Nastavak digitalnog očuvanja filmskog blaga
Projekat digitalne restauracije klasika srpske kinematografije Vip Kinoteka, realizovan u saradnji Jugoslovenske kinoteke i kompanije Vip mobile, sačuvao je legendarne naslove koje potpisuju reditelji Slobodan Šijan, Goran Marković, Živojin Pavlović, Srđan Karanović, Živko Nikolić i Goran Paskaljević, a s obzirom na značaj tog poduhvata, najavljen je i njegov nastavak.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić najavio je nastavak projekta Vip Kinoteka, kao i nastojanje da se već restaurisani klasici plasiraju na međunarodnu scenu, s obzirom da važni svetski festivali sve više poklanjaju pažnju filmskoj baštini.
Nakon premijerne projekcije digitalno restaurisane verzije filma “Miris poljskog cveća” Srđana Karanovića, Pantelić je zahvalio na saradnji kompaniji Vip mobile koja je prepoznala i podržala taj projekat, kao i preduzeću Centar film koje je producent većeg broja naslova odabranih za Vip Kinoteku.
U okviru projekta Vip Kinoteka do sada su digitalno restaurisani Karanovićevi filmovi “Miris poljskog cveća” i “Petrijin venac”, zatim filmovi Gorana Markovića "Nacionalna klasa" i "Specijalno vaspitanje", te “Varljivo leto ‘68” Gorana Paskaljevića, “Lepota poroka” Živka Nikolića (1941-2001), “Maratonci trče počasni krug” i “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana i “Kad budem mrtav i beo” Živojina Pavlovića.
Reč je o filmovima snimljenim u periodu od 1967. do 1993. godine, koji se nalaze na listi sto srpskih filmova koji su dobili status kulturnog dobra od velikog značaja.
Odeljenje za digitalizaciju i digitalnu restauraciju Kinoteke stoji iza celokupnog složenog procesa, koji se u potpunosti sprovodi u Srbiji, a kvalitet restauracije podrazumeva da je Kinoteka u posedu negativa koji se po zakonu čuvaju u njenom Arhivu u Košutnjaku,
Digitalno restaurisane verzije srpskih filmskih klasika premijerno su prikazivane tokom ove godine u Jugoslovenskoj kinoteci, uz učešće reditelja i članova ekipe, koji su najčešće emotivno reagovali, prisećajući se i kolega koji nisu više među živima, ali i raznih anegdota sa snimanja.
Nakon premijere filma "Ko to tamo peva", kojim je počeo projekat Vip Kinoteka, a proglašen je za najbolji srpski igrani film ikada, Slobodan Šijan primetio je da je u procesu digitalne restauracije popravljana slika, ali nije popravljen sam film. “Film je isti kao što je i bio. Nadam se da još uvek funkcioniše”, rekao je Šijan.
Kada je premijerno prikazana restaurisana Šijanova kultna crna komedija “Maratonci trče počasni krug”, scenarista Dušan Kovačević rekao je da ga to podseća na čoveka koji je kupio novo odelo. “Obukao se i ponovo ima osećaj da je mlad. Tako će od danas da šeta u novom odelu”, rekao je Kovačević.
Reditelj i scenarista Goran Marković rekao je uoči premijerne projekcije "Specijalnog vaspitanja" da “filmovi, nažalost, gore. I to ne samo oni koji su snimani na zapaljivoj traci, nego svi filmovi nestaju”. “To je takav medij da se jednostavno posle izvesnog vremena pretvara u prah i pepeo. Zato je ovaj napor da se ipak nešto učini, da se filmovi rekonstruišu i digitalizuju vredan pažnje. Mislim da smo mi mala zemlja koja nema mnogo toga da sačuva, ali da su naši filmovi nešto što stvarno vredi. Jer, šta su filmovi? Zapisi o vremenu u kom su nastali. Pogledate jedan film, koji traje sat i po, i tačno znate kako su ljudi izgledali ’77, šta su mislili, šta su osećali, kako je grad izgledao. To je jako važan trenutak i to je nešto što vredi sačuvati”, istakao je Marković.
Jugoslovenska kinoteka već deset godina ima posebno odeljenje za digitalizaciju koja obuhvata i restauraciju dragocene filmske baštine, a po završenom procesu i njeno ponovno prebacivanje na 35-milimetarsku traku, jer se ona, uprkos tehnološkim novitetima, pokazala do sada kao najpouzdaniji nosač audiovizuelnog zapisa.
Više o digitalizaciji filmske baštine pročitajte u intervjuu sa Stevanom Stanićem iz Odeljenja digitalizacije i digitalne restauracije Jugoslovenske kinoteke.
(SEEcult.org)
*Tekst je nastao u okviru projekta Vodič kroz digitalizaciju kulture u Srbiji, koji SEEcult.org realizuje u saradnji sa Centrom za medijsko obrazovanje i kulturu, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije
