Nita Zećiri: Stalna borba nezavisne kulture za opstanak

Fondacija 17 je jedna od mnogih nevladinih kulturnih organizacija na Kosovu koje se suočavaju sa različitim izazovima u svakodnevnoj praksi – kao rezultat pandemije u protekle dve godine, ali i kao posledica neodgovarajuće kulturne politike i nedostatka finansijskih sredstava za umetnost i kulturu. Izvršna direktorka Nita Zećiri (Zeqiri) govori u intervjuu za SEEcult.org o dostignućima Fondacije 17 i njenim glavnim projektima, kao i o situaciji na nezavisnoj kulturnoj sceni na Kosovu generalno, koja podrazumeva kontinuiranu borbu organizacija u oblasti kulture i umetnosti da opstanu i dalje razvijaju aktivnosti.

– Fondacija 17 osnovana je 2018. godine u Prištini kao neprofitna organizacija sa misijom da osnaži kulturni aktivizam u cilju razvoja društva kroz tri glavna programa: Umetnost i kulturu, Građanski aktivizam i Projektni prostor. Šta su vaši najznačajniji projekti i dostignuća?

Nita Zećiri: Fondacija 17 u poslednje tri godine imala je mnoge događaje, među kojima bismo izdvojili: otvaranje Projektnog prostora 17 (Project Space 17) i njegov javni program od oko 200 događaja sa okvirno 5.000 učesnika; realizaciju naše četiri edicije Metamorfozis, dve publikacije zasnovane na istraživanjima u okviru projekta Metamorfozis; izložbu “Metamorfozis” u Avinjonu u Francuskoj; pripremu dokumentacije za uključenje Bioskopa Rina na Listu kulturnog nasleđa pod privremenom zaštitom; realizaciju dva izdanja naše Infrared rezidencije i izložbe, kroz koje je prošlo 30 umetnika; realizaciju rezidencije Matanë u saradnji sa Kućom umetnosti u Skadru; realizaciju tri faze projekta Pikëpamja, uključujući osnovni modul i školu kroz koje je 200 mladih ljudi imalo priliku da se edukuje; objavljivanje dve knjige i onlajn platforme u okviru projekta Pikëpamja, usmerenog na osnaživanje mladih da se angažuju u odlučivanju u lokalnim zajednicama; potpisivanje memoranduma o korišćenju Hivzi Sulejmani kuće za Rezidenciju 17; potpisivanje memoranduma za korišćenje Kacallarët prostora, zajedno sa CHwB i Qendra Multimedia; prezentacija Fondacije 17 na međunarodnoj konferenciji Act Now u Beču; uspešna kampanja Kosovo Ideas za podršku Galeriji 17, njeno otvaranje i prva regionalna izložba u Galeriji 17; učešće Fondacije 17 u procesima zagovaranja kulturne politike za umetnost, kulturu i javni prostor; saradnja sa brojnim pojedincima i organizacijama zasnovana na demokratskim principima i zajedničkim programskim ciljevima; razvoj i reaktiviranje plana za škole u regionu Kamenice koje nisu u funkciju, sa fokusom na Lisocka školu.

– Kako je pandemija uticala na vaše aktivnosti i na kulturnu scenu na Kosovu generalno?

