NSK negativno o radu Ministarstva kulture
Nacionalni savet za kulturu (NSK) oštro je kritikovao rad Ministarstva kulture i informisanja Srbije u proteklih šest meseci i zaključio da je odgovorno za izrazito loše stanje u kulturi.
Izričući negativno mišljenje o radu Ministarstva kulture i informisanja, NSK je naveo 6. marta u saopštenju da smatra svojom dužnošću da o tom stavu obavesti i vladu i javnost.
Prema oceni NSK, izgleda da je tek raspisivanje izbora, zakazanih za 16. mart, prenulo Ministarstvo kulture iz zimskog sna, pa se čini da je rešilo da u kratkom predizbornom periodu nadoknadi sve što je propustilo da učini tokom prethodnih pet meseci.
U opširnoj analizi rada Ministarstva kulture u periodu od rekonstrukcije Vlade Srbije, NSK je ukazao, između ostalog, na neizvesnu sudbinu Strategije razvoja kulture, štetne odredbe pojedinih zakona, kršenje Zakona o kulturi u vezi sa raspisivanjem konkursa za 2014, neprecizne izjave u vezi sa budžetom za kulturu u 2014, raskidanje Protokola o saradnji sa Asocijacijom Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), neodobravanje sredstava za učešće Srbije na Frankfurtskom sajmu knjiga, kao i na uskraćivanje već odobrenih sredstava džez festivalu Nišvil.
Prema oceni NSK, Ministarstvo kulture pokušalo je da marginalizuje i uguši i rad tog stručno-savetodavnog tela.
Između ostalog, NSK je ocenio i da su Beogradska filharmonija i Narodna biblioteka Srbije imale poseban tretman Ministarstva kulture, podsećajući da su na čelu tih institucija bili ranije aktuelni ministar Ivan Tasovac i državni sekretar Dejan Ristić.
Kritike na račun Ministarstva kulture upućene su i zbog nerešavanja problema samostalnih umetnika, kao i zbog gašenja Kancelarije Tačka kulturnog kontakta i neiskorišćavanja njenog iskustva iz primene programa “Kultura 2007-2013” Evropske komisije za novi program “Kreativna Evropa”.
U vezi sa Strategijom razvoja kulture, NSK je naveo da Ministarstvo za šest meseci nije učinilo ništa po pitanju rada na tom dokumentu, niti je pokazalo svest o njegovom značaju.
“Ministarstvo je, odmah po stupanju na dužnost novog ministra i novog državnog sekretara, obustavilo rad na Strategiji i, mada je Savet u dva navrata ponudio Ministarstvu pomoć u radu na Strategiji, tokom narednih šest meseci ono nije ničim pokazalo da je svesno značaja tog dokumenta i nije učinilo ništa kako bi se rad na njemu nastavio”, naveo je NSK.
Navodeći i da je redovno upozoravao Ministarstvo na štetnost pojedinih odredbi Zakona o javnim nabavkama, koje onemogućavaju rad ustanova kulture, NSK je naveo da Ministarstvo nije preduzelo ništa kako bi se ustanove kulture izuzele iz primene tog zakona.
Podsećajući i da su mnogi drugi subjekti u kulturi javno iznosili osnovane primedbe na Zakon o javnim nabavkama, NSK je naveo da Ministarstvo ni u tom slučaju “nije pokazalo nikakvo interesovanje da se stanje stvari popravi i nije iniciralo promenu spornih i neodrživih odredbi”.
NSK je naveo i da je u više navrata upozoravao Ministarstvo na opasnost koja celokupnom korpusu kulture preti od primene pojedinih odredbi Zakona o budžetskom sistemu, pre svega odredbi o ograničavanju zapošljavanja u ustanovama kulture.
Prema tvrdnji NSK, Ministarstvo, međutim, nije preduzelo ništa kako bi se taj zakon uskladio sa potrebama i, na kraju krajeva, sa mogućnostima ustanova kulture.
Povodom konkursa za projekte u 2014. godini, NSK je podsetio da su raspisani tek 21. decembra 2013. godine, iako je krajnji rok za to - prema Zakonu o kulturi - 1. oktobar tekuće godine.
Iako bi moralo da daje primer poštovanja zakona, Ministarstvo kulture obrazložilo je kršenje Zakona o kulturi ocenom da nije dobar, naveo je NSK, optužujući čelnike Ministarstva kulture da su se postavili iznad zakona i poslali javnosti neprihvatljivu poruku o tome da se zakoni mogu nekažnjeno narušavati, iako su odmah po stupanju na dužnost najavili da će se u svojim postupcima striktno pridržavati zakonskih odredbi.
U vezi sa konkursima, NSK je kritikovao Ministarstvo i zbog komplikovanja konkursne procedure i izlaganja kandidata nepotrebnom trošku. Napominjući da je predlagao Ministarstvu da objavi ispravke konkursa, NSK je naveo da je Ministarstvo ignorisalo taj poziv i “zadržalo protivzakonite odredbe u uslovima konkursa”.
