Novi direktor Gete instituta

Gete institut u Beogradu dobio je novog direktora - Matijasa Milera Viferiga (Matthias Muler Wieferig), čija će koncepcija početi da se realizuje od sledeće godine, budući da je do kraja ove na delu program dosadašnje direktorke Jute Gerig (Jutta Gehrig) koja je, posle mandata u Beogradu, prešla u Budimpeštu.

Gete institut u Beogradu dobio je novog direktora - Matijasa Milera Viferiga (Matthias Muler Wieferig), čija će koncepcija početi da se realizuje od sledeće godine, budući da je do kraja ove na delu program dosadašnje direktorke Jute Gerig (Jutta Gehrig) koja je, posle mandata u Beogradu, prešla u Budimpeštu.

Viferig je došao u Srbiju iz Danske, a tim povodom 20. septembra priređen je prijem u prisustvu nemačkog ambasadora Volframa Masa (Wolfram) i mnogobrojnih domaćih partnera nemačkog kulturnog centra koji je prošle godine obeležio četiri decenije postojanja u Beogradu.

Viferig je rekao prethodno na konferenciji za novnare, na kojoj je najavljen festival nemačkih filmova o katastrofama u Dvorani kulturnog centra, da je prvo što mu je zapalo za oko po dolasku u Beograd to da Gete institut ima sjajan partnerski pejsaž i mnogo prijatelja. Takođe, izražena je i velika potreba za saradnjom, rekao je Viferig.

“Naročito smo ponosni na veliki regionalni projekat ‘Hrabrost sećanja’”, istakao je Viferig povodom projekta koji su centrale Gete instituta u zemljama Jugoistočne Evrope započele ove godine, okupljajući više od 20 pisaca i više od 50 prevodilaca iz regiona.

“Takvi programi su za nas izuzetno važni. U Lajpcigu smo privukli veliku pažnju ka Srbiji”, rekao je Viferig, ističući da se takvi projekti nastavljajaju i da su važni i značajni zbog toga što povezuju institucije i umetnike, a iz te saradnje proističu onda novi projekti.

Viferig je istakao i da Gete institut rado prihvata sve impulse iz okruženja i da tako treba posmatrati i kandidaturu Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020.

Novi direktor Gete instituta doktorirao je germanistiku i anglistiku, a prema njegovim rečima, iako je bio ljubitelj književnosti i pozorišta, postao je novinar, jer nije mogao da se u tim oblastima iskaže kako je želeo.

“U tom beskorisnom pozivu (novinara) nisam uspeo da razvijem posebne sklonosti, već sam radio sve oblasti umetnosti”, rekao je Viferig.

Osim filmskim programom u DKC-u, Gete institut učestvuje i u programu 45. BITEF-a predstavom “U Moskvu, u Moskvu” Franka Kastorfa, koja je na programu 20. i 21. septembra u Narodnom pozorištu, a nastala je kombinovanjem Čehovljeve drame "Tri sestre" i priče "Seljaci".

Reč je o koprodukciji Volksbühne na Roza Luksenburg placu u Berlinu sa Međunarodnim pozorišnim festivalom Čehov, festivalom Festwoćenu Beču i Goethe-Institutom u Moskvi.

Gete institut u Beogradu, inače, osnovan je na osnovu sporazuma Vlade SFRJ i SR Nemačke iz 1969. godine, koji je predviđao otvaranje nemačkog kulturnog i informacionog centra u Beogradu i jugoslovenskog u Štutgartu, a potpisali su ga Mirko Tepavac i Vili Brant.

Nemački kulturni i informacioni centar u Beogradu počeo je da radi 15. marta 1970. Prvobitno je bio smešten u jednom stanu na Trgu Marksa i Engelsa (danas Trg Nikole Pašića), a zatim se preselio u Ulicu maršala Tita (danas Kralja Milana), pa u Kneza Miloša. Konačno, 1983. uselio se u današnje prostorije u Knez Mihailovoj 50, nedaleko od Kalemegdana.

Aktivnosti Gete instituta usmerene su ka afirmaciji nemačkog jezika, međunarodnoj kulturnoj saradnji i ka pružanju aktuelnih i detaljnih informacija o Nemačkoj. Takođe, realizuju se projekti i programi posvećeni temama koje su relevantne za više zemalja i veći broj instituta u Jugoistočnoj Evropi.

Za rad Gete instituta poseban značaj ima i internet - na sajtu www.goethe.de/belgrad nalaze se informacije o aktuelnim projektima i manifestacijama, a neki od projekata koncipirani su specijalno za internet.

(SEEcult.org)