Nita Zećiri: Pandemija je znatno uticala na naše aktivnosti i kulturenu scenu uopšte. Mere tokom lokdauna značile su da moramo da zatvorimo naše prostore i odložimo javne programe. Čak i kada su restriktivne mere ublažene, ostalo je ograničenje broja publike od 30% o 50% kapaciteta prostora, što je u našem slučaju značilo da možemo da imamo događaje za svega nekoliko ljudi, s obzirom na mali kapacitet našeg fizičkog prostora. Uz to, nastavljeni su problemi slabog finansiranja i sponzorisanja, što je dovelo u pitanje čak i opstanak naše organizacije i dovelo do stvaranja borbe većine umetničkih i kulturnih organizacija da prežive. Kada je bilo moguće, prilagođavali smo program situaciji i stvarali hibridne modele, kombinujući onlajn i oflajn formate događaja, kao što je radila i većina drugih organizacija u oblasti kulture i umetnosti. Pojedini festivali su otkazani, neki su se prebacili na onlajn izdanja ili su primenili hibridne modele. Izložbe su organizovane bez publike/otvaranja. Bioskopi i pozorišta suočili su se sa retsitktivnim merama još duže, a kada im je dozvoljeno da ponovo otvore vrata za publiku, morali su da ograniče njen broj. Za vreme lokdauna pozorišta su igrala neke od starijih predstava. Čak i kada nam je dozvoljeno da organizujemo događaje i imamo javne aktivnosti, to je bilo prilično teško, jer smo se kontinuirano suočavali sa restriktivnim merama, a kao što se moglo i očekivati – publika je određeno vreme nastavila da izbegava javne događaje sa većim brojem ljudi i u zatvorenim prostorima.

Fondacija 17, Metamorfozis II, umetnik Fitore Isufi KOJA, Flirting with leftovers, 2019, foto: Majlinda Hoxha

– Koji su glavni problemi nezavisne kulturne scene bili pre pandemije, a koji su novi izazovi koji su nastali tokom epidemiološke krize?

Nita Zećiri: Nezavisna kulturna scena bila je u krhkom stanju i pre pandemije usled ogranicenog javnog finansiranja, ograničenih mogućnosti za sponzorisanje i krute kulturne politike. Većini umetničkih i kulturnih organizacija nedostaje bazično finansiranje i uglavnom deluju na osnovu projekata, suočavajući se tako sa teškoćama da imaju zaokružene godišnje programe i pokriju operativne troškove. Pandemija je dodatno otežala tu situaciju, dovodeći u pitanje i samo postojanje nezavisne kulturne scene. Iskusili smo kako nedostatak finansija i smanjenje sredstava za umetnost i kulturu mogu da budu čak i drastičniji nego do sada. Nezavisna kulturna scena počela je da se suočava sa većim problemima i teškoćama ne samo u pogledu programa i operativnog delovanja, već i na nivou mogućnosti za pribavljanje sredstava. Na primer, mi smo morali da zatvorimo naš prostor na osnovu vladine odluke da otkaže sve javne kulturne aktivnosti. To je značilo da smo takođe morali da otkažemo drugim organizacijama zakup prostora, što je izvor našeg prihoda za pokrivanje operativnih troškova i sam prostor. Iako smo neke aktivnosti prilagodili onlajn formatu, efekat nije isti i deo ekonomskih aktivnosti u našem prostoru potpuno je zaustavljen, a na osnovu toga smo uspevali da pokrijemo delom troškove zakupa prostora i obezbedimo deo sredstava za ljude koji su tu angažovani. Imali smo stoga teškoće da plaćamo zakup i ljude u potpunosti. Bilo je veoma teško prikupljati sredstva za osoblje i zakup prostora, a nemati aktivnosti u tom periodu, budući da je celokupno naše finansiranje projektno zasnovano i tako je i sada. Takođe, mnogi donatori su se fokusirali na podršku područjima u kojima je situacija bila urgentnija i direktno ugrožena pandemijom. U istoj situaciji su se našle i druge organizacije sa nezavisne kulturne scene. Otkazivanje događaja i zatvaranje prostora za publiku dovelo je stoga mnoge organizacije u situaciju da nemaju prihode za plaćanje zakupa, zaposlene i angažovane umetnike.

– Pandemija je posebno otežala šitom regiona inače tešku poziciju slobodnih umetnika i kulturnih radnika. Kakva je situacija na Kosovu u tom pogledu?

Nita Zećiri: Pozicija freelance umetnika i kulturnih radnika bila je teška i nastavlja da bude teška, s obzirom na nedostatak infrastrukturne i sistemske podrške. Zbog otkazivanja svih kulturnih događaja, slobodni umetnici i kulturni radnici morali su da se izbore sa činjenicom da su njihovi angažmani ili odloženi, ili otkazani ili preformatirani. U mnogim slučajevima to je značilo da su ostali bez bilo kakvih prihoda. Nije bilo, niti sada ima bilo kakvih mera kulturne politike koje bi predvidele zaštitu i (finansijsku) podršku freelance umetnicima i kulturnim radnicima u takvim slučajevima kao što je pandemija – drugim mehanizmima grantova/subvencija.