NSK je zamerio zvaničnicima Ministarstva kulture i to što su posle usvajanja budžeta za 2014. godinu iznosili u javnosti podatak o tome da su sredstva za kulturu povećana dva i po puta u odnosu na prethodnu godinu, prećutkujući činjenicu da je oko 45 procenata tih sredstava namenjeno finansiranju javnih medijskih servisa Srbije i Vojvodine.
“Budžetska sredstva za finansiranje medijskih javnih servisa odobrena su Ministarstvu u trenutku kada nije postojao zakonski okvir za tako nešto, pri čemu građanima nije ukinuta TV pretplata, tako da je finansiranje javnih medijskih servisa u ovom trenutku dvostruko”, naveo je NSK.
Navodeći i da je više puta predlagao Ministarstvu da obnovi rad Radne grupe za izmene i dopune Zakona o kulturi, koju je u februaru 2013. godine imenovao tadašnji ministar Bratislav Pektović, NSK je naveo da Ministarstvo “nije pokazalo nameru da učini nešto na planu izmena” tog zakona. “Umesto toga, kao što smo videli, Ministarstvo se ne jednom odlučilo da jednostavno prekrši Zakon, čije pojedine odredbe smatra nedovoljno dobrim”, naveo je NSK.
NSK je naveo i da Ministarstvo kulture nije odobrilo sredstva za predstavljanje Srbije na Frankfurtskom sajmu knjiga, čime je “samovoljno marginalizovalo Srbiju u izuzetno važnom za kulturu segmentu izdavaštva”.
Ističući da je učešće na Frankfurtskom sajmu knjiga svojevrstan pokazatelj želje i spremnosti domaće kulture da se povezuje sa drugim kulturama, da se otvori prema njima i da ponudi svoje proizvode pripadnicima drugih kultura, NSK je naveo da se Ministarstvo kulture u ovom slučaju, u cilju uštede beznačajnih sredstava, opredelilo za “provincijalizaciju domaće kulture i za njeno isključivanje iz međunarodnih tokova”.
NSK je posebno zamerio Ministarstvu kulture i zbog toga što je “bez opravdanih razloga prekinulo protokol o saradnji” sa Asocijacijom NKSS, koji je bio nefinansijske prirode.
NSK je podsetio da je taj protokol, potpisan 2011. godine sa tadašnjim ministrom, predstavljao kao prvi korak u nastojanju da se uspostavi strukturisan dijalog između nezavisnog sektora savremenog stvaralaštva i resornog Ministarstva kako bi se pojačala participacija svih učesnika u kulturi i kako bi se stvorio širi okvir za usklađivanje delovanja Ministarstva i organizacija civilnog društva na zajedničkom cilju stvaranja uslova za podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva.
NSK je kritikovao Ministarstvo kulture i zbog uskraćivanja već odobrenih sredstava džez festivalu Nišvil u Nišu, čime je, kako je naveo, ponovo pokazalo, s jedne strane, potpuno odsustvo svesti o značaju pojedinih vidova kulture, a s druge - prezir prema renomeu koji Republici Srbiji donose međunarodno priznate manifestacije s dugom tradicijom.
“Najzad, u ovom slučaju, uskraćujući sredstva festivalu u Nišu, Ministarstvo je postupilo u suprotnosti s principom decentralizacije, koji bi morao biti nesumnjivo opredeljenje svakog savremenog demokratskog društva. Spornost odluke Ministarstva potvrđena je i najavom zaštitnika građana da će podneti tužbu protiv Ministarstva zbog ovog slučaja”, naveo je NSK.
NSK je posebno ukazao i da je Ministarstvo kulture na samom početku mandata pokušalo da marginalizuje i uguši to telo time što je tri dana pred usvajanje povuklo iz skupštinske procedure Zakon o dopuni Zakona o kulturi koji je “imao za cilj da najzad, posle dve i po godine, stvori organizaciono-tehničke pretpostavke za funkcionisanje Saveta”.
NSK je podsetio da već dve i po godine radi bez minimalnih uslova i da troškove rada tog državnog tela snose sami njegovi članovi.
Napominjući da je jedini nacionalni savet u Srbiji čiji se rad finansira sredstvima njegovih članova, NSK je naveo da je povlačenjem predloženih dopuna Zakona o kulturi iz skupštinske procedure Ministarstvo još jednom “poslalo neprihvatljivu poruku o tome da je kultura nevažna i da oni koji se njome bave, čak i ako ih je izabrala Narodna skupština, treba to da rade iz hobija, odnosno da je cela kultura - jedan običan hobi, aktivnost predviđena za dokolicu”.
