Neizvesna podrška za Kulturu
Kulturni šok: ministarstvo ćuti o finansiranju *Piše: Gordana Andrić Sedam kulturnih organizacija iz Beograda biće ugroženo ako Ministarstvo kulture blagovremeno ne obezbedi sredstva za njihovo učešće u međunarodnim projektima. „Provukli bismo se da sada dobijemo podršku. Ako ne, moraćemo da pozajmimo novac, a stvarno ne znam kako i kada ćemo moći da ga vratimo“, kaže Darka Radosavljević iz nezavisne umetničke asocijacije „Remont“, jedne od organizacija pogođenih ovim razvojem događaja.
Kulturni šok: ministarstvo ćuti o finansiranju
*Piše: Gordana Andrić
Sedam kulturnih organizacija iz Beograda biće ugroženo ako Ministarstvo kulture blagovremeno ne obezbedi sredstva za njihovo učešće u međunarodnim projektima.
„Provukli bismo se da sada dobijemo podršku. Ako ne, moraćemo da pozajmimo novac, a stvarno ne znam kako i kada ćemo moći da ga vratimo“, kaže Darka Radosavljević iz nezavisne umetničke asocijacije „Remont“, jedne od organizacija pogođenih ovim razvojem događaja.
Drugima preti slična sudbina. Oni rizikuju da se osramote, ili da im se desi nešto još gore pred međunarodnim partnerima, dok su u nemogućnosti da dovrše projekte ili nagomilavaju dugove da bi izmirili svoje obaveze.
Program Evropske unije, „Kultura 2007-2013“, uspostavljen je da bi podstakao evropsku interkulturnu saradnju, sa projektima koje finansiraju ili kojima rukovode organizacije iz dve ili više zemalja. Ministarstvo kulture se prijavilo u ime Srbije za program u februaru 2008. godine i devet kulturnih ustanova je učestvovalo u njemu do kraja 2009. godine.
Dobitnici prošlogodišnjeg konkursa, za programe koji počinju u 2010. godini, objavljeni su u aprilu i sedam novih projekata u kojima učestvuju srpske ustanove dobile su odobrenje za finansiranje od strane Evropske unije.
Pedeset posto troškova pokriva se iz fondova Evropske unije, a organizacije koje učestvuju u projektima imaju obavezu da same pronađu ostatak sredstava iako je 2009. godine značajan deo obaveza zajedničkog finansiranja srpskih partnera obezbeđivala država.
Aplikanti za projekat tokom 2009. godine tvrdili su da su dobili uveravanja od predstavnika ministarstva da će im država pomoći u finansiranju 2010. godine, a 21. maja ove godine, aplikanti za projekte u 2011. godini dobili su slična obećanja od predstavnice ministarstva Lole Joksimović.
Dokumenti okačeni na internet stranicu Ministarstva kulture to i potvrđuju.
Međutim, uprkos tome što su oni podneli prijave za učešće u finansiranju Ministarstvu kulture još u junu, ministarstvo tek treba da donese odluku o tome da li će i u kom iznosu pomoći sa finansiranjem.
Nela Antonović iz beogradskog pozorišta „Mimart“, srpski partner u međunarodnom projektu, „Probudi se“, kaže za Balkan Insight da je više puta pokušala da stupi u vezu sa ministarstvom da bi saznala može li da računa na njihovu podršku.
„Čekala sam na njihov odgovor mesecima i zaista sam postala nervozna. Nisam mogla da verujem da ne postoji baš niko ko može da nam kaže šta se dešava ili samo da nam potvrdi da je dokumentacija koju sam poslala primljena“, kaže Antonovićeva. „Sada, pet meseci kasnije, rečeno mi je da ćemo dobiti sredstva, ali još uvek ne znam koliko niti kada.“
Direktorka „Remonta“ Darka Radosavljević ima pesimističan stav prema čitavoj stvari. „Na brojnim prezentacijama vlade čuli smo da će pobednički projekti dobiti podršku ministarstva. Ministarstvo zna da Evropska komisija finansira samo deo svakog projekta, ono takođe zna koji su projekti odabrani, čak i pre nego što su umetnici obavešteni o tome. Očekivali smo da će reagovati mnogo brže.
Ne znam šta da mislim, čak sam čula iz nekih izvora da je ministarstvo odlučilo da uopšte ne učestvuje u kofinansiranju“, kaže ona.
Izgleda da ni samo Ministarstvo ne zna šta će se tačno dogoditi.
Isprva je Milica Pavlović, zadužena za Evropske integracije na polju kulture pri ministarstvu, izjavila za Balkan Insight da ministarstvo još uvek razmišlja da li da finansira projekat ili ne, ali nekih desetak dana kasnije stav se izgleda potpuno promenio.
„Nije istina da ministarstvo neće kofinansirati projekte. Razmišljamo o tome koje projekte da podržimo i koji nivo finansiranja možemo da obezbedimo“, kaže Pavlovićeva.