Fondacija 17, Galerija 17, kustoskinja Natalija Vujošević, Make me coffee make me a sandwich, 2021, foto: Atdhe Mulla

– Kako biste opisali kulturnu politiku Kosova, posebno za vreme pandemije? Da li je bilo neke pomoći kulturnom sektoru na nacionalnom ili lokalnom nivou za vreme pandemije?

Nita Zeqiri: Kosovo ima slabu kulturnu politiku. Očekujemo zakon o kulturi, koji je u procesu izrade, nadajući se da će se odnositi na neka od stalnih i sistemskih pitanja sa kojima se kulturni sektor na Kosovu suočava. Posebno se nadamo da će biti osnova za stabilniju podršku, koja bi stvorila prostor za održanje i dalji razvoj sektora kulture. S obzirom na to šta smo iskusili, pandemija je učinila vidljivim koliko je slab kulturni sektor u pogledu održivosti, uključujući većinu nezavisnih kulturnih organizacija kojima nedostaje bazično finansiranje. Iako je za vreme pandemije bilo pokušaja obezbeđivanja podrške nezavisnoj sceni, kroz mehanizme hitnih mera pomoći, to nije bio adekvatan odgovor na naše potrebe i zahteve. Razlog za to je što je budžet za kulturu neodgovarajući i zato što je dobijanje podrške bilo uslovljeno produkcijom, a to nije bilo moguće s obzirom na teškoće prouzrokovane pandemijom.

– Bilo je nekoliko inicijativa organizacija na kosovskoj nezavisnoj sceni tokom proteklih par decenija za stvaranje mreže ili udruživanja u cilju uticaja na promenu kulturne politike. Koliko je umrežavanje važno i koja je vaša pozicija u tom kontekstu?

Nita Zeqiri: Jedna od osnovnih vrednosti na kojima je zasnovana Fondacija 17 je saradnja. Kolaborativni pristup važi za sve što radimo, uključujući interni menadžment i vođenje organizacije, naše aktivnosti i programe i naše angažovanje sa zajednicom i partnerima.

Poštujemo različitost perspektiva koje pojedinci i grupe donose u proces postizanja naše misije. To je posebno važno u pogledu procesa kulturnih politika. Verujemo da su umrežavanje i zajednički rad ključni za kreiranje sirenrgije i uticaj na kulturnu politiku.

Fondacija 17,  Galerija 17, kustoskinja Natalija Vujošević, Make me coffee make me a sandwich, 2021, foto: Atdhe Mulla

– Vodite Public Space u Prištini koji služi kao co-working prostor, ali i kao mesto za različite kulturne i umetničke događaje. Kako taj prostor funkcioniše, koliko pojedinaca/organizacija je uključeni i kako se finansira?

Nita Zeqiri: Cilj našeg Project Space programa je da podržimo i održavamo prostore za promišljanje i delovanje u najširem smislu. Naši prostori imaju format interdisciplinarnih centara koji kombinuju intelektualne i kreativne aktivnosti u cilju obezbeđivanja foruma koji može da pruži odgovor na relevantna društvena pitanja. Oni obezbeđuju platformu za angažovanje u konstruktivnom dijalogu ohrabrivanjem postavljanja pitanja koja pomeraju granice i predstavljaju izazov za konvencionalne odgovore. Takođe, pružaju podršku kreiranju raznovrsnih i višestrukih globalnih perspektiva posredstvom dinamične razmene i angažovanja zajednica i umetnika. Glavni fizički prostori koje Fondacija 17 vodi su: Project Space 17, Galerija 17 i Rezidencija 17.

