Oproštaj od Dušice Žegarac
Komemoracija povodom smrti glumice Dušice Žegarac održana je 31. maja u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu u prisustvu članova porodice, kolega i prijatelja jedne od zvezda srpske i jugoslovenske kinematografije, uz podsećanje na njen filmski, ali i književni opus i životni put.
Na lik i delo Dušice Žegarac podsetili su direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije Miroljub Stojanović, književnik i prevodilac Dejan Tiago Stanković, a pročitano je i pismo reditelja Lordana Zafranovića. Odlomke iz njene autobiografske knjige “Kao na filmu” i pesme iz zbirke “Vreme bdenja” čitala je Nada Petronijević Čović, nekadašnja urednica kulture na Studiju B.
Ističući da će biti zapamćena “po izuzetnom talentu i lepoti kojom je zračila, po prefinjenom senzibilitetu, ali i dramskoj snazi koju je udahnjivala svojim likovima”, Jugoslav Pantelić je podsetio na najznačajnije uloge među više od 70, koje je ostvarila na filmu i televiziji. Još kao srednjoškolka debitovala je u “Devetom krugu” (1960) Franca Štiglica i odmah dobila Zlatnu arenu u Puli, a istu nagradu osvojila je i 1971. za glavnu ulogu u “Opkladi” Zdravka Randića, kao i 1980. za sporednu ulogu u “Posebnom tretmanu” Gorana Paskaljevića.
Opklada
Mnoge generacije zavolele su je još početkom 60-ih zbog filma “Saša”, rekao je Pantelić, ističući i njene upečatljive uloge u filmovima “Buđenje pacova” Živojina Pavlovića, “Nemirni” Kokana Rakonjca, “Podne” Puriše Đorđevića, “Dečko koji obećava” Miše Radivojevića, “Variola vera” Gorana Markovića, “Okupacija u 26 slika” i “Haloa - Praznik kurvi” Lordana Zafranovića…
Pored nagrade Udruženja filmskih glumaca “Pavle Vuisić” za životno delo, Dušica Žegarac dobila je i najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke - Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti.
“Bila je ovde, sa nama, pre nepune tri godine – na svečanoj dodeli 6. juna 2015. Dušica Žegarac je ostavila toliki trag u kinematografiji da sa sigurnošću mogu da kažem da u ovoj i dvoranama širom sveta, gde se budu prikazivali filmovi u kojima je ostvarila svoje uloge, ostaje sa nama”, istakao je Pantelić.
Buđenje pacova
Miroljub Stojanović je rekao da je u ovoj dekadi imao čast i privilegiju da druguje s Dušicom Žegarac, s kojom se prvi put sreo povodom knjige “Kao na filmu”, u izdanju FCS-a.
“Dok se o njoj kao glumici manje-više sve zna, čini mi se da jedan ljudski aspekt, kao i multidimenzionalnost njene ličnosti mnogima izmiču, pogotovo mlađim naraštajima. Ono što je Dušicu činilo beskrajno inspirativnom jeste pluralnost njenih interesovanja”, izjavio je Stojanović.
Stojanović je naveo i da je Dušica Žegarac izuzetno talentovano pisala, te da je iza nje “ostao jedan neobjavljeni roman, zbirka izvanrednih eseja, skica i zapisa, dve manje ili više dovršene zbirke priča, a da ne govorimo o tome koliko je aktivno posećivala bioskope, bila učesnik raznih tribina, društveno angažovano biće, volela životinje, bila veoma posvećena svojim prijateljima”.
Deveti krug
Dejan Tiago Stanković je napomenuo da govori “u ime male grupe koju naziva presađeni ljudi ili presađeni umetnici”.
“Dušica Žegarac je bila jedna od njih. Vezivao nas je život u Portugalu, vraćanje i odlaženje. Javila mi se povodom jednog mog iskrenog teksta o (ne)uklapanju u drugu sredinu i počeli smo komunikaciju na te teme. Neko ko je ovde ostvario umetnički uspeh ode iz najplemenitijeg razloga, zbog ljubavi, u inostranstvo, ali nekako ispostavi se da za njega tamo nema mesta”, rekao je Stanković pominjući teškoće uklapanja, nemanja publike, problem jezika…
“To uvek ostavi trag na karijeri. Sigurno postoje neke neodigrane uloge, a ja znam, kao imigrant, zašto nisu odigrane - zbog te izmeštenosti. Naši razgovori nisu služili za pravdanje. Niko tu nije kriv, možda je čak i nemoguće uklopiti se u prvoj generaciji, samo nam je trebalo da s nekim ko ima isti pogled uporedimo iskustvo”, rekao je Stanković.
Tople godine
Lordan Zafranović je u pismu istakao da je Dušica Žegarac “jedna izuzetna osobnost, koja je svojom profesijom glumice unijela u jugoslavenski i srpski film nezaboravne likove ostvarene u skoro pedesetogodišnjoj karijeri”.
“Osećam strašan nedostatak Dušičine ličnosti, koja je u svaki film unosila svu tragiku svog ličnog života. Dušica je imala dva života - realan i filmski”, napisao je Zafranović, dodajući da su joj deca bila oduzeta sticajem porodičnih nesuglasica i da je taj bol majke ostavio pečat na svemu što je radila.
Drugi deo njenog života “bila je čudesna veza između njenog lika i filmske publike…ostvarivala je likove koji su pored svojih realnih drama imale u sebi mnogo više. Imale su ono nebesko, neuhvatljivo i neponovljivo zbog njene vrlo snažne osobnosti, koju je vrlo nesebično davala filmu”, ocenio je Zafranović.
Pominjući da je svoja zapažanja i emocije unosila u romane i novinske članke, a u poslednje vreme i u forme scenarija, priznao je da mu je veoma žao što nije imao mogućnosti da s njom napravi “ženski film”, što su oboje želeli.
“Dušica zapravo nije otišla. Kad naveče pustite film u kojem ona igra, pojave se slike, pokreti, njeno lice, suze i nezaboravni sjaj u očima koji je oslikavao pravu sliku njene duše”, poručio je Zafranović.
Dušica Žegarac preminula je 24. maja u Beogradu u 75. godini.
Povodom smrti Dušice Žegarac, ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević izrazio je saučešće porodici, prijateljima i brojnim poštovaocima njene umetnosti, ističući da je "decenijama zračila sa velikog platna svojim krupnim, dubokim očima i senzibilnom dramskom pojavom", te oličavala "tananost i snagu ženskih sudbina likova koje je igrala".
(SEEcult.org)