Međutim, ona nije mogla da kaže kada će ministarstvo doneti odluku, dodajući da donošenje odluke o kofinansiranju projekata „nije jednostavno.“
I, dok čeka na presudu ministarstva, „Remont“ već kasni sa svojim doprinosom projektu „Artyčok TV“. Projekat je pokrenut u maju i obaveza „Remonta“ je da proizvede četiri televizijska priloga mesečno, ali zbog finansijskih ograničenja uspeli su da proizvedu samo dva.
Radosavljevićeva iz „Remonta“ kaže da ako vlada bude odlagala svoju odluku o kofinasiranju sve do trenutka kada kulturni radnici više neće biti u stanju da sprovedu svoje projekte, te organizacije će izgubiti poštovanje svojih partnera.
„Mogli bismo da izgubimo kredibilitet... koji će posle biti jako teško povratiti.
Ovo je ozbiljna politička poruka – s jedne strane, Srbija tvrdi da podržava integracije, ali kada stvari treba da se sprovedu u delo, niko ništa ne radi”, kaže Radosavljevićeva.
Ona smatra da sve ovo može da utiče na buduća angažovanja organizacija iz Srbije u kulturnom programu Evropske unije.
„Činjenica je da, ako se ovo nastavi, niko neće želeti da aplicira. Niko neće želeti da dobije fondove Evropske unije za projekte, jer bez finansijske stabilnosti, učešće u Programu vam samo donosi probleme.“
REGION
I učesnici i ministarstva iz regiona potvrdili su važnost programa „Kultura 2007 – 2013“, ističući prednosti međunarodne saradnje i razmene znanja i profesionalizma neophodnog da bi se zadovoljili strogi kriterijumi programa.
Iako zemlje koje učestvuju u programu nisu obavezne da podrže projekte, većina vlada je, međutim, odlučila da pomogne.
HRVATSKA
Hrvatska je jedina zemlja u regionu koja je usvojila Pravilnik kriterijuma za kofinansiranje projekata odobrenih od strane Evropske unije.
Prema Pravilniku, aplikanti za program „Kultura 2007 – 2013“ koji nameravaju da zatraže kofinansiranje od Ministarstva kulture, moraju da obaveste ministarstvo u roku od 15 dana o svojoj nameri da podnesu svoje predloge za projekat Evropskoj komisiji. Kofinansiranje ministarstva ne sme da prelazi 60 posto obaveza učesnika iz Hrvatske.
Broj projekata koji će biti podržani određuje se svake godine pošto Ministarstvo kulture dobije rezultate konkursa i donese odluku o raspoloživim sredstvima iz državnog budžeta.
SLOVENIJA
U Sloveniji stvari stoje drugačije. Iako Ministarstvo kulture nije usvojilo formalni program, aplikanti su tokom prve dve godine programa dobijali nekakva sredstva. Za naredne tri godine nije obezbeđeno nikakvo kofinansiranje.
Međutim, ministarstvo je nedavno najavilo svoju nameru da retroaktivno kofinansira projekte koje je Evropska komisija odabrala 2008. i 2009. godine i obezbedi finansiranje za narednu godinu.
„Podrška individualnim organizacijama biće obezbeđena u skladu sa obimom projekta i... učešćem domaćih partnera. Broj projekata u kojima učestvuju slovenačke organizacije u 2011. godini prilično je visok, ima ih skoro 50, tako da će kulturni radnici moći da dobiju pomoć od svega 10-15 posto,” kaže se u pisanom odgovoru slovenačkog ministarstva kulture za Balkan Insight.
MAKEDONIJA
Makedonsko ministarstvo kulture nije definisalo procenat kofinansiranja projekata podržanih od Kulturnog programa. Međutim, makedonski kulturni radnici koji su učestvovali u projektima koje finansira Kulturni program Evropske unije, mogu da zatraže finansijsku pomoć ministarstva na godišnjem nivou.
„Ministarstvo je podržalo skoro sve makedonske kulturne radnike koji su deo Kulturnog programa Evropske unije, ali procenat (kofinansiranja) nije definisan. Do ove godine, podrška ministarstva kretala se od 10 do 80 posto iznosa koji su zatražili makedonski kulturni radnici.
Prošle godine, zbog recesije i smanjenog budžeta Ministarstva, makedonski kulturni radnici koji su deo kulturnih projekata Evropske unije dobili su veoma mali iznos finansijske pomoći”, kaže Biljana Prentoska iz Ministarstva kulture Makedonije.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)” koji je posvećen analitičkom izveštavanju o kulturnim politikama na Zapadnom Balkanu, a realizuje ga Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN). SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP). Tekstovi su originalno objavljeni u okviru sekcije “Culture watch” na sajtu BIRN-a, a zainteresovani se mogu prijaviti i na mesečni “Culture Watch” bilten.
