs
Dimitrije Stefanović
