Pitanje identiteta dublje od geografskih odrednica

Debitantski igrani film “Sirin” reditelja Senada Šahinovića, crnogorski kandidat za Oskara, bavi se pitanjem identiteta kroz priču o emigrantkinji koja se poslom vraća u rodni kraj, a prema rečima reditelja, gosta 19. Slobodne zone u Beogradu, to je “priča o ljudima koji ne pripadaju niti zemlji u kojoj su rođeni niti onoj u kojoj sada žive - nešto mnogo dublje od geografskih odrednica”.

“To me je zaintrigiralo i na osnovu ličnog iskustva. Scenaristkinja Klaudia Botino je rođena u Đenovi, a živi u Parizu. Ta podeljenost oko mesta pripadanja motivisala ju je za ovu priču. Nadograđivali smo to s mojim iskustvima. Moj brat je emigrirao 90-ih, kada je počeo turbulentni period u našoj bivšoj zemlji. Kada sam ga posetio u Nemačkoj, video sam koliko je i dalje vezan za ovo ovde. Shvatio sam da je to velika tema i da je važno uspostaviti neku konekciju”, izjavio je Šahinović posle projekcije filma “Sirin” 2. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Prema scenariju, glavna junakinja Sanela je napustila bivšu Jugoslaviju na početku rata, te promenila ime u Natali i u Americi postala advokat. Neobičan pravni spor je nakon 20 godina vraća u otadžbinu. Naime, bogata, neudata žena poreklom iz Crne Gore zaveštala je crkvi u rodnom mestu novac da u njeno ime sagrade kapelu, što ne dozvoljava njen brat, koji je ostao na zemlji, zamerajući sestri da se za života potpuno otuđila od svojih. Rastrzana između zapadnjačkog identiteta i onog koji je izbrisala, Natali počinje da pronalazi neprijatne paralele između svog života i života pokojnice…

Natali igra Danica Ćurčić, poznata danska glumica koja je rođena u Beogradu, pa je i sama, kako je rekao Šahinović, podeljenog identiteta.

“Kada smo uspostavili kontakt i poslali joj scenario, brzo je odgovorila i nakon tog razgovora shvatio sam da ne želim nikog drugog, da je ona u mojim očima jedina osoba koja može to da iznese. Pitanja koja je postavila i način njenog  promišljanja pokazali su da ona suštinski oseća tu ulogu”, izjavio je reditelj.

Film je sniman u Ulcinju i Podgorici, ali mesto radnje nije određeno.

Šahinović je naveo da nije hteo da ode u istorijske ili političke teme – “ne zbog toga što smo se plašili da budemo angažovani, nego što je fokus na unutrašnjem stanju likova, na tome kakvu dramu pojedinac prolazi”.

“Kada se priča o posledicama ratova, nekako se govori globalno, a ja sam želeo da ispričam intimnu priču o osobi koja trpi te posledce i o tome koliko je teško vratiti se nakon tih trauma u normalan život. Iako spolja sve izgleda savršeno, unutra se dešavaju lomovi s kojima je teško suočiti se i izboriti”, dodao je.

Početna scena prikazuje otmicu putnika iz voza u selu Štrpci 1993. godine, ali se kasnije u filmu taj strašni događaj gotovo ne pominje.

“Nisam hteo da pričam direktno o tom događaju nego o tome kako takve traume utiču na dalji život čoveka. Drama o Štrpcima je jedna potpuno druga priča, sama za sebe. Ja nisam hteo da budem sudija i ovo nije istraživački dokumentarac”, naglasio je Šahinović.

Natali u rodnom gradu ima sestru, sa kojom nije u kontaktu i sreću se tek na kraju filma.  

“Ona je skupljala hrabrost da se suoči sa svim tim. Kada smo pisali scenario odlagali smo njihov susret za samo finale. Želeli smo da taj događaj bude što intimniji. Moja ideja je bila da govorim slikama više nego rečima, da pokažemo emocije, pa i uz opasnost da neke stvari ostanu nedefinisane do kraja. Ali poenta je u tome kako ja doživljavam film. To je individualno”“, izjavio je Šahinović.

Prema njegovim rečima, važno je da film nosi poruku i da poziva na dijalog, a i da svako ima svoje mišljenje.

“Ovo je tema koja je angažovana, tiče se svakodnevice i nosi humanu priču i poruku”, dodao je Šahinović.

Bioskopska publika u Crnoj Gori, kako je naveo, divno je reagovala, a posle Festivala u Herceg Novom, na raznim portalima su dobili uglavnom afirmativne kritike. “To je ono što je doprlo do mene. A voleo bih da čujem i druge stavove, da razgovaramo”, kazao je Šahinović.

Inače, od ideje do premijere prošlo je šest godina, pre svega zbog finansijskih problema.

“Teško je obezbediti sredstva. Ovo je koprodukcija pet zemalja, dosta ambiciozan projekat. Prvi novac dobili smo 2017. od Filmskog centra Crne Gore. U Srbiji se projekat dobro kotirao, ali nikada nije prošao na konkursu. U Hrvatskoj smo aplicirali čak pet puta i prošli tek 2020. godine. Onda su se priključili i drugi, a stigla je i podrška od Eurimaža”, rekao je Šahinović.

Uz Danicu Ćurčić, važne uloge igraju i Mej-Linda Kosumović, Marko Baćović, Jasna Đuričić, Mišo Obradović, Momčilo Otaševič, Izudin Bajrović, Jelena Simić...

Festival angažovanih filmova Slobodna zona otvoren je 31. oktobra u MTS dvorani u Beogradu filmom “Zlo ne postoji” oskarovca Rjusukea Hamagučija, a publika do 5. novembra ima priliku da pogleda više od 60 ostvarenja koja svedoče o neveseloj današnjici, ali i nude pogled na drugačiji, bolji svet. Osim u Beogradu, festivalski program prikazuje se i u Novom Sadu i Nišu i delom u Kragujevcu.

Festivalski sajt je slobodnazona.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilozima - Beograd, Novi Sad, Niš (pdf)

*Foto: Slobodna zona promo

(SEEcult.org)