Omaž Todoroviću u Kinoteci
Muzej Jugoslovenske kinoteke otvara novu sezonu 8. septembra trodnevnim programom velikanu srpskog i jugoslovenskog glumišta Bori Todoroviću, koji je preminuo početkom jula u Beogradu u 85. godini.
U obnovljenoj Sali “Dinko Tucaković” publika Muzeja Jugoslovenske kinoteke videće devet filmova iz Todorovićevog bogatog opusa, počev od “Avantura Borivoja Šurdilovića” (1980) Aleksandra Đorđevića.
Biće prikazani i “Maratonci trče počasni krug” (1982) Slobodana Šijana i “Nacionalna klasa” (1979) Gorana Markovića, “Balkan ekspres” (1982) Branka Baletića i nastavka tog filma iz 1989. godine, koji potpisuju Predrag Antonijević, Miloš Radović, Aleksandar Đorđević, te švedsko-britanski film “Mister Montenegro” (1981) Dušana Makavejeva, “Balkanski špijun” (1984) Dušana Kovačevića i Božidara Bote Nikolića, “Profesionalac” (2003), takođe u režiji Kovačevića, i “Dom za vešanje” (1988) Emira Kusturice.
“Nema uloge koju bih voleo da odigram, a da je nisam odigrao. Mislim da sam se ostvario u svim žanrovima. Veoma sam zadovolјan svojom celom karijerom. Radio sam dobro te likove sa margina i tu sam ostao. To je i kao ponuda glumcu vrlo atraktivno, jer možeš da napraviš potpuno glumačke karaktere, da uloge ne liče jedna na drugu. Odbio sam puno uloga i važio sam za glumca koji ih odbija. Ako vidim da ona ne može da mi donese neki rezultat nisam je prihvatao, bez obzira na dobre honorare”, izjavio je svojevremeno Bora Todorović, brat slavne Mire Stupice, a otac glumca Srđana Todorovića i glumice Dane Todorović.
Rođen 1929. godine u učitelјskoj porodici u Beogradu, napustio je studije mašinstva i posvetio se studiranju glume. Bio je u klasi sa Ljubom Tadićem, Slobodanom Cicom Perovićem, Markom Todorovićem kod profesora Joza Laurenčića.
“Kod nas u familiji Todorović važi deviza: kada dete nije ni za šta, baci ga na glumu. Tako je bilo i sa mnom. Probao sam ovo, probao ono i inficiran od sestre, postao sam glumac. Sin Srđan Todorović se inficirao od mene, i eto, to tako ide u krug”, znao je da kaže Bora Todorović.
Prvi pozorišni angažman imao je u Beogradskom dramskom pozorištu, ali ubrzo sa sestrom Mirom Stupicom i njenim tadašnjim suprugom Bojanom Stupicom odlazi u Zagreb gde je četiri godine radio na sceni Hrvatskog narodnog kazališta. Tokom godina provedenih u Zagrebu sprijatelјio se sa glumcem Relјom Bašićem, koji je rekao za Todorovića da je bio jedan od najinteresantnijih kolega koje je upoznao i imao sreće da zajedno rade.
“Uspeo je za tih nekoliko godina u HNK da ‘zaludi’ i da se u njega ‘zalјubi’ veliki broj gledalaca i kolega glumaca. Ostali smo u kontaktu i posle Borinog povratka u Beograd, gde je u teatru, filmu i TV napravio magistralne uloge. Kada sam zbog ozlede kuka prestao hodati, dva puta je s Milenom Dravić dolazio u Zagreb da me poseti. Uvek nasmejan i pun razumevanja za druge, čovek i glumac s kojim je bilo prekrasno sarađivati. Kad god je mogao pomagao je korisnim i duhovitim savetima. Osim glumačkog dara, njegov najveći kvalitet bio je duh i smisao za humor”, naveo je Bašić.
Todorović je po povratku u Beograd igrao u Atelјeu 212 do 1983. godine, u kojem se i najduže zadržao igrajući u predstavama: „Arsenik i stare čipke“, „Sprovod“, „Krmeći kas“, „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Kape dole“, „Druga vrata levo“, „Mrak i šuma gusta“, „Pseće srce“, „Radovan III“, „Maratonci trče počasni krug“, „Čudo u Šarganu“,“Audijencija“, „Vernisaž“, „Veština“, „Povratak“.
Na filmu je debitovao 1956. godine u ostvarenju ''U mreži'' u režiji Bojana Stupice. Usledile su uloge u filmovima ''Mali čovek'', ''Roj'', ''Koraci kroz maglu''. Filmskom platnu se vratio tek u drugoj polovini 70-ih sa pojavom generacije reditelјa takozvane praške škole u filmovima: „Nacionalna klasa” i „Poseban tretman”. Jedna od kultnih scena filma "Nacionalna klasa" (Pusti ton!), snimana je, inače, upravo u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Todorović je veliki uspeh postigao i ulogama u filmovima „Maratonci trče počasni krug”, „Balkan ekspres”, „Mister Montenegro”, „Balkanski špijun”, „Dom za vešanje”, „Profesionalac”, kao i u televizijskim serijama „Vruć vetar”, „Diplomci”, „Ceo život za godinu dana” i drugim.
Mnoge replike likova koje je igrao Todorović, kako je primetio Đorđe Zelenović u programu Kinoteke, danas su prepoznatlјive i često se citiraju (Samo tetki da odnesem lek...).
Pripremajući ulogu Ahmeta u Kusturičinom filmu ''Dom za vešanje'', Todorović je šest meseci živeo u skopskoj ciganmali da bi što bolјe ušao u lik. Kada ga je Šaban Bajramović ugledao kasnije u filmu uzviknuo je: „Ovaj Todorović je sigurno naš!”
Todorović je dobitnik brojnih nagrada uklјučujući Sterijinu, nagradu Ćuran, Zoranov brk, Pavle Vuisić, Dobričin prsten. Vest da je dobio Dobričin prsten svojevremeno je Todorovića zatekla na moru. Prvo je, pričao je u to vreme – ćutao. Posle toga je, kako je govorio, skakao i radovao se kao dete.
Todorović je preminuo 7. jula ove godine posle komplikacija uzrokovanih moždanim udarom, nakon rutinske operacije slepog creva.
Poštu su mu odale mnogobrojne kolege u Beogradu, ali i u gradovima u regionu, a poseban omaž program priredio mu je nedavno i Sarajevo film festival.
Nakon omaža Todorovicu, u novoj sezoni Muzeja Jugoslovenske kinoteke publika će moći da se priseti i nedavno preminulih glumaca Rubi Di (Ruby Dee), Džejmsa Šigeta (James Shigeta), Lorin Bekol (Lauren Bacall), Džejmsa Garnera (James) i Robina Vilijamsa (Williams), kao i američkog reditelja Pola Mazurskog (Paul Mazursky) i srpskog reditelja i montažera Marka Babca.
Ciklus velikana svetskog filma posvećen je legendarnom Rudolfu Valentinu 12. i 13. septembra, a uz filmove strave Džeka Šoldera (Jack Sholder), te “BITEF na filmu” od 23. do 25. septembra - prateći program 48. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, u Muzeju Kinoteke biće prikazani i filmovi sovjetskih reditelja Larise Šepitko i Elema Klimova.
Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
