Potemkinov Novi Sad
Grupa umetnika, istoričara umetnosti, kritičara i organizacija koje se bave kulturom i umetnošću u Novom Sadu, optužila je gradske vlasti da marginalizuju i praktično guše nezavisnu umetničku i kulturnu scenu favorizujući festival Exit i podržavajući njegove programe na uštrb drugih.
Grupa umetnika, istoričara umetnosti, kritičara i organizacija koje se bave kulturom i umetnošću u Novom Sadu, optužila je gradske vlasti da marginalizuju i praktično guše nezavisnu umetničku i kulturnu scenu favorizujući festival Exit i podržavajući njegove programe na uštrb drugih.
Povodom poslednjih izjava gradonačelnika Igora Pavličića u vezi sa finansiranjem programa i prioritetima, 6. jula će u Omladinskom centru CK13 biti održana tribina “Potemkinov Novi Sad”, a među učesnicima su najavljeni nagrađivani scenarista i reditelj Želimir Žilnik, Ivana Inđin iz KPM Ogledalo, istoričar umetnosti Kristian Lukić iz Kuda.org i umetnik i član Predsedništva SULUV-a Zoran Pantelić, koji će ukazati na sve prisutniju marginalizaciju i nestajanje savremene umetnicke produkcije i kulturne infrastrukture u Novom Sadu.
Tema tribine biće aktuelni stav gradskih vlasti da se sredstva namenjena kulturi usmeravaju ka turističkim i ugostiteljskim manifestacijama i festivalima, a da se smanji ili prestane podrška projektima koji pripadaju nezavisnoj umetničkoj i kulturnoj sceni, koja akcenat stavlja na umetničku produkciju i razvoj pluralne kulturne infrastrukture.
Neposredni povod za tribinu je izjava gradonačelnika Pavličića Radiju 021 da je neophodno odlučiti šta je od interesa za grad, a šta nije, navodeći pritom Exit kao pozitivan primer.
“Moramo da se jednom odlučimo da je nešto od interesa za grad ili nije! Za kulturu izdvajamo više od 900 miliona dinara i smatramo da Exit, spram rezultata koje postiže, zaslužuje dobar deo tog novca. Masa poslovnog prostora se izdaje bez nadoknade, razna udruženja i razne Art klinike, a pitanje je rezultata i šta grad ima od toga”, rekao je Pavličić, dodajući i da je lakše braniti pozicije zemlje i međunarodna i državna pitanja kroz nešto što je uspešno i što je brend.
“Imamo malo stvari koje su brend i po kojima nas ljudi prepoznaju, a Novi Sad se prepoznaje po festivalu Exit”, kazao je gradonačelnik, poredeći u tom smislu podršku Exitu sa donacijom Beograda porodici teniske zvezde Novaka Đokovića.
Prema navodima organizatora tribine, način na koji se gradonačelnik obratio javnosti ukazuje na retoriku i mehanizme autoritarne centralizovane vlasti koja želi da drži potpuni monopol na upravljanju kulture u gradu.
“Nedopustivo je da se ovakve izjave emituju i ponavljaju, čime se lažno potvrđuju kao nova ‘istina’ koja uspešno zamagljuje suštinske probleme u kulturi grada Novog Sada”, navelo je oko 25 potpisnika javne reakcije povodom izjava gradonačelnika Pavličića, koji ističu da zabava nije umetnost i ocenjuju da je svođenje kulture na atribute razbibrige učinilo da se Novi Sad od svog nastanka do danas nalazi u najtežoj situaciji kada je u pitanju razvoj savremene kulture i umetničke prakse.