“Savet je začuđen time što su ljudi s takvim idejama o kulturi mogli biti postavljeni na čelne pozicije u Ministarstvu, i nada se da je posredi greška koje su sada, nakon šest meseci, svesni i javnost i politički krugovi”, navedeno je u saopštenju.
Među 15 tačaka koje je apostrofiralo u analizi sesestomesečnog rada Ministarstva kulture, NSK se posebno osvrnuo i na konkurs za izbor direktora Beogradske filharmonije.
“Iako je samo odredilo 1. novembar 2013. godine kao krajnji rok za raspisivanje konkursa za izbor direktora ustanova kulture, Ministarstvo je konkurs za direktora BGF raspisalo tek 17. januara 2014. Ministarstvo pri tome nije ponudilo nikakvo obrazloženje za ovakav izuzetan tretman BGF, ali činjenica da je aktuelni ministar kulture i informisanja bivši direktor BGF daje materijal za zaključke koji ne idu u prilog Ministarstvu”, naveo je NSK.
NSK je dodao i da skandali koji već tri meseca prate izbor upravnika Narodne biblioteke Srbije i sukob Ministarstva i Upravnog odbora NBS “isto tako daju povod za zaključak da Ministarstvo u slučaju NBS ima posebne interese”. “Činjenica da je aktuelni državni sekretar za kulturu bivši vršilac dužnosti upravnika NBS svakako doprinosi ubedljivosti ovakvog zaključka”, naveo je NSK.
NSK je naveo i da je više puta pozivao Ministarstvo da sistemski reši administrativne probleme sa kojima se suočavaju samostalni umetnici, ali da Ministarstvo nije učinilo ništa ni tim povodom.
Povodom gašenja TKK i osnivanja novog implementacionog tela za program “Kreativna Evropa”, NSK je ocenio da je Ministarstvo time odbacilo izuzetno dragocena iskustva i znanja radnika TKK stečena tokom šestogodišnje saradnje sa Evropskom komisijom.
Prema oceni NSK, pripadnici novoosnovanog tela moraće da uče svoj posao od početka kako bi se nastavila saradnja sa Evropskom komisijom u okviru programa “Kreativna Evropa”.
“TKK je bila izuzetno uspešna u povezivanju domaćih subjekata sa Evropskom komisijom, a obuka novih kadrova svakako će otežati saradnju s njom i usporiće realizaciju projekata, od čega će celokupna kultura u Srbiji imati veliku štetu”, ocenio je NSK.
NSK je ocenio i da Ministarstvo kulture poslednjih mesec dana pokušava da nadoknadi propušteno.
“Ministarstvo je na početku svog mandata bespogovorno odbilo predlog pojedinih ustanova kulture da uspostavi saradnju sa fondacijom Traduki. Međutim, u februaru 2014, nakon odluke o raspisivanju izbora, predstavnici Ministarstva naglo pokazuju interesovanje za odbačenu ideju, te se susreću s predstavnicima Tradukija, o čemu pompezno obaveštavaju javnost preko medija, iako su prethodnih pet meseci odbijali da razgovaraju s medijima jer je, kako je rečeno, stav Ministarstva da ne odgovara na pitanja novinara. Ministarstvo preko noći formira Komisiju za reviziju reprezentativnosti udruženja u kulturi i Radnu grupu za izmene i dopune Zakona o bibliotečkoj-informacionoj delatnosti i Zakona o obaveznom primerku publikacija. Najavljuje osnivanje Radne grupe za izmene i dopune Zakona o kulturi - dakle bavi se upravo onim čime jedno Ministarstvo nikako ne bi smelo da se bavi u tehničkom mandatu - radom na zakonima”, naveo je NSK.
Prema tvrdnji NSK, Ministarstvo je pokušalo i da izvrši smenu mnogih upravnih odbora ustanova kulture, što je isto tako postupak koji nadilazi nadležnosti Ministarstva u ostavci.
“Upadljiv kontrast između potpune pasivnosti u prvih pet meseci mandata i grozničave hiperaktivnosti - na pogrešnim planovima - u predizbornom mesecu ne dopušta bilo kakve sumnje u pogledu motiva: Ministarstvo sa ogromnim zakašnjenjem želi da poruči i javnosti i političkim krugovima da je u stanju da obavlja poslove za koje je zaduženo. Istina, u žurbi da se dokaže i preporuči, Ministarstvo čini greške i laća se poslova kojima je trebalo da se bavi dok nije bilo u ostavci i dok je imalo pravo da se njima bavi. Sada je teško poverovati u iskrenost njegovih motiva - to jest da iza grozničave aktivnosti Ministarstva stoji briga za opšte dobro u kulturi, a ne briga za sopstvene pozicije nakon izbora”, ocenio je NSK u saopštenju koje je odlučio da dostavi i predsedniku Srbije, premijeru, prvom potpredsedniku vlade, Ministarstvu kulture i informisanja i Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu Vojvodine, kao i medijima.
(SEEcult.org)