Galerija 17 je prostor koji je rezultat potrebe za inkluzijom i održivošću. Za motivisanu i talentovanu nezavisnu umetničku scenu, kojoj nedostaje sistem umetnosti, eksperimentalni prostor je suštinski važan. Kroz naše društveno-angažovane aktivnosti, Galerija 17 ima za cilj da postane aktivan učesnik u stvaranju etičke kulturne politike, obezbeđujući inkluziju i reprezentaciju na širem, nacionalnom nivou kulturne agende.

Rezidencija 17 je rezidencijalni program koji organizujemo nekoliko puta godišnje. Umetnici i kustosi pozvani su preko javnih konkursa da se prijave na lokalne tematske rezidencije ili međunarodnu rezidencijalnu razmenu. Umetničke rezidencije doprinose stvaranju mreža među umetnicima, ali i istraživanju i produkciji umetničkih radova koji adresiraju društvene teme kroz različite prakse savremene umetnosti, kaoi  uslove koje te prakse primenjuju danas.

Project Space 17 je siguran prostor koji doprinosi povećanju kulturne vitalnosti kroz širok spektar događaja i aktivnosti u formatu co-working i programskog prostora. Ima ulogu svojevrsne inkluzivne platforme na kojoj se umetnost i kultura ukrštaju sa aktivizmom kako bi doneli promene.

Fondacija 17, Galerija 17, umetnica Nora Al Badri, Babylonian Vision, 2022, foto: Atdhe Mulla

– Jedan od vaših strateških ciljeva je pozitivna promena društva kroz programe umetnosti i edukacije, kulturnog aktivizma i javnog prostora. Koji su vaši dalji planovi u tom pogledu?

Nita Zećiri: Programom Umetnost & edukacija želimo da ubrzamo pozitivne promene u društvu, osnažimo članove zajednice, podstaknemo dijalog i javnu raspravu o društvenim pitanjima.

Programom Kulturni aktivizam imamo za cilj da ohrabrimo i omogućimo kulturni aktivizam kroz edukaciju, usavršavanje, umetničke intervencije i zagovaranje akcija za kreairanje inkluzivnih javnih prostora koji mogu dovesti zauzvrat do društvenih promena.

Program Prostor (Space) se odnosi na alternativne prostore koje vodimo u želji da budu potpuno funkcionalni i da služe kao okruženje koje inspiriše kreativno razmišljanje i gradi zajednicu. Očekujemo da ti prostori budu finansijski održivi i operativno nezavisni, a nastavljamo i potragu za novim prostorima koji bi bili proširenje postojećim u drugim delovima grada i zajednice.

– Šta mislite o saradnji u regionu i mogućnostima za saradničke aktivnosti, imajući u vidu teškoće u pronalaženju sredstava za saradničke projekte, kao i nestabilnu političku situaciju?

Nita Zećiri: Regionalna saradnja je krucijalna uprkos teškoćama finansiranja kooperativnih projekata, jer samo kroz saradnju možemo da idemo napred i unapredimo situaciju nezavisne scene. Saradnja je, takođe, ključna i zbog mogućnosti za razmenu najboljih praksi i znanja, posebno u pogledu prevazilaženja barijera sa kojima se često suočavamo u regionu.

*Naslovna fotografija: Fondacija 17, Metamorfozis IV, umetnik Maksut Vezgishi - Parallel Voices, 2021, Atdhe Mulla

(SEEcult.org)

Ovaj tekst nastao je u saradnji s Kooperativom – Regionalnom platformom za kulturu u sklopu projekta REG.LAB.  Za sadržaj ovog teksta odgovaraju isključivo autori i partneri na projektu, te on ni na koji način ne odražava mišljenje Evropske unije. Projekat je sufinansiran sredstvima Evropske unije, program Kreativna Europa (2014–2020), u sklopu otvorenog poziva usmerenog na jačanje kulturne saradnje i konkurentnosti kulturnih i kreativnih industrija na Zapadnom Balkanu.

Project Regional Action Lab – independent culture as engine of mutual support and exchange in times of crisis (Reg Lab) is supported by the Balkan Trust for Democracy, a project of the German Marshall Fund of the United States and the USAID.