“Činjenica je da se u našem drustvu gotovo svi fondovi pune isključivo poreskim novcem. Samim tim se i odgovornost u raspodeli novca povećava i svakako bi bilo poželjno da se ova aktivnost što transparentnije projektuje ka poreskim obveznicima, u ovom slučaju građanima Novog Sada. Kao najubedljivije sredstvo u političkom servisu za pojedinačne i partijske promocije, partije koriste potencijale grupnih svetkovina i zabava, što je uticalo na pojavu brojnih festivala "zabave i veselja" koji se promovišu kao kulturna paradigma”, navedeno je u saopštenju koje su potpisali, između ostalih, i filmski režiser Szabolc Tolnai, kompozitor Szilard Mezei i istoričari umetnosti Suzana Vuksanović i Nebojša Milenković.
Prema njihovim navodima, u slučaju kulture grada Novog Sada kao posebno zanimljiv fenomen izdvaja se festival Exit, čiji su razvoj od samog nastanka pomagali mnogi individualci i organizacije, naivno verujući da će se njegovim jačanjem i razvojem otvarati nove mogućnosti za razvoj kulture i umetničke produkcije, ali dogodilo se upravo potpuno suprotno.
“Sa jakom finansijskom podrškom, EXIT festival je vrlo brzo došao u situaciju da stabilno razvije osnovne kapacitete za neophodne radnje u povezivanju i uspostavljanju uslova za nastanak samofinansirajuće strukture. Ali šta Novi Sad ima nakon deset godina Exita vezano za savremenu umetnost i produkciju? Nažalost, skoro ništa.
Paradoksalno, nastala je situacija da se dragoceni poreski novac ne ulaže u razvoj umetničke produkcije, već se uporno gura u jedan mehanizam koji svojim komercijalnim kapacitetima daleko prevazilazi mnoge male privrednike ili poslovne inicijative”, navedeno je u saopštenju.
Postavljeno je i pitanje zašto se sva sredstva ulivaju jedino u Exit, zašto se stvara monopol i zašto se ohrabruju mladi u umetničkoj i kulturnoj produkciji da napuštaju Novi Sad, u kojem poslednjih godina nije otvorena nijedna nova galerija, a nekoliko se ugasilo.
“Tako dolazimo do paradoksalne činjenice da umetnici, umetnička udruženja i radnici u kulturi u Novom Sadu sada nemaju uslova da participiraju u poreskom novcu, jer se i sam gradonačelnik oglasio da jasno daje primat promociji zabave nasuprot ulaganju u razvoj umetničke prakse i produkcije. Jedna grupa anonimnih 'mladih ljudi' dobila je tu privilegiju da veštije, brže i monumentalnije sprovede novac u partijski mega-spektakl koji će utvrditi volju glasača. Pri tom svi roditelji, poreski obveznici u Novom Sadu, biće primorani da ponovo izdvoje novac za karte svoje dece koja zele da idu na tvrđavu. Dakle, Novosađanima dupla naplata, jer treba da su ponosni na to što sada za njih čuju razni regionalni tur operateri”, navedeno je u saopštenju, u kojem se postavlja i pitanje žasto se u uslovima krize ne smanji obim Exita i šta bi bilo da iz različitih razloga Exit prestane da funkcioniše, odnosno koji bi kapaciteti i umetnička infrastruktura postojali u slučaju post-exitovskog Novog Sada?
Smatrajući da gradske vlasti pretvaraju čitavu zajednicu u pasivne konzumente komercijalne kulturne ponude, ukidaju im pravo na aktivno učešće u kulturnoj produkciji i time sprečavaju razvoj lokalnih i individualnih inicijativa i poetika, pa i novih industrija, potpisnici saopštenja su naglasili i da smatraju da je festival Exit značajan za Grad Novi Sad i Pokrajinu možda “i više od čuvenog Internacionalnog poljoprivrednog Sajma koji takođe smešta Grad i Pokrajinu na mapu sveta”, ali ga “tako treba i doživeti i smestiti gde mu je mesto - u sektor privrede i turizma”.
Smatrajući da festival Exit ne treba posmatrati kao sektor umetničke produkcije već kao sektor privrede i turizma, potpisinici saopštenja ukazali su da u preraspodeli sredstava u praksi kulturnih politika postoje različiti metodi, koji u Novom Sadu nisu razmatrani, poput metoda zajma, gde festivali nakon uspešno realizovanih manifestacija vraćaju osnovni ulog, nakon što im je ostala dobit od karata, sponzora, medijskih prenosa...
