Ovo nije igra
Izložba “Ovo nije igra” (This is not a game), koja će biti otvorena 9. januara u Galeriji PM Hrvatskog društva likovnih umetnika (HDLU) u Zagrebu, predstaviće radove internacionalne grupe umetnika koji su ostvarili različite vidove saradnje sa određenom zajednicom, među kojima su i poljski umetnik Artur Zmijewski i filmski reditelj Želimir Žilnik iz Srbije.
Prema koncepciji kustosa Ane Janevski i Tomasza Fudale, na izložbi učestvuju i Yael Bartana, Oskar Dawicki, KwieKulik, Sean Snyder i češka umetnica Katerina Šeda.
Citat komentara češkog kritičara Tomasa Pospisila na rad Katerine Šeda “Tamo nema ničega” (There is Nothing There), poslužio je za naziv izložbe.
Katerina Šedá je u maju 2003. godine uverila stanovnike malog moravskog sela Ponetovice, koji su se do tada bunili da “tamo nema ničeg”, da slede plan radnji koji je osmislila za celo selo - svi su u isto vreme radili više-manje slične radnje, vozili bicikle, tokom poslepodneva pili zajedno pivo i istovremeno u kućama gasili svetla.
Kao što je u podnaslovu rada bilo naznačeno, jednostavno su igrali “društvenu igru za neograničen broj igrača”.
Prema navodima Ane Janevski u predgovoru kataloga, postavlja se pitanje da li Šedin rad paradoksalno kombinuje određenja koja se tradicionalno poistovećuju s totalitarizmom (uniformnost i sinhronizacija aktivnosti) i sa srećnim završetkom u kojem umetnica naizgled razrešava totalitarnu čaroliju koja takve aktivnosti opterećuje?
Tim pre struktura same zgrade HDLU-a i njena turbulentna istorija nezaobilazne su reference. “Rotonda” je sama po sebi očigledna metafora kontrole ljudi, panoptikuma i permanentnih pozicija “nadziranja i kažnjavanja (surveiller et punir)”, navela je Ana Janevski.
“Savršen” oblik zgrade neizbežno asocira na aparat snage i kontrole, discipline i organizovanog života. Tim pre što je zgrada od otvaranja prošla mnoge promene obeležene neprekidnom vezom državne politike, ideologije i kulture.
Kustosi su se, podstaknuti tim pitanjima i razmišljanjima, odlučili za radove umetnika u čijem središtu su različiti vidovi saradnje sa određenom zajednicom kroz koje se uspostavljaju izvesna disciplina, kodovi ponašanja, te određuju posebne strukture izvedbe. Nastojali su pritom nadići diskurs “relacijske estetike” ili “community based” ili “participatory” umetničkih projekata.
Prema navodima kustosa, više ih zanimaju mehanizmi umetničke “snage” ili “autoriteta”, te njihovi ishodi koji razotkrivaju (društvene) imanentne napetosti, konflikte i nepravde, dekonstruišu aparate moći, a ujedno otvaraju prostore za menjanje toka istorije.
Izložba će biti otvorena do 30. januara.
(SEEcult.org)
