Pandemija konzumerizma
Muzej savremene umetnosti u Zagrebu započinje novu izlagačku sezonu predstavljanjem novog ambijenta umetničkog tandema Žižić/Kožul, koji nastavlja da artikuliše svest o neumornom i sveprisutnom nasilju i pandemiji konzumerističke kulture.
Novi ambijent “Spektar” dvojca Žižić-Kožul biće izložen od 17. septembra u NO galeriji, a ukazuje na transformaciju mentalnog sklopa i javnih prostora u mesta namenjena potrošnji i nadzirana isključivo logikom profita.
Tandem Žižić/Kožul, jedan od dobitnika otkupne nagrade T-HT@MSU.hr, kontinuirano mapira spektar faktora post-tranzicione stvarnosti u kojima se otkriva raskorak između ekonomsko-društvene stvarnosti i njezine prezentacije kroz različite mehanizme marketinške industrije. Vrednost njihovog rada leži u tome što su zaoštrenu presliku globalnih tendencija preobražaja javnih prostora artikulisali kroz iskustvo lokalnog konteksta čitavim spektrom kontekstualno specifičnih simbola.
Žarišne tačke ambijenta ovoga puta su betonski multipli boca i rekvizita za plažu - u prostor je postavljeno oko 200 betonskih odlivaka boca, gusto zbijenih na postamentu. I dok je u prethodnom ambijentu 0,50 objekat žudnje bila plastična boca, koju je moguće reciklirati i za nju dobiti pola kune, a koja je umetničkom transformacijom postala bronzani, muzealizovani predmet, tandem Žižić/Kožul sada preoblikuje bocu u vojsku bezimenih, no logo multipla, izlivenih u betonu. Tako boca svima poznate robne marke postaje deo bezimenog, sivog pretećeg mnoštva, u potpunosti lišena marketinške prepoznatljivosti, ali i muzeološkog glamura prethodnog ambijenta.
Ambijent “Spektar”, kako je navela u pratećem tekstu kustoskinja izložbe Leila Topić, predstavlja tek jedan koloristički trenutak, kolažno/montažnu fotografiju koja prikazuje superponiranu ambalažu svih, na lokalnom tržištu postojećih marki prženih krompirića, stvarajući tako artefakt koji takođe postaje oglašivački neprepoznatljiv proizvod bez loga.
Tekstualni akcenat ambijenta, od ogledala premazanog sivom bojom, jeste sastavljena slika s natpisom das billigste Angebot (najjeftinija ponuda) koja postaje ironičan osvrt na marketinški posredovanu svakodnevicu. U nameri da ostvari glavni cilj kojem je sve podređeno, a to je profit, moraju biti zadovoljeni određeni kriterijumi, poput fleksibilnosti, mobilnosti i iznad svega isplativosti.
“Usmerenost profitu u krajnjoj liniji rezultiraće prevlašću uslužnog sektora u svakodnevici i potpunom promenom koncepta rada, a to nas opet vraća na zimmerfrei simboliku otelovljenu u grupi sivih luftića i betonskih artikala za plažu. Oni nisu ovde samo žuđeni umetnički objekti predstavljeni poput muzejskog izloška, a beton nije samo materijal kojim se jadranska obala neumereno pretvara u apartmanski pakao. Prezentovani objekti snažan su otisak, odliv koji globalni kapitalizam upisuje u naš mentalni i javni prostor, posebno stoga što godišnji odmor nije više zagarantovano pravo, već povlastica”, navela je Leila Topić.
Strategija ambijenta “Spektar”, uz korišćenje ready-made objekata i logotipova – nosilaca određene društvene simbolike, svojevrsna je preslika kasnokapitalističke logike, a koju Mark Fisher u delu “Kapitalistički realizam: zar nema alternative?” opisuje kao "sistem jednakosti". Takvo “poravnavanje” prisutno je u umetničkoj praksi tandema Žižić/Kožul s jedne strane tehnikama brisanja logotipa i s druge strane umnožavanja istog do njegove neprepoznatljivosti. Jednako kada je u pitanju religiozna ikonografija, artikli za plažu, odabir auta, flaširane vode ili čipsa, kapitalistički realizam ukida sve osim monetarne vrednosti, ostavljajući privid izbora. Otuda monohromno sivilo čitavog ambijenta, naglašeno specifičnim potpisom dvojca Žižić/Kožul, sivom izgužvanom folijom koja simbolizuje stanovit rekvijem izlozima zatvorenih trgovina koje su prestale biti isplative.
Podsećajući na reči Žan-Žaka Rusoa u delu “O poreklu neravnopravnosti ljudi” iz 1754. godine, Leila Topić ukazuje i da bogatstvo zavisi od žudnje, a upravo ona je i temelj potrošačkih mehanizama koje komentariše dvojac Žižić-Kožul.
Marketinška industrija, podstičući naše apetite, zavladala je našim umnim potencijalom i pogledom na svet. Posmatrajući radove dvojca Žižić-Kožul, Leila Topić je navela da se čini da savremeni konzument teško stvara stav o tome šta je važno i šta mu je potrebno, već se radije priklanja predlozima koje mu serviraju oglasi uticajnih novina, odnosno visokoestetizovane poruke reklamnih plakata.
“David Ogilvy je u knjizi ‘Ispovesti reklamera’ zaključio da je čovekov najveći greh postaviti reklamni pano na mestu s najlepšim pogledom. Prisegnuo je da će, pod okriljem noći, kada se povuče sa Avenije Medison, putovati svetom i cepati reklame. Ukoliko i ne doživimo umetnički ambijent dvojca kao ohrabrenje na fizički obračun s oglašivačima (i bivšim oglašivačima), u svakom slučaju valja ga iščitati kao poziv na pregovaračko, pa čak i aktivističko iščitavanje poruka konzumerističke kulture”, navela je Leila Topić.
Projekat u MSU nastavak je i svojevrsna dogradnja dosadašnjih istraživanja i pristupa koji su predstavljeni ranije u Galeriji Karas i u Kući Lauba u Zagrebu. Sledeće godine umetnici nastavljaju prezentaciju svojih istraživanja projektom u Malom salonu Muzeja moderne i savremene umetnosti u Rijeci, kojime će se obeležiti Noć muzeja.
Izložba u NO galeriji nastala je u produkciji MSU Zagreb i Nomada, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Hrvatske i zagrebačkih vlasti, kao i Zagreb plakata, a biće otvorena do 22. septembra.
(SEEcult.org)