U tom smislu, kada bi se Exit našao u sektoru privrede, to bi onda daleko bitnije uticalo na razvoj infrastrukture Grada i građani bi bili više motivisani (izgradnja saobraćajne petlje, mosta, bolji gradski prevoz, javni toaleti...).
Drugi metod je princip kreditiranja kod lokalne privredne banke, čime bi takođe bio ojačan i sektor privrede i sama manifestacija, navedeno je u saopštenju, uz napomenu da bi ti i mnogi drugi modeli, međutim, mogli da funkcionišu samo u uslovima jasne revizije i preciznog finansijskog izveštaja nakon realizacije nekog događaja.
“Nažalost, svojom nemarnošću ili planskim izbegavanjem i izostankom bilo kakavog metoda u raspodeli poreskog novca, Grad guši razvoj lokalne umetničke produkcije. Iz navedenih činjenica se može naslutiti da upravo iz nedefinisanih nivoa procene kulturnih vrednosti ne postoji opipljiv kulturometar koji će jasno definisati značaj i format određenog kulturnog događaja, te je sektor kulture neretko idealno mesto za provlačenje raznih drugih oblika koji pripadaju domenu zabave ili turizma”, ocenjeno je u saopštenju.
“Konačno, ako čak i usvojimo ovu kategorizaciju od strane gradonačelnika, i u svetlu nedavno potpisanog protokola koji je Grad potpisao sa udruženjem Exit, čime je njihovo delovanje prošireno na sve oblike javne animacije Grada (Sterijino pozorje, Cinema City, Exit festival...) postavlja se pitanje čemu onda služe dosadašnje institucije kulture koje su do sada radile taj deo posla? Da li to znači da treba ugasiti KCNS, Centar za kulturnu animaciju grada, Muzičku omladinu Novog Sada, Zlatno Oko, Mali likovni salon? Ili je to več počelo? Ovaj problem bi svakako trebao da se reši i preko viših instanci vlasti koje bi trebalo da istraže da li postoje elementi monopolskog ponašanja i da s tim u vezi ispitaju mogućnost za primenu antimonopolskog zakona”, naveli su potpisnici saopštenja, među kojima su i muzičari Boris Kovač, Bogdan Ranković i Ervin Malina, kritičarka umetnosti Branka Ćurčić, umetnici Dragan Matić i Santa Đula, NFC Kino klub Novi Sad, istoričarke umetnosti Svetlana Mladenov i Sanja Kojić Mladenov, Jovan Gvero iz kreativne radionice Bunker, Umetnička grupa BAZA, Bojan Krivokapić sa Akademije slobodnih studija i dizajnerka Mirjana Dušić Lazić.
I novosadska Art klinika, koja je zbog nedostatka finansijske podrške nedavno proglasila odlazak u belo, odnosno obustavila sve redovne programe do daljeg, reagovala je povodom gradonačelnikovih izjava.
Art klinika je u odvojenom saopštenju navela da gradonačelnik sigurno zna razliku između zabave i kulture, dodajući da je Exit svakako “brand” koji je gradu doneo “ime” i mnoge druge blagodeti, ali da, pre svega, spada u circenses (Panem et circenses) i nema veze sa svesnim i kritičkim odnosom prema svetu koji nas okružuje, koje svaka ozbiljna umetnost nastoji da podrži.
“Nema sumnje da je uvek bilo mnogo lakše i unosnije uljuljkati se u jedan od ritmova samozaborava (tome circenses i služe), ali pitanje je šta je važnije”, navela je Art klinika, koja je osnovana 2002. godine kao poslednji, utopistički projekat grupe LED art, vođena idejom da umetnost može da leči i menja svet.
Art klinika je vremenom izrasla u alternativni kulturni centar, pod čijim je okriljem organizovan niz raznovrsnih programa.
(SEEcult.org)
